Randevu s realnošću: Partizan nema tim za velika dela i zato su oči uprte u Zorana Savića

Partizan je ovu “korona“ sezonu završio bez ijednog osvojenog trofeja. ABA Superkup se nije igrao, nije osvojio ni Kup (čime je prethodnih godina malo popravljao utisak), u Evrokupu je zaustavljen u TOP 16 fazi, a na Jadranu je Parni valjak završio tek kao sedmi, uz poraz od Mege u polufinalu Superlige. I upravo dva poslednje navedena podatka pokazuju pravu realnost Partizanove ekipe ove sezone: to trenutno nije tim za velika dela. Partizan je od lidera Jadrana za kratko vreme stigao do proseka.

Potreban mu je potpuni restart.

Jasno je to bilo ljudima u Partizanu još tokom sezone, kada je ekipa gubila od Krke uz samo 50 datih poena, kada je Borac dobijao crno-bele, kada su Burg ili Metropolitan u odnosu na Parni valjak delovali kao da su Barselona. Zato je daleko pre kraja sezone Partizan ušao u remont. Umesto Nikole Lončara stigao je Zoran Savić na mesto sportskog direktora i u njega će biti uprte sve oči predstojećeg leta.

Kada Marfi učini svoje: Iz oblaka u realnost

Aktuelni prvotimci su dali sve što su imali najpre prošle sezone, a kada za to nisu dobili „nagradu“, ove sezone je usledio kolaps. Na sve to su se nadovezale greške u selektiranju i otpuštanju igrača, nedostajao je pravi plejmejker praktično cele sezone, a može se reći da su povrede osakatile crno-bele, te da skoro nema igrača koji nije pauzirao. Povrede Mike, Pejdža i Dangubića na poslednjem meču, ranije i polomljene šake Treja Dreksela i Đorđija Jovanovića, da ne pominjemo šta se sve dešavalo prethodnih meseci, već smo o svemu pisali, samo su dokaz da je ove sezone Partizan poterao neki težak maler.

Ali, čak i da su svi bili spremni i orni za igru, pitanje je koliko bi to pomoglo Partizanu koji je sa aktuelnim sastavom pokazao da nije sposoban za najviše domete. Čak ni za, recimo, osvajanje domaćeg Kupa ili Superlige ili ulazak u plej-of ABA lige. Ništa od toga nije uspeo. A da ne pričamo o osvajanju ABA lige i plasmanu u Evroligu kroz to takmičenje ili finale Evrokupa.

Posle jedne od najboljih sezona u novijoj istoriji, nadovezao je Partizan odmah jednu od najgorih sezona u istoriji.

Partizan je došao do tačke da u seriju sa Megom ulazi kao autsajder, pa sa aktuelnim stanjem stvari čak ne mora mnogo ni da žali što nije stigao do finala. Crno-beli su još od smene Vlada Šćepanovića vapili za pauzom i restartom. I sada je konačno došao red na to.

STAVKA 1: TRENER

Pred sportskim sektorom je ogroman posao, renoviranje tima. Sportski direktor je doveden, njegov zadatak je da nađe trenera, a onda će se krenuti u sklapanje ekipe. To je prva tačka dnevnog reda.

“Najbitniji čovek u klubu je trener, to je uvek bilo moje mišljenje. Takođe mislim da treba izdvojiti od 15 do 20 odsto budžeta za trenera, jer će dobar trener od prosečne ekipe napraviti dobru. Tu ne smemo da pogrešimo“, rekao je Savić na predstavljanju sredinom marta. A javnost i dalje čeka da čuje njegov odabir.

U međuvremenu su se, naravno, pominjala različita imena. Među prvima se govorilo o Zoranu Lukiću, zatim je favorit postao Aleksandar Đorđević, a na kraju je verovatno san najvećeg dela navijača da to bude Željko Obradović, o čemu ste mogli da čitate na stranicama našeg portala.

Pored ovih imena pominjali su se i Zvezdan Mitrović, kao i Pedro Martinez. Naravno, pre svega treba sačekati dogovor kluba i sadašnjeg trenera Aleksandra Matovića. Njemu treba dati aplauz pre svega zato što je preuzeo tim u najtežem momentu u sezoni i dobio neke utakmice koje su Partizan izbavile iz problema na Jadranu. Matović jeste više poznat po individualnom radu i ulozi asistenta, ali nikako ne treba potceniti njegovo znanje u vođenju ekipe.

Odabir trenera značajno će dati sliku oko toga u kom će se pravcu dalje razvijati i tim za sledeću sezonu, ali i klub generalno.

STANJE SA UGOVORIMA IGRAČA

Pod ugovorom za sledeću sezonu Partizan ima: Uroša Trifunovića, Nemanju Dangubića, Radeta Zagorca, Rašona Tomasa, Vilijama Mozlija, Nikolu Radovanovića, Markusa Pejdža (koji može da ode uz adekvatno obeštećenje), te Dušana Miletića, Stefana Jankovića i Treja Dreksela.

Ugovori ističu: Novici Veličkoviću, Ognjenu Jaramazu, Nikoli Jankoviću, Džošu Perkinsu i Eriku Miki.

Podsećanja radi, već ste mogli da čitate na stranicama portala Mozzart Sporta da je Bajern pokazao interesovanje za Ognjena Jaramaza, a jasno je i da Džoš Perkins nije baš opravdao ulogu pojačanja, tako da bi moglo da se dogodi da crno-beli sa dvojicom novih plejmejkera krenu u novi ciklus. I to bi samo po sebi bila ogromna promena. Ali, ujedno i početak celog remonta.

Dosta se ove sezone govorilo o odnosu „stranaca“ i „domaćih“, o broju inostranih košarkaša koji nisu u dovoljnoj meri pravili razliku (Mekintajer, Perkins, Mika, Angola...), pa se dobar deo krivice zbog slabih rezultata prebacio na lošu selekciju ekipe.

Već je najavljeno iz Partizana da bi ulogu u narednoj sezoni trebalo više da dobiju domaća imena. Mada ostaje nejasno kako će crno-beli pomiriti glad za domaćim igračima i glad za instant rezultatima.

MLADE NADE

Partizan je ovakvu Superligu, ako se može tako nazvati s obzirom na format, iskoristio da pruži šansu mlađim igračima. Tako su priliku da se pokažu dobili Aleksa Stepanović, Trej Dreksel, Dušan Miletić, Mihailo Petrović, a ranije je šansa ukazana, u toku sezone, i Đorđiju Jovanoviću, Stefanu Lazareviću i Nikoli Radovanoviću, dok je Luka Tarlać takođe zadobio težu povredu.

Još u novembru prošle godine Juta je objavila da je Stefanović prihvatio stipendiju, pa bi od jeseni trebalo da sedne u studentsku klupu univerziteta iz Solt Lejk Sitija.

Treba dodati i da je Uroš Trifunović uspeo da se nametne više nego u prethodnim sezonama, pa je interesantno videti kako će se on uklapati u sklapanje Partizanovog tima.

U VISINE ILI OSTANAK U PROSEKU?

Partizan je kao klub prolazio kroz različite faze u svojoj istoriji, a možemo u ovom veku da podelimo sve na eru Duška Vujoševića i na eru posle njega. Muči se Partizan da prodiše u poslednjih skoro 10 godina, a čak i kada je bio blizu, sezona je prekinuta spletom do tada neviđenih okolnosti.

Sada su se crno-beli (rezultatski, ne baš i organizaciono) vratili na period neposredno posle odlaska Vujoševića. I naredna sezona bi mogla da pruži odgovor na to da li će se Partizan ponovo vinuti u visine kao pod patronatom Andree Trinkijerija ili će ostati u proseku.

A prosek je daleko ispod nivoa za klub veličine bivšeg šampiona Evrope.