Sonjina tranzicija od košarkašice do direktorke: Veliki šok, rad od osam do četiri, sedenje za radnim stolom

Jedna od najboljih košarkašica u istoriji Srbije, Sonja Vasić uspela je u igračkim danima da osvoji sve što je mogla. Bila je najbolja u Evropi, osvjala je Evroligu, Srbiji je donosila medalje. Posle punih 16 godina profesionalne karijere koja je počela u dresu Crvene zvezde danas se Sonja našla u Olimpijskom komitetu Srbije na direktorskoj poziciji. Parket je zamenila radnim stolom, utakmice sastancima, nije lako... ali se snalazi.

"Bila je velika promena, iskreno sam smatrala da je preveliki zalogaj za mene posle karijere, ali sam imala sreće da radim u ozbiljnoj instituciji gde može mnogo da se nauči. Ja sam sportista, gde god me baciš ja se snalazim. Za sada se koprcam, snalazim se", počinje priču Sonja u "Jao Mile" podkastu.

U novembru prošle godine Sonja je dobila ponudu da se pridruži Olimpijkom komitetu Srbije.

"Nisam očekivala da će biti ovako, na vreme sam razmatrala sa porodicom šta bi bio sledeći korak posle košarke. Bilo je više opcija, stvarno sam mislila da ću imati vremena da ne radim ništa, ali se pojavila ponuda od Olimpijskog komiteta, delovala je kao ozbiljna ponuda, za nedelju dana sam prelomila, a taj prvi mesec je stvarno bio šok. Pre svega zbog ritma života, rada od osam do četiri, sedenje za radnim stolom. Nekako je čudno, kao sportista radiš na terenu i svaki sekund se nešto korisno dešava i sada se dešava da sat vremena nemam šta da radim, odmah me je uhvatila panika, šta ja sada radim? Naravno onda se dogode dani gde ne mogu da dišem od posla i sastanaka, ali privikavam se. Malo po malo i sa svremenom sve ide dobro, a uz to imam dobre ljude oko sebe".

Kao sportski direktor OKS, obaveze su brojne.

"Imali smo nesreću da moramo da izbacimo karate koji neće biti u Parizu. Mi prepoznajemo sportiske i njihove rezultate koji će biti kategorizovani u našem programu. Cilj je da rasteretimo malo i Saveze. Najveća pomoć mi je stigla od Đorđa Višackog, on je upućen u sve tokove. Imam super saradnike koji rade tu godinama. Nisam stvarno tip koji je za autokratiju, verujem da je za uspeh potrebno da radimo kao tim. Tako je i u mom sektoru".

Kao košarkašica, Sonja je bila deo kolektiva, ali sada mora dosta pažnje da posveti individualnim sportovima koji su deo Olimpijskih igara.

"Preko supruga sam ušla u svet individualnog sporta, oni dosta drugačije funkcioništu, drugačija je situacija, dosta zavisi od ulaganja države i to je sada u velikom porastu".

Još jednom se Sonja osvrnula na prelazni period posle karijere.

"Roditelji su se pobrinuli da održim kontakte sa ljudima koji imaju neke drugačije živote od mene jer mi sportisti izgubimo uvid kako izgleda život van sporta. Od 30 godine sam krenula da razmišljam kako će život da izgleda posle košarke, pre svega i na psihičkom planu jer nama svi udovoljavaju dok smo u klubu, a posle toga svi vrlo brzo zaborave. Kroz FIBA sam završila njihov master program i tu se povežeš sa dosta ljudi i baš je kvalitetna priča da shvatiš šta te čeka. Sigurno sam se tri poslednje godine pripremala šta me čeka posle košarke, znala sam da imam i luksuz da mogu da lutam par godina, ali pre svega sam se pripremila psihički jer sam sada najobičnija osoba, naravno roditelji su me tako i vaspitali, da medalje ne znače da si ti neko vrlo bitan ili bolji, ali sport ume da ti to uradi egu".

Pogledajte kompletan razgovor sa Sonjom Vasić.