U. JovičićŠta ako ne postoje srodne duše
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 28.01.25. | 16:19
Možda su u pravu oni koji kažu da je jedinu zaostavštinu koju je u Majamiju ostavio Batler sam prosuo poslednjih nedelja i meseci, ali kada će Rajli i Spolstra opet naći nekog kao što je Džimi?
Ima odličnih mimova po društvenim mrežama o tome kako izgleda početak tridesetih. Moderni tridesetogodišnjaci nalaze se pred velikim životnim izborom – da li u ćošku dnevne sobe napraviti svoj podkast, da li postati vegetarijanac, da li početi pripreme za svoj prvi maraton, ili pronaći neki četvrti unikatan način da budeš isti kao svi drugi. E, u svim tim dilemama najveći zijan naprave oni što odaberu prvu opciju i onda naprave podkast o popularnoj psihologiji.
Tako smo preplavljeni podkastima o tome "kako pronaći srodnu dušu", "šta ako se on tebi sviđa, a ti njemu ne" i "kako preboleti raskid". Dobar podkast o tome bi mogao da napravi Džimi Batler iako je odavno ušao u tridesete (što će u nastavku ovog teksta biti važan podatak).
Izabrane vesti
Batler je fantastičan u izboru mimova – to su videli svi koji su ušli na njegov Instagram nakon što je treći put zaredom suspendovan, zna ponešto o bolnim raskidima, a dok se saga sa Majamijem i pravno-formalno ne završi, imaće višak slobodnog vremena.
Ne bi bilo loše da za to vreme, onako ekspresivan i blesav, pita priučene popularne psihologe otkud im uopšte ideja da srodne duše postoje.
Istina, svima nam je izgledalo tako.
Kada je Batler stigao u Majami, to je bio potez koji je izgledao kao "win-win" situacija. Džimi je prošao kroz teške periode u svim timovima u kojima je igrao, a Majami je tražio nekog novog komandanta svog čopora uličnih pasa koji igraju dobru košarku.
Bila je to ljubav na prvi pogled. Na prvo čitanje onog Heat manifesta u kome, recimo, stoji propisana kazna ako igrač tokom treninga spusti ruke na kolena kako bi odahnuo. U Majamijevoj kulturi, koja je pažljivo građena, nema prostora za predah. Svaki ozbiljan sistem gradi svoju timsku kulturu (pisali smo ovde o tome kako je San Antonio izgradio svoju, recimo), a Majamijeva je oduvek bila zasnovana na - haslovanju. Dobro došli u naš sistem, ovde ćete se podsetiti ukusa majčinog mleka i krvariće vam kolena, ali ćemo svi od toga na kraju profitirati, rekao bi Pet Rajli pa pažljivo zalizao friz.
Džimiju se to dopalo. I to je već bilo iznenađenje. Jer Džimi je imao reputaciju čoveka kome sve smeta i koji bi se posvađao sa svakim. Imao je neverovatnu sreću da se njegovi kvaliteti lako uklope sa zahtevima trenera koji ga je iskreno voleo – Tom Tibodo i Džimi Batler uklapali su se kao da su jedan za drugog pravljeni, ali je bez obzira na to Džimi i u takvom kontekstu ulazio u probleme. Imao je potrebu da isteruje pravdu i borio se sa posledicama mantre koja ga je vodila kroz život: "Ja zaslužujem više".
Dok su se voleli: Džimi Batler i Pet Rajli (©AFP)Takva mantra sasvim je logična kada vas rođena majka izbaci iz kuće sa deset godina, a oca nikada niste ni upoznali. Džimi Batler bio je bukvalno beskućnih i one zvezdane noći pod kojima je jednom spavao Lebron sa majkom kao klinac, bile su Džimijeva realnost.
Zato je moguće razumeti auru koju je oko sebe stvorio kada je odlazio iz Čikaga, kada je nogom zalupio vrata Minesote i kada je bez osmeha i zagrljaja napustio Filadelfiju.
Svima nam se predstavio kao pas koji je spreman da grize i od prvog dana u svlačionici Majamija prihvatio je ulogu koja mu se prirodno namestila.
Bila je u tom trenutku u svlačionici grupica igrača koji su voleli da dođu dva, tri sata pre zakazanog treninga, da šutiraju i da se fino oznoje, pa da onda rade sa ekipom. Pretenciozno nazvali su sebe "breakfast club". A onda su jednog jutra došli na trening i zatekli u teretani Batlera kako završava svoju poslednju superseriju. U prolazu im je dobacio: "Momci, vi ste pre lunch nego breakfast club".
Od tog momenta, sve do pred kraj prošle sezone, on je bio taj lik – u džordanovskom i kobijevskom stilu bacao je pod autobus pa gazio u rikverc svakog saigrača koji nije bio spreman da isprazni sve depoe sopstvenog bića. I na treningu i na utakmici i u predsezoni. Poznato je da su i Majkl i Kobi delili šamare kada neko ne bi shvatio ozbiljno posao koji zajedno rade. Dobro, manje je poznato, zbog narativa koji su izgrađeni o njima, da se dešavalo da dobiju i ritern, ali kod Džimija nije bilo tako. On je u Hitu bio gospodar sopstvene sudbine i tata u svlačionici koja ga je slepo pratila. Bez ijednog riterna, uz slepu poslušnost.
Majami je tako uspeo da se uspentra uz kosture Istočne konferencije i ostvari neke zaista zapažene rezultate. Bila je to romantična priča o teškim radnicima koje je od svlačionice do terena okupio Pet Rajli, nekada odbačeni tip, i koji su protiv logike i kvota uspevali da dođu skoro do samog kraja.
Ali i ta priča ima svoje naličje. Spolstra, jedan od najboljih NBA trenera, jeste svoju karijeru počeo u VHS sobi seckajući snimke protivnika, ali je njegov otac imao visoku poziciju u NBA krugovima. Pet Rajli jeste odbačeni sin timova koje je obožavao, ali je u tom odbacivanju on imao možda i važniju ulogu. Majami Hit jeste čopor pasa koji je spreman da izujeda svakog, ali i taj čopor ima limite. Džimi Batler jeste stari hasler, ali za određeni pristup životu i radu, potrebno je da postoji i neko pokriće.
Džimi Batler (©AFP)Upravo u toj tački pokrića, stvari su između Batlera i Rajlija počele da se lome. Stari lisac u Armani odelu, pobesneo je krajem prošle sezone na Džimija zbog nekih izjava i podsetio ga da bi bilo dobro da bude na terenu da bi mogao da daje neke zapaljive izjave. Onda je Džimi starog lisca podsetio s kim razgovara i da bi, da nije bilo njega, Majami ostajao kratkih rukava u mnogim plej-ofovima. Onda je Rajli podsetio svog lojalnog psa da bi put kroz plej-of bio malo manje naporan da je ovaj bio dostupan i nepovređen. Onda je Batler podsetio da se povređuju ljudi koji daju sve što imaju, a da je to kultura koju je sam Pet nametnuo. I sve bi to bio samo još jedan normalan dan u kancelariji, da Džimi sa tim nije izašao u medije. I da se u priču nije ubacilo njegovo visočanstvo novac.
Batler ima 35 godina i njegovo telo više ne može da podrži njegovu želju i intenzitet kojim je godinama igrao. Njegov repertoar nikada nije bio dovoljno širok da bi mogao da se osloni i na neke druge stvari, pa ga je protok vremena saterao u ćorsokak. U tom ćorsokaku Pet Rajli nije spreman da rizikuje da mu nudi novi ogroman ugovor. A Batler, kao i uvek, smatra da "zaslužuje više".
Na sve to, počeli su ozbiljno da nerviraju jedan drugog i kada se to totalno prenelo u medije, počele su da pršte suspenzije. Prva je značila poslednju opomenu, druga je označila kraj, a treća je pokrenula mimove.
Pogledajte "jobless" mim kod Batlera na Instagramu, tagovanje Kevina Lava i reakciju tog divnog čoveka, pa će vam biti jasno da je sve otišlo u Honduras. I da je Nikola Jović izgubio superstar saigrača koji ga je obožavao. Njih dvojica su lako kliknuli i Batler je prigrlio mladog srpskog igrača upravo zbog pristupa koji je prepoznao. Taj pristup i nadogradnja Majamijeve kulture njegova je zaostavština, kada već nije došao do šampionskog prstena.
Možda su u pravu oni koji kažu da tu zaostavštinu Batler sam prosuo u okean poslednjih nedelja i meseci, ali kada će Rajli i Spolstra opet naći nekog kao Džimi? Ako srodne duše postoje, ovaj raskid će biti bolan za obe strane, koliko god se folirali. Ako srodne duše ne postoje, onda su i jedni i drugi godinama lagali sebe. Saga nema pobednika.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
.jpg.webp)
.jpg.webp)
