Decembar je mesec promena u Zvezdi
Vreme čitanja: 6min | pet. 13.12.19. | 12:48
Crvena zvezda je znala da pogodi sa pojačanjima u decembru. Zato je, pored drugih, mnogo bitnijih razloga, potrebno upravi da još jednom okuša sreću, izađe na tržište i potraži adekvatna rešenja. Nije to mešanje u posao, ni teranje inata. Zvezdin rezultat je u pitanju
Vreme kada se o mogućim promenama u rosteru samo nagađalo preko noći se okrenulo u obavezu uprave Crvene zvezde da angažuje novo pojačanje. Mada se o stepenu povrede levog skočnog zgloba Lorenza Brauna još ne zna mnogo i moguće je da američkog plejmejkera neće sačekati duža pauza, opet Crvena zvezda je dovedena u situaciju da dva dana pre gostovanja Zadru, a pred sedmicu s nove dve utakmice u Evroligi - CSKA u Moskvi 18. i Olimpijakos u Beogradu 20. decembra - praktično nema zdravog plejmejkera na raspolaganju.
Možda će Lorenzo Braun biti u čarter letu za hrvatsku luku, možda će se Filip Čović oporaviti od jakog udarca u butinu i hematoma koji ga je čak trenutno onemogućio da normalno hoda, ali posle novog mučenja u Evroligi i poraza od Baskonije više nema dileme da je Crvenoj zvezdi potrebna sveža krv. Čak najviše na “kecu“. Dragan Šakota je pre samo dve sedmice izrazio istu želju. Da dobije novu opciju u organizaciji i na raspolaganju ima još jednog plejmejkera koji, kako sam reče, može da spusti loptu i kreira nešto za ostatak ekipe.
“Kada sam preuzeo klub, zatekao sam ekipu u kojoj je svaki košarkaš dobar i zaslužuje da bude u Zvezdi. Međutim, činjenica je da smo na nekim pozicijama sa manje rešenja. Tako imamo samo dva kreatora igre, pa nam pojačanje treba da bismo imali više mogućnosti u rotaciji. Dobro je na svakoj poziciji imati dva plus jednog igrača jer je sezona duga, a ja se uvek pribojavam povreda i bolesti jer je to realnost koju ne možemo da predvidimo”, poručio je tada Šakota.
Izabrane vesti
Sinoć je iskusni stručnjak pričao o Zvezdinoj “nemoći“ i činjenici da je njegov stručni štab mogao da računa na samo jednog klasičnog plejmejkera u liku Lorenza Brauna, a da njegov kolega Velimir Perasović ima čak šestoricu koju mogu da organizuju igru Baskonije. Setićemo se dana kada je ozvaničena Šakotina saradnja sa Crvenom zvezdom. Tada je bivši selektor Srbije i Crne Gore, na pitanje da li je Zvezdi potreban još jedan plejmejker uz Brauna i Čovića, odgovorio:
“Prethodni trener je pretpostavljam vršeći selekciju bio zadovoljan Filipom Čovićem u prethodnoj sezoni i izabrao da nosi ekipu i ove godine. Pretpostavljam da je selekcija Lorenza Brauna urađena na osnovu skautinga. Obično dva plejmejkera bazična je sasvim dovoljno. Šta se događa kada je neko povređen ili bolestan? U tom slučaju pričamo o alternativi da neko od bekova preuzme ulogu plejmejkera. Igrači koji se nalaze na toj poziciji nisu po prirodi plejmejkeri, ali sa nekom alternativnom igrom to može da se premosti”, izjavio je tada Šakota.
Ipak, tokom jučerašnje konferencije za novinare osvajač FIBA Lige šampiona s atinskim Aekom jasno je dao do znanja javnosti, ali i klupskoj upravi, da o novom organizatoru igre ne može da se razmišlja dok se ne sredi aktuelni roster. U prevodu - ne naprave rezovi među strancima koji su sada tu.
“U ovom trenutku imamo veliki broj stranaca, kako (da izađemo na tržište)? Treba otpustiti nekog... Imamo mnogo utakmica ispred nas. Ne daj bože da se igrač ozbiljnije povredi, onda bismo morali da reagujemo. On (Lorenzo) je igrač koji nam najviše daje. Nadamo se da će se brzo oporaviti”.
Verovatno je želeo da bude taktičan i odvrati pažnju novinara sa spekulacija da se na Malom Kalemegdanu spremaju za dovođenje (bar) jednog igrača, ali Dragan Šakota je sam poručio da mu je pojačanje neophodno i od toga nema potrebe bežati. Jednostavno, Bili Beron, Čarls Dženkins i Dejan Davidovac kao sekundarni plejmejkeri ne donose ono što se od njih donekle očekivalo. Beronu dodatni angažman s loptom smanjuje manevarski prostor za ono što najbolje radi - istrčava iz blokova i zatrpava protivnički koš s distance. Dženkins je rastrgnut između lepih uspomena i svega što je uradio u Crvenoj zvezdi i očekivanja publike. Nije se snašao ni kao šuter, ni kao zamenski, ali ni u ulozi glavnog plejmejkera. Sinoć je upisao jedanaestu uzastopnu partiju u kojoj je ispalio makar jedan šut za tri poena i promašio, a od početka sezone je na 0/18 van linije 6,75 metara u Evroligi. Dejan Davidovac igra s dosta oscilacija i razlog takvog ponašanja može se pronaći u sve češćoj borbi s povredama koje mu ne dozvoljavaju da iskoristi svoje resurse i bude od realne koristi za tim. Osim toga, kada se glavnom organizatoru drastično podigne minutaža, uvećava se i šansa da dođe do povrede kakva je viđena sinoć u Štark Areni. Kada adekvatne zamene nema, Crvena zvezda najviše trpi...
Gledajući prethodne godine decembar je obično bio mesec promena na Malom Kalemegdanu. Prošle sezone se to desilo u februaru pred Kup Radivoja Koraća kada je stigao Kej Si Rivers. Godinu dana ranije doveden je Dilan Enis kako bi pojačao plejmejkersku i bekovsku liniju posle slabih partija Nikole Radičevića – 22. januara raskinuo ugovor i otišao u Gran Kanariju –, ali je taj angažman bio kratkog daha. Svega četiri meseca proveo je u timu Kanađanin sa srpskim pasošem, pre nego što je zajedno s Milkom Bjelicom otpušten posle izgubljene titule u Jadranskoj ligi. Umesto njih dovedeni su Filip Čović i Aleksa Radanov. Imao je Enis svojih momenata u dresu Crvene zvezde. Pogotovo u ona dva uzastopna meča protiv Baskonije i Olimpijakosa, kada je upisao 21 i 22 poena, kao i onu rolu protiv Cibone s 21 poenom, još nekoliko solidnih izdanja, ali to nije bilo dovoljno da se duže zadrži na Malom Kalemegdanu.
Sezona 2016/17 bila je jedna od najmirnijih u smislu promena u timu. Istina, dovedeno je jedno pojačanje. U smiraj 2016. dogovoren je transfer Diona Tompsona u Galatasaraj, koji je realizovan već drugog dana januara. Američki krilni centar bio je vrlo korisna zamena tadašnjem kapitenu Luki Mitroviću, a posebno će se pamtiti njegove role u finalnoj seriji Jadranske lige protiv Cedevite kada je bio X faktor u osvajanju treće šampionske titule. Podsećanja radi, u decembru te 2016. godine Zvezda je poslala svog mladog plejmejkera Nikolu Rebića na pozajmicu u Mega Bemaks, što je kasnije pretvoreno u stalni angažman.
Ako još malo vratimo film, dolazimo do sezone 2015/16, kada je Crvena zvezda u razmaku od samo dva dana angažovala prvo Vasilija Micića iz Bajerna, onda i Tarensa Kinzija iz Trabzona. Bio je to Zvezdin odgovor na period lutanja sa pojačanjima. Setiće se zvezdaška javnost da je samo nekoliko meseci ranije dovela Sofoklisa Skorcanitisa, Rajana Tompsona i Gala Mekela, kada su sva trojica proglašeni za velike promašaje. Micić tada nije bio ni blizu igrača kakvog znamo danas, ali je posle sedenja na klupi u Minhenu dobio mogućnost da se vrati u košarkaški život, što se i dogodilo. Solidno je odmenio Stefana Jovića, dobio važniju ulogu od Nikole Rebića i zapravo tada je počeo njegov rast koji je nastavljen u Tofašu, da bi se u Žalgirisu i Efesu desio vrtoglavi uspon do zvezda. Zanimljivo, Zvezda je tada pokušala da oživi Markusa Vilijamsa posle šestomesečne suspenzije zbog korišćenja marihuane, ali to nije bilo to. Odigrao je šest utakmica u decembru, ali je pred sam kraj godine dobio otkaz...
Uprkos činjenici da je ranije branio boje večitog rivala, Kinzi je zbog svoje požrtvovanosti, energije, zalaganja i iskustva bio jako poštovan među navijačima Crvene zvezde. Ostao je u lepom sećanju jer je često znao da izmisli poene u bezidejnim minutima i bio jedan od najzaslužnijih igrača za istorijski plasman u četvrtfinale Evrolige, čija je ikona ipak bio Kvinsi Miler.
Dakle, Crvena zvezda je znala da pogodi sa pojačanjima u decembru. Zato je, pored drugih, mnogo bitnijih razloga, potrebno upravi da još jednom okuša sreću, izađe na tržište i potraži adekvatna rešenja. Nije to mešanje u posao, ni teranje inata. Zvezdin rezultat je u pitanju. Da li je Majkl Grin, o kome se poslednje spekulisalo, pravo rešenje s obzirom da je već sarađivao s Draganom Šakotom? To ostaje na odgovornima u Crvenoj zvezdi. Vest o interesovanju je demantovana, ali to ne menja činjenicu da su oscilacije u igri i dalje prevelike. Što zahteva određene korekcije.
Ako to bude plejmejker, ne treba zaboraviti da je najuspešnija era u klupskoj istoriji, ona pod vođstvom Dejana Radonjića, u svom jezgru imala trojicu plejmejkera. Dušan Alimpijević, kasnije i Milan Tomić, bili su opredeljeni samo za dvojicu klasičnih organzatora.
Možda se treba vratiti starom, oprobanom receptu...
Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: MN Press, Star Sport