Sale Đorđević kod Zorana Čuture: Seti se Ljubljane, seti se Manile, nemojte da menjamo košarkašku hijerarhiju na veštački način

Zemlja nije preživela, neki odnosi ipak jesu. Recimo, odnosi sajta MOZZART Sport sa hrvatskim Germanijakom ili mnogo bitnije Aleksandra Saleta Đorđevića i Zorana Čuture. Nekadašnji saigrači iz jugoslovenske reprezentacije, legende srpske, odnosno hrvatske košarke, baš su na sajtu Germanijak.hr razmenili nekoliko zanimljivih reči o stanju igre pod obručima u današnje vreme. Da budemo precizni, već dokazani kolumnista Čutura ovaj put se našao u ulozi novinara i intervjuisao Đorđevića.

Sa posebnim osvrtom na još nezavršenu temu oko Fibinih reprezentativnih prozora, koji i dalje peku svakog istinskog ljubitelja košarke.
“Koliko ja znam, svi uključeni imaju negativan stav oko ovakvog načina igranja kvalifikacija… Osim publike – pune dvorane potvrđuju da su navijači željni gledanja nacionalnih selekcija, pa čak i u ovako okrnjenim sastavima. Što je savršeno normalna stvar. Najveći problem ovog koncepta je u tome što se košarkaška hijerarhija menja na veštački način. Najgore prolaze oni koji imaju najkvalitetnije igrače, pa ne može da im igra šest, 10 ili 13 igrača, najbolje prolaze oni koji su svi stalno zajedno jer nemaju igrača u NBA ni u Evroligi. Hrvatska je odličan primer – mala baza i šest NBA igrača. Kad igraju Hrvatska i Rumunija, Hrvatska bi trebalo da bude veliki favorit, ali kad se vidi ko igra za koju reprezentaciju – baš i nije tako", po običaju je jasan Đorđević.

Srbija doduše dobro gura, uprkos tome što igra sa B sastavom.
"Imali smo 1-1 u zadnjem prozoru, odigrali smo dobre utakmice s kojima sam zadovoljan uzimajući u obzir okolnosti. Nakon teške pobede kod Austrije rekao sam da je to moja najznačajnija pobeda kao trenera srpske reprezentacije, gledali su me kao da sam… pao s Marsa. Ali stvarno i mislim tako – to su novi igrači, u novim situacijama, velik pritisak je na njima, a nemaš vremena da ih pripremiš".

Ovog puta ćemo dakle izgurati, ali bez obzira na status srpskog tima svima je jasno da ovakav sistem takmičenja nije dugoročno održiv. Pitanje je samo, kako to rešiti?
"Rekao sam i pre, pa ću da ponovim: gospodo predsednici košarkaških saveza, sastanite se, sastančite koliko god treba, i donesite neku odluku koja će ići u korist ovog sporta! Pitanje je kakav proizvod stavljamo na sto u ovakvim okolnostima, dajte nam priliku da idemo pred ljude s najboljim mogućim proizvodom. Ako se neka ekipa zove reprezentacija onda se valjda podrazumeva da je to najbolja moguća nacionalna ekipa. O tome, o tom proizvodu – vrlo verovatno – zavisi i status košarke u pojedinim državama, zavisi odaziv mladih ljudi tom sportu. Šta si ti gledao kao mali?", uzvratio je kontrapitanjem Đorđević?
“Ljubljanu 70' (svetsko prvenstvo, prim.aut), zlatnu medalju. Na crno-belom televizoru, sećam se“, odgovara Čutura.
"Ja Manilu 78', isto zlato. Tada sam rekao: 'I ja to želim, želim da igram košarku'. Razumeš o čemu pričam?", poentira Đorđević.

Nastvlja u dahu.
"Eto, među tim predsednicima saveza, osim onih važnih ljudi koje zovem 'političkim predsednicima', ima i nekadašnjih velikih igrača, koji bi isto tako trebalo da razumeju problematiku. Zato ovaj apel i upućujem pre svega na njihovu adresu".

Preuzeto sa: Germanijak.hr
Foto: Star Sport