Trinkjeri i Bjankoneri – priča koja može da uspe

Delovalo je u prvom trenutku kao naučna fantastika, može se reći i „vlažni san“ svakog navijača Partizana, ali Andrea Trinkjeri na kraju je zaista postao trener crno-belih. Sa čisto sportske, odnosno košarkaške strane gledano, klub iz Humske je napravio najbolji potez u trenutnim uslovima. Bolje rečeno, kvalitetnijeg i trenera sa jačom biografijom, a da je slobodan  u ovom trenutku, nije mogao da angažuje. Sa druge strane, Trinkjeri je pokazao hrabrost da preuzme vruć krompir u ruku, što Partizan svakako jeste, mada je klub iz Humske uglavnom ispunio sve njegove finanijske zahteve i pregovori su išli manje-više normalnim tokom, a završeni su za nekoliko dana.

Glavno pitanje koje se postavlja ovih dana, u stvari, još od trenutka kada se prvi put pojavila informacija da bi Trinkjeri mogao da dođe među crno-bele je - šta Partizan dobija ovim potezom, a šta Italijan?

Pre svega kvalitet. Trinkjeri je trener stvaralac, čovek koji ima sistem, a za svaki sistem je potrebno vreme da bi bio napravljen i da bi počeo da funkcioniše. A kada bi se to desilo, izgledalo je dobro. U debitantskoj evroligaškoj sezoni doveo je Kantu do plasmana u Top 16 fazu. Posle toga kvalitet je pokazao i u ruskom Uniksu sa kojim je osvojio tamošnji kup, ali stigao i do finala Evrokupa u kojem je poražen od Valensije.

Do sada najveći trenerski pečat ostavio je na klupi nemačkog Bamberga od kojeg je napravio stabilnog evroligaša i ekipu koja je umela da pomrsi račune znatno bogatijim ekipama prethodnih godina. Titule prvaka u Nemačkoj bile su stvar koja se podrazumeva.

Realno gledano, Trinkjeriju će Partizan mu svakako biti najveći klub u dosadašnjoj karijeri, barem kada se gledaju istorija i tradicija koje crno-beli nose sa sobom. I to je, pored finansijskih, bio jedan od motiva italijanskog stručnjaka da preuzme Partizan u ovom trenutku. A u klubu iz Humske moraće da gradi sistem sa ekipom koju nije selektirao, a ako i bude promena, neće biti drastičnih u smislu dovođenja novajlija.

Inače, Trinkjeri je poznat kao trener čije ekipe izrazito dobro igraju u napadu, a crno-beli su nekako tradicionalno bili poznati kao tim koji gaji jaku odbranu, mada poslednjih godina je i to počelo da se menja. U svakom slučaju, biće interesantno videti na koji način će Italijan uspeti da implementira sopstvene ideje.

Ono što je takođe dobro iz sportsko-trenerskog ugla što ne postoji jezička barijera kod Trinkjerija, a ovaj stručnjak je više puta isticao koliki su uticaj na njega imali nekadašnji jugoslovenski, odnosno srpski treneri i koliko ceni njihov rad. Dodatni plus u celoj priči je što bi uz sebe u stručnom štabu kao desnu ruku trebalo da ima Vlada Šćepanovića, bivšeg igrača Partizana, koji vrlo dobro zna kako diše klub.

Nesumnjivo da je pored jakog si-vija Partizan dobio i harizmatičnog trenera kakav je preko potreban klubu kao što je ovaj iz Humske. Uostalom, i navikli su navijači na to sa ljudima kao što su, recimo, Željko Obradović, Duško Vujošević, pa i Aleksandar Džikić. Trinkjeri važi za ekscentričnog na terenu i van njega. Ima onaj specifični italijanski šmek, „lud“ je pozitivno, a zato se njegove konferencije za medije ne propuštaju. Nikada nije dosadno. Kada dobije šansu da pravi šou to nikada ne propušta. Poznat je po tome i što voli igrače sa ovih prostora, odnosno da se divio Draženu Petroviću.

Kada su treninzi u pitanju trudi se da svoje igrače uvede u situacije koje su mnogo teže i psihički i fizički od onih koje će ih dočekati na utakmici. To će biti i dobar test za košarkaše Partizana kojima je očigledno preko potrebna šok terapija posle šest vezanih poraza u Jadranskoj ligi i Evrokupu. Za Trinkjerija će svakako to predstavljati ozbiljan izazov, pogotovo što Partizan želi da se osvajanjem regionalnog takmičenja vrati u Evroligu, a pritom i u Evrokupu šanse još postoje.

A Partizan i njegov prvi čovek Ostoja Mijailović?

Može se reći da je dovođenjem Stefana Jankovića iz Crvene zvezde, pa sada i angažovanjem Trinkjerija za trenera zadobio simpatije značajnog dela navijača. Odluka da dovede Italijana trebalo bi da predstavlja dobar strateški potez, pod uslovom da se novom treneru da određeno vreme da razvije svoje ideje. Jedina bojazan koja se grozničavo pojavljuje kod dela navijača Partizana je da bi ovaj potez u finansijskom smislu i dugoročno gledano mogao poprilično da košta klub koji ionako ima još mnogo toga da vraća bivšim trenerima i igračima.

Međutim, ako Trinkjeri uspe da vrati Partizan u probrano evropsko košarkaško društvo, moći će da se kaže, kockarskim rečnikom, da je Mijailović uložio sve na jedno polje i pobedio.

(FOTO: KK Partizan, MN Press)