Šta Crvena zvezda dobija s Panterom i Štimcem

Decembar ostaje mesec promena na Malom Kalemegdanu. Posle dolaska Marka Jagodić Kuridže u finišu prelaznog roka između klubova iz Jadranske lige, Crvena zvezda je u danu kada ističe rok za prijavu transfera među timovima iz Evrolige i Evrokupa zvanično potvrdila Vladimira Štimca, do kraja večeri će i Kevina Pantera, čime će verovatno biti zatvoren krug mogućih dolazaka u redove branioca titule u regionalnom takmičenju. Crveno-beli će od četvrtka imati mogućnost da iskoriste još opciju dovođenja igrača koji ove sezone nije igrao ABA ligu i dva kontinentalna takmičenja (čitaj: iz NBA, Razvojne lige, Kine...), ali će se ona verovatno iskoristiti samo u slučaju da za to stvarno bude potrebe.

Crvena zvezda je možda i s malim zakašnjenjem osvežila sastav iz kojeg su precrtani Derik Braun i Mohamed Faje, čiji minuti na parketu nisu donosili željenu dimenziju igre. Mada je i posle trijumfa u Kopru u nezavidnom položaju u Jadranskoj ligi za Crvenu zvezdu i dalje ništa nije izgubljeno. Jer praktično s prvim danima 2020. počinje onaj (naj)važniji deo sezone, kada će se odlučivati o vlasnicima pehara u Kupu Radivoja Koraća, regionalnom takmičenju i na kraju Superligi Srbije. 

Zvezda trenutno zaostaje jednu pobedu za četvrtim mestom koje drže FMP i Primorska, a dve za Cedevitom Olimpijom, Partizanom i ekipom Budućnosti na čelu kolone, dok isti broj recki imaju milanska Olimpija i Himki kao sedmi i osmi tim na tabeli Evrolige. Dakle, ništa što nije nedostižno. Ekipi Dragana Šakote kao primarni cilj ostaje što bolji plasman u ABA ligi uoči plej-ofa, a eventualnim brejkom u Podgorici u ponedeljak uveče situacija na vrhu tabele drastično bi se zakomplikovala. Nije sve ni tako jednostavno kako se čini. Zbog nedostatka vremena za temeljan rad i predstojeća dva gostovanja u Kazanju - Zenitova dvorana u Sankt Peterburgu zauzeta - i Podgorici trener Šakota i njegovi pomoćnici u hodu moraju da uigravaju sastav u hodu, što može da bude dvosekli mač. Ali, u trenutnim uslovima Crvena zvezda nema alternativu. 

Šta Crvena zvezda dobija s Kevinom Panterom i Vladimirom Štimcem? Ako se o maksimumu Jagodić Kuridže može pričati tek kada se bude videlo kako će reagovati na pritisak dresa, očekivanja javnosti i obaveznu borbu za trofeje - njegove individualne karakteristike su poznate i više su usmerene na igru u reketu, mada je u dosadašnjem toku sezone imao čak 50 odsto rešenih šuteva za tri poena (14/28) -, sa Panterom, a pogotovo Štimcem ne bi trebalo da bude mnogo nedoumica. 

Kevin Panter je igrač na kome je trener Šakota insistirao. Iskusni strateg nije želeo još jednog klasičnog plejmejkera uz Lorenza Brauna i Filipa Čovića, već nekog ko se oseća komforno s loptom u rukama. Takav je upravo Kevin Panter koji je sa Šakotom imao kratku, ali vrlo uspešnu saradnju u atinskom Aeku uz osvojene pehare u grčkom Kupu i FIBA Ligi šampiona. 

Mada nije plejmeker, može da bude delimična ispomoć na toj poziciji, iako ne važi za nekog ko zna da kreira dobre situacije za saigrače i to ga kroz celu karijeru prati. Kako se, ipak, dobro oseća sa loptom u rukama, najviše se oslanjao na individualni kvalitet. Voli da se oslanja na igru “jedan na jedan“, pošto je snalažljiv i zna da izmisli poene za sebe. Ipak, najviše koristi pik'n'rol situacije iz kojih kasnije driblingom uglavnom završava akciju šutem s (polu)distance (više se oslanja na šuteve unutar linije 6,75 metara) ili probijanjem odbrane, znatno ređe eventualnim dodavanjem slobodnom saigraču u uglu, dok razigravanje “rol“ igrača obično nije u njegovim zamislima. S obzirom da će u rosteru ima centre poput Gista (čitaj: živi od pik'n'rol situacija), Kuzmića i Štimca, imaće dosta mogućnosti da radi ono čime donosi procentualno najviše poena kroz karijeru i možda čak popravi stavku deljenja lopti svojim “peticama“.

Ono čega se nikada ne libi jeste da ispaljuje hice i neretko se dešava da uzima previše šuteva čak i kada je u seriji promašaja. To ga je, uostalom, najverovatnije i koštalo ozbiljnije minutaže i uloge u Pireju.

Pošto je sa Dejvidom Blatom odradio samo jednu evroligašku utakmicu, Kestutis Kemzura nije imao mnogo sluha za njegova ispucavanja. Tako je već posle trećeg meča u sezoni, u porazu od Zenita u Pireju, Panter utakmicu završio sa 16 poena, ali i sa čak 21 ispaljenom loptom, od čega je za tri poena šutirao 2/12! Tada je postavio možda i neslavan klupski rekord po broju upućenih pokušaja sa distance na jednoj utakmici Evrolige. Posle te crne večeri samo je još dva puta dobijao više od 20 minuta. Bilo je to u sedmici duplog programa na kraju oktobra i početku novembra. Prvo je bio jedan od heroja brejka protiv CSKA u Moskvi sa takođe 16 poena (5/9 za dva, 1/2 za tri), dok je protiv Makabija u Pireju otišao u drugu krajnost i imao svega 1/11 iz igre (1/5 za tri). Tada je Kemzura presavio tabak i Panteru sveo minutažu na oko 11,2 minuta po meču. U rasponu od pet utakmica Panter je ostao na svega 19 poena (5/11 za dva i 1/13 za tri poena). Poslednji put u dresu Olimpijakosa viđen je protiv Reala u Madridu kada je imao tri poena (1/5 iz igre). Nesrećnu epizodu u Olimpijakosu završio je prosečno 18,22 minuta na parketu, uz 6,8 poena, 1,9 skokova, 20/51 (39,2%) za dva i 7/39 (17,9%) za tri poena.

Dakle, konstantnost je nešto što je Panteru nedostajalo pod komandom Kestutisa Kemzure. To je nešto što će Šakota pokušati da ispravi, a olakšavajuća okolnost je što se znaju od ranije i iskusni stručnjak tačno zna šta može da očekuje od dvostrukog osvajača najjačeg Fibinog takmičenja. Tokom šest utakmica u dresu Aeka Panter je imao prosek od 15,3 poena, 1,2 asistencije i 0,6 skokova. Samo jednu utakmicu završio je s jednocifrenim učinkom, ali tu je imao možda i najvažniju rola uz one u polufinalu s Mursijom i finalu protiv Monaka, kada je prikupio po 16 poena (tada je imao i dve najbolje šuterske partije uz ukupno 7/13 za tri). U revanš meču osmine finala Lige šampiona protiv Nimburka postigao je devet poena, ali tada je pogodio možda i najvažniji šut karijere. Naime, Aeku je bila potrebna pobeda od bar 11 poena za prolaz dalje, a on je u ubacio trojku sa bezmalo osam metara kojom je Aeku dao prolaz dalje uz tačnu razliku od pomenutih 11 poena (93:82)!

Kako Zvezda sada ima Lorenza Brauna i Bilija Berona kojima je lopta najviše potrebna, onda i Čarlsa Dženkinsa, Ognjena Dobrića i Dejana Davidovca na šuterskoj liniji, od januara i Stratosa Perperoglua, Dragan Šakota će morati da preraspodeli napadačka zaduženja sa Panterom u miksu. Opet, Šakota je s Panterom dobio ofanzivnu suprotnost Beronu. Dok je heroj prošlosezonskog osvajanja ABA lige i Superlige bolji kao šuter koji iz istrčavanja u bloku prima loptu i diže se na šut, Panter je neko ko posle pika driblingom razrađuje dalji napad.

Defanzivno Panter je tokom karijere pokazivao solidne partije kada čuva igrača s loptom, mada se njegov odbrambeni učinak gubi kada se težište igre spusti u reket protiv direktnog rivala ili eventualno u situaciji kada ima višeg igrača protiv sebe. Ono što ga je takođe pratilo kroz karijeru jeste mala zainteresovanost za skok igru i to mu je jedna od najslabijih karika. Rekord u Evroligi u tom segmentu su mu četiri uhvaćene lopte, a samo jedna u napadu.

Svi oni koji su pratili njegova izdanja u Ligi šampiona prošle sezone u opremi Virtusa, gde je praktično izrežirao svojevrsnu odbranu te titule. Bio je jedan od najvažnijih igrača u sistemu Aleksandra Đorđevića i prvi strelac na putu do pehara s prosekom od 16 poena za 27 minuta na parketu. Osim toga, ispucavao je nešto više od 12 hitaca po utakmici, uz 5,6 pogodaka i procenat uspešnosti od 44,9 odsto. Baš u toj sezoni stigao je i do karijernog vrhunca sa 41,8 odsto pogodaka za tri poena (51/122), a i dalje se prepričava detalj iz finala protiv Tenerifa kada je van linije 6,75 metara pucao 5/5 i sa 26 poena za 27 minuta overio trofej i doneo klubu milion evropskih novčanica u kasu! Uz sedam uhvaćenih lopti i po jednu asistenciju i ukradenu loptu imao je indeks 29, a na kraju je poneo i laskavo priznanje za MVP završnog turnira. To mu je, između ostalog i donelo dvogodišnji ugovor u Pireju koji je ipak postao nevažeći posle samo šest meseci.  

S druge strane Vladimira Štimca nije potrebno mnogo predstavljati zvezdaškoj javnosti. Od odlaska s Malog Kalemegdana posle duple krune i učešća u četvrtfinalu Evrolige, Štimac je uspostavio dominaciju kroz četiri angažmana u Turskoj. Ukratko, kao igrač Bešiktaša redovno je beležio dabl-dablove i sezonu završio zamalo s prosečnim dvocifrenim učinkom u dve glavne statističke kategorije u FIBA Ligi šampiona uz 13,9 poena i 9,57 uhvaćenih lopti. To mu je dalo mogućnost da ima najbolju srednju vrednost indeksa korisnosti od 19,9 poena. Ipak, kako njegov Bešiktaš nije igrao završni turnir njegovo ime našlo se u drugom timu Lige šampiona.

Usledio je transfer u Efes gde je odlično startovao, ali je potpuno skrajnut od odlaska Velimira Perasovića, tačnije od dolaska Ergina Atamana na klupu. Turski stručnjak potpuno je skrajnuo i posle 13,83 poena u proseku tokom uvodnih 12 evroligaških utakmica minutaža mu je drastično opala, do te mere da je češće igrao jednocfireni broj minuta. Odradio je sezonu, čak i ako je nepravedno bio potpuno u senci drugih igrača i uzeo Kup Turske, ali je dvogodišnju saradnju s Efesom sporazumno raskinuo i otišao u Turk Telekom gde je nastavio da bude mašina za postizanje koševa i prikupljanje lopti. Kako se njegov klub ipak nije plasirao u TOP 16 fazu Evrokupa Štimac je ostao na 15,4 poena i 7,1 skok po meču u Evrokupu. Tokom vremena u Bešiktašu i Efesu bio je najbolji skakač prvenstva Turske i dvostruki učesnik tamošnje Ol star utakmice.

Decembar je mesec promena u Zvezdi

Letos se našao na prekretnici, imao je mogućnost da ode u Kinu, ali je izabrao da pomogne Željku Obradoviću u Fenerbahčeu. Svoj posao tokom tromesečne saradnje nije mnogo igrao u elitnom takmičenju, svega dva puta igrao je dvocifreni broj minuta, a pamti se njegova partija protiv Asvela kada je ubacio 21 poen, uz osam skokova. Nezvanično se može čuti da je Željko Obradović želeo da zadrži Štimca, ali da se usled haosa u klubu to ipak nije desilo. To je nekadašnjeg reprezentativca Srbije dovelo u svoju drugu kuću gde će pokušati da svojim velikim iskustvom promeni stvari u Zvezdi i vrati je na pravi kolosek.

Sama činjenica da je Štimac Zvezdino dete, ujedno da je i domaći igrač, dovoljno govori o tome koliko razume aktuelnu situaciju u klubu i šta je potrebno da se sezona okrene u pozitivnom smeru. Mada je u prošlom, drugom mandatu imao ulogu podrške Majku Cirbesu ovog puta bi zbog loše forme Džejmsa Gista, nedovoljne uigranosti Ognjena Kuzmića i nedovoljno konkretnih i stabilnih partija Majkla Odža, između ostalog, trebalo da bude startna opcija za Crvenu zvezdu. Vrlo je moguće i da će se Gist pomeriti na četvorku pošto je u centarskoj rotaciji i Nikola Jovanović, a na krilnom centru samo Boriša Simanić i Marko Jagodić Kuridža, ali to će biti na struci da proceni.

Vladimir Štimac pored iskustva donosi i strašnu energiju, stabilnost na skoku i sve ono što donosi igra stare centarske škole, s dosta “zidanja“, pokušaja iz poluhoroga i realizacija posle ofanzivnih skokova. Njegova požrtvovanost nikada nije bila sporna, što nas vraća na priču o iskrenoj ljubavi prema klubu, čega je možda bilo u deficitu ove sezone u Zvezdi sa većim brojem stranaca u rotaciji.

Štimac će, kako je najavljeno na klupskom sajtu, debitovati već u petak u Kazanju protiv Zenita, dok će se za Pantera tek odlučivati pošto će u klubu doći u sredu uveče. Crvenoj zvezdi, odnosno stručnom štabu u narednom periodu preostaje onaj najvažniji deo posla - da povežu sve redove i pokušaju da naprave pozitivan rezultat do kraja sezone. 

Na papiru možda izgleda lako, ali s minimalnim prostorom za grupni rad nikada nije lako. Mada, ne treba zaboraviti da su Zvezdina pojačanja u decembru često bila puni pogoci za konačni rasplet...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: MN Press