Srbija u novom ruhu - kako će izgledati tim za kvalifikacije?

Doneo je Jovica Antonić dobre vesti u magli sukoba dve krovne košarkaške organizacije i potvrdu da će Unikahin triling Nemanja Nedović - Dragan Milosavljević - Dejan Musli obući dres Srbije na u drugom meču nadolazećih kvalifikacija za Mundobasket 2019. godine.

Košarkaški savez Srbije, selektor Aleksandar Đorđević i njegovi saradnici pokazali su ozbiljne pregovaračke sposobnosti i pronašli način da ispoštuju Fibin sistem i Evroligino strogo držanje stava po pitanju odazivanja igrača reprezentativnim obavezama. Zauzvrat, dobili su naklonost kluba koji uz Crvenu zvezdu i Bajern ima najviše reprezentativaca „u ponudi“. 

Dok kompletan stručni tim vodi diplomatske pregovore oko sklapanja tima za utakmice protiv Austrije 24. i Gruzije 27. novembra, selektor Đorđević je nedavno podsetio da će na spisku od 24 imena biti tačno polovina njih bez dana igračkog staža pod njegovom komandom. To su Stefan Peno, Ilija Đoković, Milenko Tepić, Aleksa Avramović, Aleksa Radanov, Ivan Paunić, Vanja Marinković, Dejan Todorović, Sava Lešić, Đorđe Gagić, Nikola Jovanović i Dejan Musli.

Kako bi Srbija mogla da izgleda protiv Austrije i Gruzije? Ko će biti nosioci igre, kakvu bi ulogu mogli da imaju starosedeoci, debitanti i povratnici u nacionalni tim? To je tema kojom ćemo se baviti u narednim redovima. 

Aleksandar Đorđević je Srbiji doneo potrebnu dozu samopouzdanja pre ulaska u nepoznate vode onog trenutka kada je potvrdio ostanak na klupi. Oko sebe imaće ljude od poverenja, s kojima je prethodnih sedmica i bistrio o tome ko će se pojaviti na parketu dvorane Aleksandar Nikolić. Prisustvo Stefana Jovića u novom timu možda je i najbolja polazna tačka. 

Đorđevićeva produžena ruka u Bajernu trebalo bi da nosi igru Srbije i bude mozak cele operacije. Baš kao što je to bio i u Istanbulu. Ako je na Evrobasketu trebalo da pokaže sve što je učio godinama od Miloša Teodosića i Stefana Markovića sada, kao igrač sa pozamašnim reprezentativnim iskustvom, imaće zadatak da bude uzor ostatku ekipe i ponese veliki teret na leđima. Na površinu će isplivati i stečena klupska znanja, ponajviše iz vremena kada je komandovao u Crvenoj zvezdi. Gde je, inače, vodio i mnogo teže borbe od one koja ga očekuje krajem novembra. 

Iza sebe će imati Vasilija Micića, koji od završetka Evropskog prvenstva igra kao preporođen. Nije tajna da velika reprezentativna takmičenja umeju da prebace igrače u narednu etapu karijere, a to se ovih dana možda i najbolje vidi na primeru mladog plejmejkera. Još na prvenstvu znao je da nagovesti šta sve može, a otkako je stigao u Žalgiris igra van svih dosadašnjih normi. Dva puta je rušio evroligaški lični rekord po broju ubačenih koševa i uživa veliko poverenje trenera Šarunasa Jasikevičijusa. 

Samo to što u reprezentaciji i klubu radi pod nadzorom dvojice vanvremenskih plejmejkera dovoljno govori o tome kakvu perspektivu ima Vasilije Micić. Zajedno sa Stefanom Jovićem podeliće kolač organizacije igre, gde će selektor Đorđević u rotaciji imati dvojicu kvalitetnih defanzivaca i dobrih asistenata. 

Dolazak Nemanje Nedovića za utakmicu protiv Gruzije automatski znači da će u njegove ruke biti stavljena lopta, sa željom da se vidi napadačka orijentacija kakvu ima u Unikahi. Nedović je prva igla ekipe iz Malage, gde je konačno dobio slobodu da radi ono što najviše voli - da koristi svoje košarkaške, fizičke i atletske karakteristike sa ciljem razbijanja protivnika. Ukoliko bude zatrebalo, Nedovića treba očekivati i u organizacionom delu, što je uloga koju mu je selektor već dodeljivao iz nekoliko razloga - zbog realizacije specifičnih akcija, ali i razbijanja protivničkih defanzivnih konstrukcija brzim prodorom ka košu. 

Njegov partner iz Unikahe Dragan Milosavljević nije zadovoljan trenutnom ulogom u klubu, ali veruje da je to sve posledica navikavanja na sistem i da će uskoro sve doći na svoje. Što se reprezentacije tiče, ono što donosi odbrambeno nije upitno, ali njegova ofanzivna rola mogla da bude nešto uticajnija. Ponajviše jer sada neće biti sigurnih poena kao što je to bilo sa Bogdanom Bogdanovićem. 

Milan Mačvan i Stefan Birčević izneće najveći teret pozicije krilnog centra. S tim da će košarkaš Istanbula najverovatnije biti u kombinaciji samo za prvu utakmicu, dok će iskusni kapiten takođe biti čovek od većeg zadatka u realizaciji. Njegovi kvaliteti daleko su iznad košarkaških, o čemu smo pisali još tokom Evrobasketa. Zbog toga ga je Đorđević i doveo u Bajern, gde je nastavio da pruža baš ono što je i radio na kontinentalnom šampionatu, zato su u stalnim konsultacijama i zato je među igračima kojima selektor najviše veruje. A, u situaciji dodatnog „rasejavanja“ ekipe, biće selektor na terenu i vođa tima. 

Od preostalih članova istanbulske ekspedicije Marko Gudurić je otpao zbog odluke Fenerbahčea da ne pušta reprezentativce, dok je u magli još da li će Branko Lazić moći da se odazove Đorđevićevom pozivu. Ista je situacija i sa njegovim klupskim saborcima - Nikolom Jovanovićem i Nemanjom Dangubićem. Uostalom, kao i sa Nikolom Milutinovim, koga je novopečeni reprezentativni penzioner Vladimir Štimac označio kao nosioca igre pod košem u narednoj deceniji. Tek kada se situacija bude iskristalisala, moći će da se govori više o njima, s obzirom da su ostali trenutno bliži timu pošto nisu u začaranom krugu rata Evrolige i Fibe.

Povratak Miroslava Raduljice i Marka Simonovića dodatno će olakšati proces adaptacije na nove uslove. Raduljica je odavno neizostavni šraf nacionalnog tima i bez njega teško je bilo zamisliti veliki uspon Srbije i njene najveće uspehe. Ne samo što je igrač velike harizme i neko ko je zadužen za dobru atmosferu u svlačionici, Raduljica se poslednjih godina pokazao kao „igrač reprezentacije“, odnosno neko ko pruža daleko bolje partije u kada igra pod zastavom s dvoglavim orlom na istoj, nego u klubovima. 

Sada je u dalekoj Kini, odakle je već poslao dobre signale i potvrdu da će biti na raspolaganju. Kako je baš u vreme kvalifikacija u kineskom šampionatu skrojena pauza upravo iz istih razloga, on će već od 18. novembra moći da se nađe u avionu za Srbiju. Što mu ostavlja dovoljno vremena za adaptaciju na vremensku razliku. Njegova uloga u timu ne bi trebalo da bude ništa drugačija od one koju je imao i prethodnih godina - vođe svih dešavanja u reketu. Ono što je bilo karakteristično za Raduljicu jeste da se uvek dobro uklapao sa svim centrima koje je Đorđević rotirao tokom godina. Što će sada biti od posebne važnosti.

Marko Simonović je u pravom trenutku počeo da hvata zalet ka prošlosezonskoj formi, pre nego što je doživeo nesrećnu povredu šake. I dalje mu šut varira, ali trener Sergej Karasev pokazuje veru u njega, što je znao da vrati na pravi način. Njegovi poeni iz drugog plana, dobra odbrana i sve češća utrčavanja u slobodan prostor trebalo bi da budu opasnost više po sve odbrambene linije.

Ime koje među novajlijama privlači najviše pažnje je - Dejan Todorović. Dočekao je momak iz Mrkonjić Grada šansu da obuče dres zemlje čije boje nosi u srcu, a igrama u Bilbau pokazao je da bi mogao da bude među otkrovenjima „nove Srbije“. 

Todorovića su skauti dugo posmatrali kroz naočare velikog NBA prospekta, ali posle nešto više od pet godina u ACB ligi nije dostigao željeni nivo. Mnogo je različitih konstrukcija zašto se to nije desilo, od neodovoljno kvalitetnog rada trenerskih kadrova, preko slabe i neredovne minutaže, do velikog pritiska na leđima. Ali ove sezone stao je u red lidera tima iz Baskije.

Prilično dobre atletske građe, pokazao se i kao agresivni napadač i sada pokazuje dugo traženu stabilnost i zrelost. Ima dobru brzinu kretnje i stabilnu mehaniku, a sve češće preuzima odgovornost na sebe. Što mu trener Karles Duran i dopušta. Iza sebe nema reprezentativnog iskustva u najvišem, seniorskom nivou, ali sada bi to moglo da se promeni. U izostanku povređenih starosedelaca Nikole Kalinića i Vladimira Lučića, mogao bi da bude osveženje u sastavu i prava zamena Simonoviću na krilnoj poziciji. 

Dejan Musli je od letos u (ne)milosti trenera Đoana Plaze, koji ne veruje previše u srpskog centra. Iako Musli dobrim igrama u Evroligi, a posebno pre nego što se povredio prošle sezone, pokazuje da može da bude igrač za najviši nivo košarke. Njegovo ime se konačno našlo na spisku, što je mnoge pozitivno iznenadilo, a s obzirom na slabu konkurenciju na centarskoj poziciji, najviše zbog sve izvesnijeg izostanka Nikole Milutinova, mogao bi da upiše svoj reprezentativni debi. 

Njegovi napadački kvaliteti su zanimljivi, posebno jer pripada centrima starog kova, koji rešenja traži u i oko same ivice reketa. Kritičari su mu često osporavali slabu igru u odbrani, ali i to je popravio dobrim radom u Španiji. Opet, videćemo da li je Plazina sumnja s pravim osnovom i da li će ona uticati na Đorđevićevu odluku prilikom sastavljanja timova za obe utakmice. 

Interesantno će biti videti da li će u timu biti mesta za iskusnog Milenka Tepića. Selektor Đorđević se često vodi željom da ekipu stalno podmlađuje, što bi moglo da umanji Tepićevu šansu da ponovo obuče dres Srbije. Raznovrsnost košarkaša Brindizija, mogućnost korišćenja na pozicijama od plejmejkera do krila i ranije reprezentativno iskustvo bili bi protivteža prethodnoj konstataciji. 

U nacionalnom timu poslednji put je igrao tokom kvalifikacija za Evrobasket 2013. godine, ali to ne umanjuje njegovu potencijalnu vrednost u timu. U Brindiziju je igrač rotacije i ima drugačija zaduženja od onih kada je poslednji put nosio Partizanovu opremu, gde je praktično nosio najveću moralnu ulogu, pre svega mentorsku. 

Još jedan potencijalni povratnik u tim mogao bi da bude Ivan Paunić. Momak koji je u Španiji znao da bude i prva napadačka opcija u Fuenlabradi sve više je posvećen onome po čemu je prepoznatljiv - kvalitetnoj odbrani, zbog čega je svojevremeno bio džoker Dude Ivkovića. Poslednjih godina ne uspeva da pronađe klub u kojem bi mogao da se zadrži duže vreme, a sve je više posvećen upravo odrađivanju svih „prljavih“ poslova u odbrani. Doduše, u već jakoj konkurenciji dobrih odbrambenih rešenja, deluje da bi Đorđević teško mogao da posegne za još jednim igračem takvog profila. 

Đorđe Gagić je posle neslavnog rastanka s Partizanom nestao sa košarkaške mape. Luta Evropom u potrazi za idealnom sredinom, što je značajno umanjilo njegov kredibilitet. U reprezentaciji ga nije bilo od Evrobasketa u Sloveniji, a njegova polivalentnost na obe centarske pozicije mogla bi da bude od koristi. Ali njegov nemiran duh, izostanak kontinuiteta i kvalitet timova u kojim je igrao biće pod posebnom lupom analize. Trenutno igra za Ješilgiresun kod trenera Mihaila Uvalina i treći je strelac i skakač ekipe. 

Posle odlaska iz ljubljanske Olimpije, gde je uz Radnički pružao najbolje igre u dosadašnjoj karijeri, Sava Lešić i dalje traži svoje mesto pod suncem. U nemačkom bundesligašu Etingeru igra solidno, s popunjenim statističkim kolonama, a Aleksandar Đorđević je mogao dosad bliže da se uveri u njegove kvalitete i kako pokriva poziciju krilnog centra. Gde će imati jaku konkurenciju, ali mogućim odlaskom Birčevića mogao bi da dobije mesto u rotaciji. Naravno, ukoliko se Marko Simonović prinudno ne preseli na tu poziciju. 

Jedan od igrača čiji procvat dugo čeka selektor Đorđević je Vanja Marinković. Često duboko analiziran, njegov razvoj i dalje ima svoje krivudave linije, ali ima tendenciju rasta. Jovica Antonić je već nekoliko puta gleda Partizan na delu, poslednje u večitom derbiju i protiv Lokomotive u Evrokupu, a upravo je Marinković bio pod prismotrom. Marinković često pokazuje veliku požrtvovanost crno-belom dresu, ima dobrih rešenja sa distance, ali i minute kada potpuno nestane ili jednostavno uđe u seriju grešaka. Doduše, treba razumeti takve varijacije u igri, s obzirom da je i dalje vrlo mlad i jako perspektivan košarkaš, čije greške treba istrpeti zarad daljeg razvoja. Iako mnogi sumnjaju u njegov kvalitet i dalje je Partizanov najveći biser i neko ko bi mogao da izraste u prilično zanimljivog igrača. Ne treba zaboraviti ni da je nedavno Zadru smestio čak 33 poena, kada je potpuno eksplodirao.

Odlazak Duška Vujoševića, a onda i lutanja sa pravim trenerima i traženjem prave uloge, Marinković je izgubio dosta, ali vreme i dalje radi za njega. 

Ono o čemu je Đorđević posebno vodio računa jeste da je na spisku ostavio nekoliko mladih igrača koji bi mogli da predstavljaju budućnost srpske košarke. Deluje i da je selektor zadržao čvrst stav po pitanju igrača koji su prošlog leta odbili da igraju za univerzitetsku reprezentaciju. Među onima koji su prihvatili taj poziv bio je Ilija Đoković iz čačanskog Borca, što je ostavilo posebno jak utisak na stručni štab Orlova. 

Posle prijateljske utakmice seniorskog i univerzitetskog pogona u Kraljevu Đorđević je čak i javno ishvalio Đokovića, što je došlo i na svoju lepu naplatu. Takođe, dobre igre u Borcu, gde je među vodećim igračima, imale su svoj uticaj na ubacivanje u reprezentativni sistem. Ime Alekse Radanova provlačilo se na poslednjih nekoliko spiskova A tima Srbije, a to je slučaj i sada. Radanov stoji u redu najtalentovanijih izdanaka Crvene zvezde i dve godine je na školovanju u FMP, gde strpljivo čeka svoju šansu da zaigra u prvom timu crveno-belih. Poseduje zanimljive košarkaške sposobnosti, dobar pregled igre i često teži atraktivnosti. U toj želji sklon je čestom gubljenju poseda lopte, ali baš kao i kod Marinkovića, vredi ga istrpeti. 

Aleksa Avramović je poslednjih godina bio spor rasprava večitih rivala zbog svojih ofanzivnih karakteristika. Ali umesto crveno ili crno-bele boje izabrao je Vareze, gde se trudi da iskoristi svaki minut na parketu. I to radi solidno. Što se Stefana Pena tiče, njegov odlazak iz Barselone mogao bi da se ispostavi kao pun pogodak radi daljeg razvoja karijere. Ali ni u Albi ne dobija željenu minutažu. Momak koga su dugo smatrali jednim od najblistavijih evropskih talenata na svojoj poziciji mogao bi da bude žrtva dugog tapkanja u mestu zbog nedovoljne minutaže u Barseloni. 

Kada je i dobijao prostor za igru, znao je da pokaže raskošni talenat, ali i da izgori u želji. Opet, ne treba biti iznenađenje ukoliko se nađe na klupi, kao zamena Miciću i Joviću. Konkurencija bi trebalo da mu budu upravo Đoković i Avramović, koji više predstavlja napadački orijentisanog pleja, nego igrača koji razigrava tim. Što su više Peno i Đoković.

Kako se stvari menjaju iz dana, u dan, Srbija bi do prvog okupljanja 21. novembra mogla da raspolaže sa značajnom jačim sastavom od onog, veštački konstruisanog, bez svih evroligaša. O NBA igračima i ne treba komentarisati, pošto oni do leta neće biti u kombinaciji. 

Bilo kako, Srbija će biti jaka. 

Na spisku selektora Đorđevića su:

1. Stefan Jović (Bajern)
2. Stefan Peno (Alba)
3. Ilija Đoković (Borac Čačak)
4. Milenko Tepić (Brindizi)
5. Aleksa Radanov (FMP)
6. Aleksa Avramović (Vareze)
7. Ivan Paunić (Tofaš)
8. Vanja Marinković (Partizan NIS)
9. Dejan Todorović (Bilbao)
10. Marko Simonović (Zenit)
11. Milan Mačvan (Bajern)
12. Sava Lešić (Otinger)
13. Stefan Birčević (Istanbul BB)
14. Miroslav Raduljica (Đengsu Dragons)
15. Đorđe Gagić (Ješilgirešun)
16. Vasilije Micić (Žalgiris)
17. Nemanja Nedović (Unikaha)
18. Branko Lazić (Crvena zvezda MTS)
19. Dragan Milosavljević (Unikaha)
20. Marko Gudurić (Fenerbahče)*
21. Nemanja Dangubić (Crvena zvezda MTS)
22. Nikola Milutinov (Olimpijakos)
23. Dejan Musli (Unikaha)
24. Nikola Jovanović (Crvena zvezda MTS)

* - Fenerbahče ne dozvoljavama reprezentativcima da se odazovu obavezama. 

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: Fiba basketball, MN Press)