Pozicija 'četiri' nekada najveća snaga, sada najveća briga

Prošlo je nekih dve nedelje zajedničkog rada košarkaša Srbije u Staroj Pazovi. Pored svakodnevnih treninga, Orlovi su odigrali i dve prijateljske utakmice zatvorenog tipa sa Holandijom u Areni i u obe ubedljivo slavili. Sutra im sledi okršaj sa Francuskom u Lionu pa onda i put za Abu Dabi gde će odmeriti snage sa selekcijama SAD-a i Australije pre nego što se vrate u Beograd na finalizaciju posla pred početak Olimpijskih igara.

Selektor Svetislav Pešić je kazao da se konačno skraćivanje spiska na 12 imena koja će nas predstavljati na najvećoj smotri sportista neće desiti pre 23. jula, međutim sasvim je jasno već sada gde leži potencijalno najveći problem našeg tima.

To je bez ikakve sumnje pozicija "četvorke" iliti krilnog centra. I to iz više razloga. Prvi i glavni je taj što na njoj imamo najviše kadrovskih problema. I oni se samo povećavaju kako pripreme prolaze. Nije dovoljno što je Nikola Jović, kao primarna opcija na tom mestu, na okupljanje došao sa medicinskom čizmom oko levog zgloba zbog povrede koju je zadobio na treningu po završetku klupske sezone i zbog koje još ne može da radi sa timom, već je na sve to došla i povreda Dejana Davidovca koji takođe po potrebi može da odgovori zadacima na toj poziciji.

"Nikola Jović je počeo da trenira individualno, ne još sa ekipom, malo ranije je skinuo čizmu. On ostaje u Beogradu sa trenerom, fizioterapeutom i doktorom... Sve će imati na raspolaganju. Videćemo da li će oni moći da ga pripreme za momenat kada se mi vratimo iz Abu Dabija. Nećemo sada ništa da pričamo, ali dobro je što nije ništa polomljeno. Tako je, kako je, povreda traži vremena. I Davidovac se povredio protiv Holandije, ima sedam dana pauze i pod terapijama je. Nadam se da će se oporaviti, stvarno mi je žao što se povredio. Pao je nezgodno na kuk. Mnogo nam je važna njegova energija. Mi na njegovoj poziciji nemamo mnogo rešenja. I Jović i on su ’četvorke’, različiti profili, ali igrači na istim pozicijama. To nam mnogo fali. To je trenutno stanje. Na obojicu računamo", objasnio je selektor na jučerašnjoj konferenciji za medije koja je poslužila kao svojevrsni presek stanja.

Kao da situacija na "četvorci" već nije bila dovoljno komplikovana. Dugogodišnji nezamenjivi šraf nacionalnog tima i sinonim za tu poziciju, Nemanja Bjelica je otišao u zasluženu igračku penziju. Posle deset godina igranja za državni dres i šest velikih takmičenja na kojima je osvojio dve medalje. Uz njega se nešto ranije povukao i nekadašnji kapiten Milan Mačvan koji je za vreme svog staža bio jednako upečatljiv, a više nema ni uvek zahvalnog i korisnog Stefana Birčevića. Da ne pričamo o Dušku Savanoviću ili Novici Veličkoviću iz još starije prošlosti.

Činjenica je da je na poziciji niske petice u modernoj istoriji ležala ogromna snaga Srbije. A sada je ta pozicija ozbiljno deficitarna. Računajući rovitog Jovića, Pešić raspolaže još sa mladim Filipom Petruševim i novim reprezentativnim "kolačićem", Aleksejom Pokuševskim koji još nije debitovao za reprezentaciju na zvaničnim utakmicama. Svi oni zajedno jedva da imaju 20 utakmica za nacionalni tim.

NBA prenosi utakmicu Srbije i Francuske

Da razjasnimo sistem takmičenja na Igrama i zašto će svaki poen u grupi biti jako važan

To naravno ne mora ništa da znači, ali i može. Svakako, poziva na oprez. Sada kada je Nikola Jokić tu, lako je nositi se mišlju kako će on sve to pokriti, međutim videli smo ne tako davno da to baš i nije slučaj. Košarka je pre svega timski sport. A tim je kao celina doneo ono srebrno odličje zlatnog sjaja sa prošlogodišnjeg Mundobasketa kada su između ostalog upravo Jović i Petrušev odigrali fenomenalno kao debitanti.

Čak i da se košarkaš Majamija oporavi na vreme za put u Francusku, postavlja se razumno pitanje koliko je riskantan potez voditi ga na takmičenje. Pešić, ako ništa drugo, barem ima očigledan primer iz ličnog iskustva kada je na Evropsko prvenstvo pre dve godine vodio dovoljno nezalečene i neoporavljene Nemanju Nedovića i Nikolu Milutinova koji kao takvi nisu bili u stanju da pruže 100 odsto. Što nas je možda u nekoj krajnjoj liniji koštalo medalje. Kao što nas je sigurno i povreda Ognjena Dobrića u finalu planetarnog šampionata koštala zlata.

Na sve to, u Lilu u Parizu neće biti Vladimira Lučića i Nikole Kalinića koji su mogli da u pojedinim trenucima pokriju te zadatke i svojim iskustvom, kvalitetom, ali i polivalentnošću budu faktor iznenađenja u određenim taktičkim zamislima. Oni su takođe raskrstili sa reprezentacijom tako da su sada krilne pozicije poverene momcima koji tek treba da se dokazuju.

Ozbiljan ispit će za njih predstavljati Olimpijske igre. Mnogo veći od Mundobasketa. Ovde će za razliku od Manile biti sam vrh košarkaškog sveta. Počev od Amerikanaca sa kojima se sastajemo u prvom kolu grupne faze pa sve preko velesila poput Španije, Grčke, Francuske, Australije, Nemačke....

Skoro svaka od 12 ekipa će na pozicijama četiri imati iskusnije snage. Možda i svoje najveće. Dovoljno je spomenuti imena Entonija Dejvisa, Janisa Adetokunba, Geršona Jabuselea, Ruja Haičimure, Johanesa Timana, Santija Aldame, pa što ne pomenuti i nešto "niže" ili "više" poput Lebrona Džejmsa, Viktora Vembanjamu, Jorgosa Papajanisa, Lugenca Dorta, Huanča Ernangomeza, Dilona Bruksa, Johanesa Vojtmana, Bema Adebaja. Prosto, da ti mozak stane.

Ohrabrujuće je što su i Jović i Petrušev i Pokuševski i Davidovac izašli iz dobrih sezona na ličnom planu. Tačnije dobrih drugih polovina istih s obzirom da početak nijednom nije bio bajan. Ali se sa sigurnošću može konstantovati da su sa ogromnim samopouzdanjem i energijom prišli predstojećim obavezama i da baš u njihovoj mladosti leži najveća snaga. Koja bi mogla da preraste u najveću snagu celog tima. Baš kao nekad.