Sve je gotovo - Crvena zvezda prvak ponovo!
Vreme čitanja: 6min | pet. 28.05.21. | 22:24
Slavi se peta titula pred punim tribinama, kakva kulminacija sezone uz overenu novu ulaznicu za Evroligu
"Svuda grmi okolo, naša pesma ponovo..."
Tresla se dvorana Aleksandar Nikolić do temelja dok je na semafor odbrojavao poslednje sekunde jer je Crvena zvezda postala šampion Jadranske lige po peti put u svojoj istoriji! Četvrti put sa Dejanom Radonjićem na klupi. Posle duge, teške i iscrpljujuće finalne serije ponovo je rezultat prevagnuo na stranu domaćina, kome tradicija definitivno ide na ruku. Za razliku od trećeg i pogotovo četvrtog susreta kada je trijumf promakao kroz prste, šampioni pod komandom Dejana Radonjića nisu dozvolili da se Budućnost vrati u život kada je jednom nokautirana pa je tako konačni rezultat glasio 67:60 (15:14, 18:14, 20:21, 14:11).
Izabrane vesti
Uprkos svemu što je Crvena zvezda pravila u majstoricama prethodnih godina i impresivnoj razlici od 26,5 poena, ove večeri nije bilo realno da se dogodi još jedno veče surove dominacije. Ne zato što Crvena zvezda nema kvalitet za tako nešto, već zato što je Budućnost s dubinom sastava kojom raspolaže Dejan Milojević bila spremna da šokira Beograd i uzme sve pred više od 4.000 gledalaca!
-------------------------------
CRVENA ZVEZDA – BUDUĆNOST 67:60
/15:14, 18:14, 20:21, 14:11/
Dvorana Aleksandar Nikolić, Beograd.
Gledalaca: 4.235;
Sudije: Tomislav Hordov, Josip Radojković, Milan Nedović.
CRVENA ZVEZDA: Hol 4, Volden 5, Lojd 15 (4sk, 4as), Uskoković -, Davidovac -, Lazić 3, Rit -, Radanov -, Dobrić 12 (8sk, 4as), Simonović 3, Kuzmić 8 (5sk), Noko 17 (12sk).
BUDUĆNOST: Kobs 21, Ivanović 8, Edžam 2, Šehović -, D. Nikolić -, Apić 1, Mitrović 8, Dela Vale 7, Z. Nikolić 8, Popović 5, Rid -, Žugić -.
-------------------------------
Kada je Crvena zvezda na ulasku u poslednji minut pregrmela poklon Lengstona Hola kome je Amedeo dela Vale ukrao loptu, onda i promašio šut za tri, svima je pao kamen sa srca. Čak su lakše progutali pogodak Džastina Kobsa uz faul uz faul magičnog Lendrija Noka jer je ubrzo najbolji strelac Budućnosti promašio dodatno slobodno bacanje što je bio samo uvod za vrhunac utakmice u vidu trojke Džordana Lojda preko ruke Nikole Ivanovića koja je zapalila mrežicu i srca svih koji su ne samo iz prvih redova posmatrali Zvezdin šampionski uspon, već i kraj malih ekrana. Bila je to tačka na priče ko je najbolji tim regiona, ko ide u Evroligu naredne sezone i zapravo koliko prednost domaćeg terena znači!
Svi promašaji biće zaboravljeni, Lojd je odlučio titulu! Samo dva poena za poluvreme, a onda 13 velikih kao kuća! A ovaj harpun preko Ivanovića pamtiće se i prepričavati godinama... Ako je Lojd svojim šutem rešio pobednika, cela zvezdaška javnost poklonila se večeras Lendriju Noku! Nije bio samo džoker cele serije, već najzaslužniji što će titula večeras slavilti na Malom Kalemegdanu! Još jedna fantastična rola centra iz Kameruna, večeras daleko najbolja i ujedno najvažnija sa 17 poena i 12 skokova, takvu utakmicu pamtiće dok je živ.
Veliki impuls trijumfu dao je Ognjen Dobrić sa 12 poena (5/17 iz igre, 1/5 za tri), ali i osam skokova uz četiri asistencije i tri iznuđena faula, a posebne zasluge idu na račun sadašnjeg i nekadašnjeg kapitena Crvene zvezde – Branka Lazića i Marka Simonovića. Naravno, zbog granitne odbrane u drugom poluvremenu, jer bez njihovih “ugriza“, energije i bespoštednog trošenja pitanje je da li bi titula bila realnost u ovim uslovima.
Kobs je večeras bio jedini raspoložen za igru i meč je završio s 21 poenom, četiri skoka i tri asistencije, dok su svi ostali bili daleko ispod nivoa za važnost ovakvog duela. Ivanović je ostao na samo osam poena, uz isto toliko završnih dodavanja, Luka Mitrović i Zoran Nikolić dopisali su isti broj poena, Dela Vale jedan manje, dok je Danilo Nikolić ostao bez poena, a Melvin Edžam na samo dva...
Zvezdina prednost od pet poena na poluvremenu (33:28) imala je dodatnu težinu jer je Lojd prve i jedine poene u tom delu utakmice ubacio bukvalno u poslednjim sekundama. Posle šest uzastopnih promašaja, od čega atipično četiri unutar linije 6,75 metara, Lojd je uspeo da probije mentalnu barijeru i konačno bude koristan po tim posle nekoliko ozbiljnih grešaka. Lojdov napadački učinak pokrio je Noko koji je odigrao poluvreme iz snova – 10 poena i sedam uhvaćenih lopti, uz po jednu asistenciju i ukradenu loptu. U Ridovom odsustvu i Noko je uspeo da uhvati stabilan ritam pod košem Budućnosti gde ga je odbrana nepropisno zaustavljala. Čak pet faulova izvukao je kamerunski centar od ukupno jedanaest timskih gostiju čime je samo opteretio njihovu unutrašnju liniju. Dobrić ga je ispratio sa devet poena, ali iz 11 ispaljenih šuteva (3/8 za dva i 1/3 za tri), ali je sve promašaje nadoknadio sa pet skokova i dve asistencije.
Razliku su u tom delu utakmice pravili toliko čekani poeni iz drugog plana. Kuzmić četiri, Lazić trojka, Hol lep pogodak iz naskoka... Kod Budućnosti su Ivanović i Kobs bili sve, pa je tako crnogorski plej imao šest poena uz četiri asistencije, a strelac iz Kalifornije 10 poena uz tri skoka. Mogla je i te kako da se oseti rupa u napadu Budućnosti zbog Ridovog ispadanja iz sistema, uz činjenicu da su Edžam, Dela Vale i Danilo Nikolić poluvreme završili s ukupno nula poena! I to je delovalo kao bagaž s kojim su se gosti nosili sve teže kako je vreme prolazilo... Jer, statistički su ekipe bile gotovo izjednačene, a pogotovo u broju sviranih faulova (11-11) što je naravno povoljno uticalo na crveno-bele.
Lojdov pogodak u finišu prvog dela kao da mu je dao snagu jer je treći kvartal otvorio serijom od pet poena, da bi Noko ispravio njegov promašaj iz odbojke i doneo tada maksimalnih sedam poena razlike (41:34). Daleko od toga da je utakmica bila rešena, jer je Budućnost svim silama pokušavala da se ponovo vrati u život. Dobrić je imao nekoliko dobrih poteza, a onda je Kuzmićevo zakucavanje na Lojdovu asistenciju dovelo navijače do ekstaze. Na semaforu je stajalo 47:41 uz tri i po minuta do poslednjeg malog odmora. Tu je susret počeo da se lomi, jer su Kobs i Dela Vale na Dobrićev poklon stigli ekspresno na samo dva poena minusa (47:45). Nije takav nalet gostiju obehrabrio domaćina koji je u Lojdovim pogocima s penala i Voldenovom prodoru do koša uspeo da vrati opipljivu razliku koju su opet Mitrović i Kobs spustili na samo jedan posed.
Zvezda je imala 53:49 na ulazu u poslednju četvrtinu i taj rezultat bio je aktuelan sve dok Lojd nije pogodio šut iz natrčavanja s visokim lukom posle dva i po minuta posta. Držao je Radonjić momka iz Čikaga na klupi sve dok nije zagustilo, a čim ga je uveo Milojević je morao da uzme tajm-aut kako bi se osmislila strategija za završnicu susreta. Bili su to prelomni trenuci utakmice jer je energija počela da se diže na tribinama, a to je dalo vetar u leđa igračima sa crveno-belom opremom. Kao rezultat takvog uspona samopouzdanja došla je tipična Simonovićeva trojka iz ugla koja je zaista nedostajala u ovom finalu, te snažno zakucavanje Noka uz pet i po minuta na semaforu. Osetili su Radonjićev bes Zvezdini igrači posle Kobsove trojke za 60:54, jer je crnogorski stručnjak bio svestan da svaka greška u odbrani može da dovede do nove drame gde je sve moguće. To se ovog puta ipak nije dogodilo, Zvezda je odbranila titulu iz 2019. i ostala deo elitnog evropskog društva!
Sada proslava na Malom Kalemegdanu, kratak predah i onda Zlatibor u nedelju…