Šta se još krije u srpskoj košarkaškoj škrinji?

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Vuhana)

Srbija je u dosadašnjem turniru Svetskog kupa već pokazala mnogo toga. Hteli to mnogi da priznaju ili ne, branilac srebra iz 2014. nenametljivo je skupio iskrene simpatije košarkaškog sveta i dobio njihov duboki naklon.

Košarkaš Portorika Aleks Frenklin je posle “odslušanih“ lekcija od srpskih profesora imao slikovito objašnjenje kako je iz njegovog ugla izgledalo to odmeravanje snaga. Ovaj paragraf biće posebno zanimljiv ljubiteljima popularne televizijske serije Game Of Thrones, jer se radi o prikazu kako Night King uzdiže svoju vojsku pred očima izbezumljenog glavnog lika priče Džona Snoua. Selektori Angole, Filipina, Italije i Portorika, čije je timove Srbija samlela s prosečnom razlikom od 40,7 poena, ujedinili su se u mišljenju da se protiv ovako složenog i komplikovanog sistema - ne može. Hrvatski reprezentativac Rok Stipčević pokrenuo je debatu o tome da li je aktuelni sastav Plavih najbolji na Starom kontinentu od raspada velike Jugoslavije, dok je poznati novinar ESPN Fren Frašilja, inače veliki poštovalac lika i dela Nikole Jokića, te rada Mega Bemaksa i srpske košarke u celini objavio poruku ove sadržine:
“Kada bi mi neko dao da biram između dvonedeljnog odmora u Mauiju (ostrvo na Havajima prim. aut) i toga da isto toliko pratim treninge Srbije na Mundobasketu, ne bih se dvoumio ni sekund. Postoji taj nivo razumevanja košarke koji retko ko može da vas nauči bilo gde na planeti. To je umetnost“.

Situacija je vrlo prosta - Srbija poseduje taj fini balans između kvaliteta, talenta, strasti, želje, timske hemije i motivacije. To je nešto što ne nastaje preko noći, već je rezultat petogodišnjeg rada u sistemu Aleksandra Đorđevića, gde se mnogo ćutalo i još više radilo. Dok su eventualne promene u rosteru bile minimalne i gotovo uvek posledica zdravstvenih problema glavnih aktera na parketu. Takav složeni miks individualne klase i igračke raznovrsnosti, stopljene u jednu kompletnu celinu odlika je timova zrelih za najviše domete. Srbija to definitivno jeste.

Videli smo Srbiju kako rezultat gradi preko centara u školskom sudaru “osmaka i četvrtaka“, gde su protivnici ostajali bespomoćni na tu surovu dominaciju u reketu i širinu vrednu divljenja. Na uvid smo dobili i konačni proizvod strpljivog i predanog rada u šuterskom segmentu, o čemu je pričao i selektor u nekoliko obraćanja, tim s potpuno ravnopravnim mehanizmom razbijanja svake defanzivne koncepcije izvan linije 6,75 metara i, što je možda najvažnije, stabilnost, kontinuitet i smirenost kao znak da se ništa ne dešava slučajno.

Pau nije tu, a našim centrima sevaju munje iz očiju

Pokazali su nam Orlovi i odbranu dovedenu gotovo do savršenstva, s mnogo zalaganja, komunikacije, preuzimanja, iskakanja i pravovremenih reakcija. Ali i pomalo zastrašujuću pravovremenost napadačke transformacije od pozicione, do igre u tranziciji i nazad, ozbiljnost u pristupu čak i kada je takmac dve klase ispod, te nesebičnost koja je povremeno udarala pravo u živac, jer se u određenoj meri suviše težilo atraktivnosti. Mada jesmo dobili prikaz Miloša Teodosića skrivenog u telu Bobana Marjanovića i ono “no look“ alej-up dodavanje za Stefana Jovića možda posluži kao jedan od simbola moći ove generacije. 

---

Mozzart za svaki poen Srbije u Kini donira 1.000 RSD, a za svaku trojku 10.000 RSD u humanitarne svrhe. Srbija je protiv Portorika postigla 10 trojki i ukupno 90 poena! MOZZART je trenutno prikupio 874.000,00 RSD koje će proslediti u humanitarne svrhe.

Rezultati i statistika i dalje ostaju neumoljivi i potpuno na strani Plavih. Prvi u kategorijama timova s najviše poena u proseku (103,3), ukupnom broju koševa (413), procentu realizovanih šuteva iz igre (60,7%), ali i za dva poena (69,4%), te broju asistencija (123). To je 30,8 završnih dodavanja po utakmici! Kada se uzme da nijedan učesnik Mundobasketa nema prosek veći od 24 asistencije, jasno vam je u kakvom je timskom momentu Srbija. 

I pored svega, ostaje da se zapitamo - šta je još ostalo u srpskoj košarkaškoj škrinji? Šta to šef struke, njegovi saradnici i ceo tim eksperimentišu na treninzima i spremaju za nastavak takmičenja? Pre svega za evropski klasik sa Španijom i utakmicu koja je u danu odmora, onda i utakmice - sve! Prva misao kada se probude, tema za razgovor tokom obroka, podsvesna analiza u vreme odmora, cilj svakog pogotka na treningu i tako sve dok se ne ode na večernji počinak. Toliki je nivo fokusa među igračima, nešto čemu je zaista težio Aleksandar Đorđević.

Setićemo se Mundobaketa 2014, Olimpijskih igara 2016. i Evrobasketa 2017. godine, kada je Srbija osvajala srebrne medalje. Zajednički imenioci tih velikih takmičenja bili su progresivni rast forme do željenih visina i činjenica da je nešto uvek falilo. Kvalitet više protiv neuništivih Amera, odnosno zdrav Stefan Jović i rasterećeniji Bogdan Bogdanović protiv Slovenije. Dijametralno suprotno je Evropsko prvenstvo 2015, kada je Srbija pregazila sve u grupnoj fazi i onda počela da pada kada se ušlo u nokaut fazu. Sada deluje da Srbija ima “ceo paket”! A derbi protiv Španije pokazaće da li je i šta plava četa ostavila za one, najteže takmace. 

Do Kine se može čuti glas naroda i nikad veći optimizam nacije da Srbija ide do kraja. Da su igre Nikole Jokića, Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice i ostalih postale tema svakodnevnih razgovora u kancelarijama, prevozu, kafićima. To “loženje“ oseti se i među onima što su doleteli preko pola sveta da bi bodrili svoje idole i potpuno je razumljivo u situaciji kada Srbija igra košarku za bogove. Nešto je umerenija situacija među izveštačima s lica mesta, dok se na licima igrača ne oseti apsolutno nikakva euforija. Štaviše. Prizemnost i skromnost, ali i svest da su svi osim Italije bili ipak samo po jedna manja prepreka na putu ka finalu. 

U nedelju sledi ono pravo. Iako bez petorice vrhunskih igrača i igrom koja nikoga nije ostavila bez daha, Španija je sila sklopljena od velikih znalaca košarkaške igre, šampiona i asova. Jednostavno morate da imate maksimalni respekt. Ali ne i strah.

Uskoro ćemo videti šta ova Srbija zaista može...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: MN Press