Šut izdao kada je najbitnije - nestao Džordan, ostao samo Lojd

Sve smo bliži kraju Jadranske lige. Prva faza finalne serije je završena i Crvena zvezda je u Podgoricu odnela velikih 2-0, sa nadom da Budućnost neće uspeti da izbori majstoricu.

Iako se i u danu odigravanja treće utakmice priča o košarci života u režiji Ognjena Dobrića, Crvena zvezda ima svaki razlog da se zapita - šta se to dešava sa Džordanom Lojdom?

Lojdova trka s šuterskom formom i pogled u ogledalo – Zvezdi u finalu treba najbolja verzija

Gledajući samo broj postignutih poena u doigravanju reklo bi se da zvanično treći strelac Evrolige radi dobar posao. Na proseku je od respektabilnih 17,2 poena, što je čak iznad sezonskog proseka od bezmalo 16 poena. Na početku obe serije prelazio je granicu od 20 poena, svaku utakmicu je završavao s dvocifrenim učinkom, ali i dalje postoji utisak da nešto nije u redu.

Subota, 20.30: (1,60) Budućnost (14,5) Crvena zvezda (2,55)

Oči paraju procenti šuta iz igre. Džordan Lojd u dosadašnjem plej-ofu šutira 47,2 odsto za dva (22/45) uz 20,4 odsto za tri poena (6/28). Zbirno 33,8 odsto iz igre (28/73). Daleko ispod nivoa šutera renomea s kojim je letos stigao na Mali Kalemegdan. Ako se ograničimo samo na finale, Lojd van granica reketa ima tek sedam uspešnih realizacija, pet iz zone oko “kapice“ i dve trojke. Uz 17 neuspešnih hitaca! Od ukupno 39 poena u finalu, iz reketa i sa linije slobodnih bacanja postigao je 23 poena. Razlog isticanja ovog podatka nije da se umanji vrednost onoga što radi, već da se pokaže koliko je šuterski indisponiran Džordan Lojd.

Lojdova grafika šuta u prvom meču

To će statistika još jednom da potvrdi kroz sledeći niz - 25 odsto iz igre u Laktašima (4/12, 0/4 za tri), 25 odsto u drugom meču protiv Budućnosti (4/15, 1/6 za tri), 28,6 odsto u majstorici (4/14, 2/7 za tri). U oba finalna susreta je na po jednom pogotku iz šest pokušaja van linije 6,75 metara iliti na 16,7 odsto! Tokom plej-ofa generalno pogodio je ukupno šest od 28 ispaljenih lopti.

Lojdova grafika šuta u drugom meču

Nisu Lojdove šuterske amplitude ništa novo u ovoj, pa i prošloj sezoni u Valensiji, samo što sada takav pad ima posebnu težinu jer dodatno opterećuje tim koji je i ovako desetkovan neigranjem Korija Voldena i Marka Jagodić Kuridže. Jesu njihovi izostanci otvorili prostor da još veću ulogu dobije Dejan Davidovac ili da Lendri Noko pokaže igre iz vremena kada je bio u Albi, ali uprkos svom dosadašnjem učinku Lojd još nije stavio svoj karakteristični pečat na finale, pa ni na dosadašnji plej-of. Što ne znači da neće.

Njegov pad verovatno je i posledica fokusa protivničkih odbrana, pogotovo u finalu gde mu za vratom diše i najbolji defanzivac Budućnosti Melvin Edžam. Zato je šampion NBA lige sa Torontom među najčešće fauliranim igračima. U dosadašnjem finalu izvukao je po pet faulova u oba meča, plus još 18 u tri polufinalna okršaja s Igokeom. Na liniju slobodnih bacanja išao je 12 puta u finalu i promašio samo jednom, te još 14 u prethodnoj fazi, takođe uz samo jedan neprecizan šut.

Značaj svega što je Džordan Lojd uradio tokom dosadašnje sezone meriće se isključivo po učinku u plej-ofu, odnosno u finalu. Da, on ispunjava očekivanu kvotu poena, samo ne donosi napadački kvalitet reda najskuplje plaćenog igrača u timu i na papiru verovatno najkvalitetnijeg među svim učesnicima doigravanja. Uostalom, on je doveden sa idejom da bude presudan faktor najvećih utakmica i donosi titule. Taj faktor je pokazao Ognjen Dobrić, ne i Lojd.

Džordan Lojd i Ognjen Dobrić (©Star Sport)

Pogodio je dva odlučujuća slobodna bacanja u prvoj utakmici protiv Budućnosti, ali kao poslovično najprecizniji šuter sa linije penala to se od njega i očekivalo. Tokom poslednja dva minuta tog susreta bio je na granici između tragičara i heroja. Prodata lopta, pa faul na Nikoli Ivanoviću koji je kod gostiju probudio tračak nade, zatim promašaj za tri na 32 sekunde pre kraja kod rezultata 80:76, posle čega je Petar Popović doveo utakmicu na jedan posed... 

Druga utakmica još je više ogolila istinu o tome koliko letimični pogled na broj postignutih poena može da zavara. Lojdov učinak u onom turbulentnom drugom poluvremenu sveo se na šest poena, od čega je iz igre poslednji šut ubacio polovinom treće deonice. Dakle, u završnih 15 minuta nije pogodio ništa iz igre, ali je sa nova dva slobodna bacanja na 35 sekundi do isteka vremena najavio trijumf. Za celo drugo poluvreme uzeo je sedam šuteva i pogodio dva, uz jednu izgubljenu loptu.

I pored svega nabrojanog, Crvena zvezda je na pobedu do titule zahvaljujući timskoj odbrani na gornjoj granici mogućnosti, kontroli skoka, rolama pojedinih igrača iz drugog plana, te bravurama Ognjena Dobrića.

Postoji i ona druga strana Džordana Lojda koja je vredna pohvale. Evidentna je podređenost momka iz Čikaga ekipi, pogotovo u odbrani gde evidentno više ulaže sebe u postizanje zajedničkog cilja. Imao je svoj udeo u zaustavljanju Džastina Kobsa, Nikole Ivanovića i pogotovo fizički superiornijeg Melvina Edžama, a aktivniji je i na skoku gde je Crvena zvezda napravila dobar posao i tako poništila neke loše stvari iz igre. U prethodne tri utakmice je na više od četiri uhvaćene lopte - sezonski prosek 2,8 -, ima i ukupno pet ukradenih lopti u istom periodu. Kroz majstoricu s Igokeom i ova dva susreta protiv Budućnosti Lojd se više aktivirao i u fazi organizacije. Podelio je 16 asistencija, odnosno 5,3 po utakmici, s tim da je na pet završnih dodavanja na otvaranju finala dopisao i pet izgubljenih poseda što je zapravo podsetnik da Lojd ne treba da se bavi razigravanjem, već završavanjem akcija.

Ako Crvena zvezda na kraju uzme titulu nikom neće biti važno da li je Džordan Lojd uradio posao kako treba, ali u slučaju da se finale pretvori u dramu, pa još s nesrećnim krajem...