Sigurni smo da Radonjić greši, ali možda i Miloje greši prema njemu

Sportski filozofi bi onako lakonski rekli da se ništa epohalno ne bi desilo ni da je Crvena zvezda doživela neuspeh u rezultatski nebitnom derbiju, jer je svaki poraz, posebno u datim relaksiranim okolnostima, samo prolazna stanica do velike pobede. Možda to važi za neko drugo vreme i neki drugi klub – za Crvenu zvezdu ne. Mada suštinski tim Vladana Milojevića nije ništa dobio osim kolektivne satisfakcije i potvrde dominacije u srpskom fudbalu, jer ko šta god pričao, i koliko god interesovanje vladalo za derbi, uvek je lepo i poželjno dobiti večitog rivala (2:1).

Teško i da je Vladan Milojević dobio odgovore na neka pitanja, jer poslednji ovosezonski susret sa Partizanom nije imao evropski intenzitet. Bila je to klasična utakmica iz Mozzart Bet Superlige Srbije, u kojoj je bilo minimalno aktivne igre, još manje tranzicije i trčanja u potrebnim brzinama. I da se odmah razumemo: sasvim je normalno što su posle dva ispunjena ovosezonska cilja crveno-beli donekle pali na planu motivacije i što igraju bez pogleda tigra. Koferi su već bili spakovani pre derbija, sigurni smo i da lepše polovine zovu svaki dan sa novim planovima za letnji odmor (a znamo da žene kada je ta tema mogu da budu prilično navaletne). U takvom stanju blage hibernacije i ličnog timskog zadovoljstva Vladan Milojević će imati kratkoročan zadatak vezan za održavanje takmičarskog tonusa do finala Kupa.

Dugoročno, moraće za dobrobit kluba da rasčisti odnose sa Nemanjom Radonjićem i kao retko kada u odjavi sezone bude transparentan, bez šifrovanih poruka, kaže sve što mu je na duši kada je reč o brzonogom Nišliji. Njihov odnos, počev od prvog mandata leta 2017. godine, bio je pun uspona i padova. Trener Milojević je oprostio Radonji grehe uoči duela sa Jang Bojsom kada ga je zbog (ne)zalaganja na treninzima odstranio iz takmičarskog tima. Jeste mu oprostio, ali očigledno nije zaboravio, jer niko zdravorazumski ne može da objasni pojavu da od poslednjih šest takmičarskih mečeva Nemanja Radonjić počne samo jedan.

Jer je Nemanja Radonjić i u stanju sportske zapuštenosti ozbiljna klasa za Mozzart Bet Superligu, mercedes A klase za Felisija Milsona. I čudna voćka koju treba gajiti, kalemiti, maziti i paziti. Kako bi vam jednog dana višestruko vratila. I to možda.

Nemanja Radonjić je rizična opklada.

Do novinara beogradskih medija proteklih meseci dolazile su brojne priče o Nemanji Radonjiću i njegovim transfromacijama na terenu podno severne tribine Marakane. O tome kako loše trenira, o tome da u stanju stresa drži Vladana Milojevića, o tome da se često hvata za zadnju ložu i primicač. Čak i tome da se šefu stručnog štaba obratio rečima da ako maksimalno bude trenirao može lako da se povredi.

Da odbijemo pola od toga, opet smo sigurni da Radonjić debelo greši. I da je nastavio svoj prepoznatljivi put u karijeri kada oponaša razmaženog sina jedinca koji priča roditeljima da su brojni kečevi u školskom dnevniku posledica mržnje nastavnika prema njemu. Svi su loši samo je on dobar, bez šanse da se preispita.

TEŠKO DA SU BAŠ SVI POGREŠILI: SABATINI, JURIĆ, VILJAŠ BOŠAO, RUDI GARSIJA

Nemoguće je da su se u slučaju Nemanje Radonjića baš svi prevarili. I bivši direktor Rome Sabatini i Rudi Garsija u Olimpiku iz Marseja i konglomerat direktora u lisabonskoj Benfici. I na kraju krajeva, nemoguće je baš da je samo Radonjić istestirao strpljenje hrvatskog stručnjaka Ivana Jurića poznatog po tome da daje ruku poverenja igračima sa ovdašnjeg podneblja i čini ih boljim. Dakle, do Radonjića je. Morao bi to da shvati sa 28 godina, ako nije sa 18.

Ali dolazimo i do Vladana Milojevića, koji u slučaju Nemanje Radonjića mora da bude i trener i psiholog i pedagog i brat iz kafića. Kao trener Crvene zvezde iskusni stručnjak nije postao poznat ka neko ko baca igrače pod autobus i križi ih hemijskom olovkom. Postoje brojna svedočastva, čak je o tome govorio El Fardu Ben, da je u prvom mandatu Vladan Milojević za većinu momaka bio više od trenera. Skoro – otac. I da je na psihologiju znao da grupu od 30 karakterno različitih momaka drži kao skupljenu pesnicu, sposobnu da udara. Sada je situacija nešto drugačija. Svlačionica Crvene zvezde je, gledajući bar rejting, mnogo jača, sa nesumnjivo izraženijim egom i ličnim potrebama.

I to Vladan Milojević uspešno zna da hendluje i pritajeno nezadovoljstvo pojedinaca drži pod kontrolom usled slabe minutaže. Ali Nemanja Radonjić će biti nesumnjivo njegov najveći izazov. Jer nemoguće je da  Milojević, čak i na uzorku ovog 176. večitog derbija, ne vidi da Radonjić za srpske prilike ima strahovitu igračku moć. Da je unikat. On nije zabeležio ni asistenciju ni gol, ali je sve oko sebe učinio boljim. Sa Radonjićem na terenu Ebenezer Anan je izgledao kao bek dostojan Lige šampiona, jer mu je Radonjić ključnim dodirom klase (i to petom) kod drugog gola Crvene zvezde napravio prostor od 30 metara.

Da ne govorimo o tome da je Kalulu, kao najopasniji igrač Partizana, ulaskom Radonjića 90 posto vremena proveo na polovini svog tima u bekovskom stavu. Znao je Kalulu, kao što je znao i Srđan Blagojević šta bi de desilo da je bivši reprezentativac Srbije imao situacije jedan na jedan sa Aleksandrom Filipovićem. Elementarna nepogoda u najavi.

Čak bismo mogli da kažemo da je u nekim segmentima Nemanja Radonjić napredovao u odnosu na prvi mandat. Sad je jednako sposoban da igra protiv bunkera, kao i u situacijama kada ima otvoren teren.

Moraće Vladan Milojević da drugačije pakuje tim na letnjim priprema, očekuje ga nova rekonstrukcija, i nada da će vodu nastavljati da pretvara u vino. Taj njegov odnos sa Nemanjom Radnjićem biće jedna od ključnih stavki.

Milojević u perspektivi na levom ofanzivnom boku ima veliko blago. Ako se Olajinka vrati na nekadašnji nivo i Radonjić bude dovoljno fokusiran, taj deo tima jeste na nivou Lige šampiona. Ima tu mnogo pretpostavki, kao i pojedičanog preispitivanja. Sigurni smo da Radonjić greši, ali bi i Milojević možda mogao da spusti kriterijume kada je u pitanju rođeni Nišlija. Jer Nemanja Radonjić nikada neće biti kompletan paket bez felera. Onda i ne bi bio Nemanja Radonjić, nego u najmanju ruku Džek Griliš.

Za kraj anegdota iz slavnih dana košarkaške reprezentacije. Vladan Milojević bi trebalo da je pročita. Jedan od članova stručnog štaba Dušana Ivkovića prišao je legendarnom treneru, želeo je da mu se dopadne i dodvori. Saopštio mu je da je špijunirao Žarka Paspalja i da se popularni Palja vratio u hotel u cik zore. Znate, šta je bio Dudin odgovor?
„Ko si, bre, ti da špijuniraš Žarka Paspalja?“

Naravučenije: nisu svi jednaki, niti će ikada biti u bilo kom sportskom i političkom sistemu. Ima i jednakijih.