„Od ovoga može da se rikne“

Pre godinu dana u finalu Kupa Radivoja Koraća viđena je uzbudljiva završnica. Partizan je sa linije slobodnih bacanja došao do pehara manje od sekund pre kraja utakmice. Tad su mnogi rekli „teško da okršaj večitih u borbi za pehar može da bude dramatičniji“. Razuverili su nas.

Koji mesec kasnije, usledila je napetost u finalnoj seriji košarkaške Superlige. Opet se rešavalo na jednu lopti, s tim što je ovoga puta pobeda pripala Crvenoj zvezdi, zahvaljujući Biliju Beronu, o čijem potezu navijači dva kluba i dan-danas diskutuju.

Ni ABA liga nije bila lišena uzbuđenja. Prvi ovosezonski rešenje posle nesportske greške Filipa Čovića, koji je prethodno promašio trojku vrednu preokreta desetak sekundi pre poslednjeg zvuka sirene. Gusto je bilo i pre samo 12 dana u Pioniru, ali ne toliko kao u Nišu u nedelju veče...

Gledano iz statističkog ugla, timovi nisu mogli da se razdvoje. Jedine razlike su se uočavale na skoku, Zvezda je dominirala (44:35), Partizan imao manje izgubljenih lopti (13:22).  Sve je ličilo na šahovsku partiju, niko nije želeo da povuče prvi potez. A kad se to desilo, sve je eksplodiralo. Skoro 30 minuta rovovske borbe, a onda kraj samo za one sa jakim nervima.

Šest poena prednosti manje od 30 sekundi pre kraja delovalo su kao idealna situacija da crveno-beli podignu Žućkovu levicu, međutim, košarka je tokom istorije ponudila nebrojeno dokaza da su preokreti u kratkom vremenskom intervalu mogući. Prepričava se minijatura Hjustonovog Trejsija Mekgrejdija (13 poena za 33 sekunde), da bi Olimpijakos ove sezone u Evroligi pokazao kako se devet razlike razlike stiže za minut. Partizanov Mekgrejdi u Čairu bio je Markus Pejdž. Amerikanac je dugo čekao da zablista, da bi u završnom minutu osnovnog dela pogađao bukvalno sve. Kada je nad njim napravljen prekršaj sekund pred kraj, navijači crno-belih su bili sigurni da ih čeka dodatnih pet minuta, jer je Pejdž je odavno pokazao psihološku stabiilnost u trenucima kad se lomi utakmica.

Ostaće nejasno kako je Crvena zvezda dopustila da zaliha od šest poena nestane. Nije to bilo najjasnije ni strategu Draganu Šakoti, posle utakmice se dotakao sudijske odluke da se svira faul u napadu Bilija Berona nad Markusom Pejdžom, ali kada se podvuče crta, Zvezda je sve imala u rukama, ali je sopstvenim greškama „odletela“ u propast.

Dodatnih pet minuta je posebna priča. Partizan bi morao da se zapita kako je uspeo da od „gotovu“ utakmicu uvede u haotičnu, pošto je za tren oka ispustio pet poena viška koje je stvorio Ognjen Jaramaz. Srećom po tim Andree Trinkijerija, otvorena trojka Bilija Berona nije ušla, za razliku od onog meča sa Megom dan ranije, sa istog mesta. Naknadno se potez mladog Uroša Trifunovića ispostavio jednim od bitnijih, jer je mladi košarkaš uhvatio loptu posle Lorenca Brauna. Skok vredan trofeja, vremena za novi preokret nije bilo.

Koliko god se Andrea Trinkijeri i Dragan Šakota trudili da maksimalno organizuju ekipe za završnu ludnicu, deluje da su obojica pali pod pritiskom atmosfere u Čairu, da je baš zbog toga sve i ispalo stihijski, za prepričavanje.

Kup u Nišu pokazao je da je domaća košarka poprilično napredovala. Partizan i Crvena zvezda se nisu se baš prošetali do finala kao ranmijih godina. Čast Košarkaške lige Srbije dobro su odbranili Borac (držao Partizan 39 minuta) i Sloboda (tek u poslednjoj deonici poklekla protiv Mege), što bi moglo da nagovesti njihov uspon.

Do nekog novog turnira. Možda još jednog ludog finala. Ako uopšte može napetije od ovog, čiji tok savršeno odgovara kultnoj rečenici Nikole Koja: „Od ovoga može da se rikne“.

(FOTO: MN Press, Star sport)