Poslednji pozdrav i sa Krsta: Dudi od Bate Đorđevića, Žareta Vučurovića, Slađana Stojkovića, Srećka Jarića…

Žali ceo košarkaški svet, a posebno oni koji su ga lično poznavali. Srećom, nije ih malo, jer Duda Ivković je bio ličnost koju je bilo lako zavoleti. Još od prvih dana u Radničkom sa Crvenog krsta, pa sve do penzije u koju je otišao kao jedan od najvećih u istoriji ovog sporta.

Svega toga ipak ne bi bilo da nije bilo njegovog Krsta za koji se borio do kraja života. I na kome je, između ostalih, upoznao i Bratislava Batu Đorđevića. Prijateljstvo za sva vremena.

“Sve nas je iznenadio odlazak Dude Ivkovića. Bio je fascinantna ličnost naših života, ali ne samo sportska. Zajedno smo igrali u Radničkom, živeli, porodice Ivković i Đorđević su se družile, provele mnogo zajedničkih trenutaka. Duda je ostavio dubok trag u svetskoj košarci, ne samo po rezultatima, već po stavu, ideji, pravilima, disciplini... Bio je kompletna ličnost. Dušan Ivković je voleo košarku, nedostajaće svima, a mogao je mlađim trenerima još mnogo toga da pokaže. Struka je zaslužna za naše rezultate, a Duda je posedovao veliko znanje. Žal za Ivkovićem ostaće večan. Neka počiva u miru, u našim srcima i duši“, rekao je Đorđević senior za Mozzart Sport.

Još jedan od prijatelja iz najranijih dana, Žarko Žare Vučurović, sa setom se priseća tih vremena.

“Moj dolazak na Crveni krst povezan je sa braćom Ivković, Pivom i Dudom. Sada smo ostali i bez Dude. Po više osnova ostavio je veliki pečat u mom životu. Kao čovek, trener od koga sam mnogo naučio. Sada pokušavam da to znanje prenesem na decu sa kojom radim. Srbija ima puno trenera, ali je otišao jedan od poslednjih autoriteta u svakom smislu te reči. Imali smo još jednu veliku strast, a to je golubarstvo. Dolazim iz Vojvodine i kao dete sam zavoleo golubove. Pasija prema golubovima je bila zajednička. Izgubili smo velikog čoveka, prijatelja, cela javnost je u šoku”.

Sličnih priča je na sve strane, na istu temu može da govori i čuveni šuter Slađan Stojković.

“Pre svega iskreno saučešće porodici koju poznajem. Veliki šok za sve nas. Sa 18 godina došao sam u Radnički sa Krsta. Piva Ivković, Dudin brat, mi je bio trener. Piva me je obožavao kao igrača, a preko Slobodana sam upoznao i Dušana. Bezbroj puta sam bio kod njih. Otišao je veliki čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u košarci. Duda Ivković je mnogo, mnogo, uradio za sve nas sa Crvenog krsta“.

Srećko Jarić kratko dodaje.

“Imao je veliki uticaj na jugoslovensku i srpsku košarku“.

Kad već pomenusmo golubarstvo, veliku Dudinu ljubav, koju je širio koliko i košarku…

“Vest o Dudinom odlasku je potresla sve nas. Vezivala nas je košarka, golubarstvo i prijateljstvo. Ostavio je neizbrisiv trag u svetskim okvirima. Ivković je dugo trajao u košarkaškom i trenerskom svetu. Dugo, jer je bio veći mangup, nije dao na sebe, nije dozvoljavao igračima da se luksuziraju, cenio je rad, disciplinu, a o trenerskom znanju da ne govorim”, kaže nam legendarni Radmilo Mišović.

Danko Cvijetičanin se nadovezuje na ovaj košarkaški deo.

“Sve što čini vrhunsku košarku bilo je utkano u Dušana Ivkovića. Duda je bio tipičan predstavnik jugoslovenske i exYU košarke. Kod velikog trenera poštovao se red, rad, disciplina, a to je donosilo rezultate. Doprineo je mnogim uspesima i zauzima jedno od najviših trenerskih pozicija na našim prostorima. Sa velikim trenerom imao sam prilično veza, na Svetskom prvenstvu u Španiji bio je pomoćnik Kreši Ćosiću, osvojili smo srebro u Seulu na OI. Kada sam dolazio u Partizan i tu smo se susreli, samo lepe uspomene nosim u vezi sa Dudom. Ostali smo bez velikog čoveka”.

Za kraj i Vladimir Dragutinović, mada nema košarkaškog čoveka u Srbiji koji ne bi imao šta da doda o Ivkoviću.

“Evo još ne možemo da se osvestimo zbog gubitka ljudske gromade, prijatelja, drugara, košarkaškog znalca... Duda je bio veliki trener, stvorio je mnoge igrače, trenere, ne zna se u kom segmentu života je veći gubitak. Imao sam sreću da se pomalo družim sa Dudom, da igram protiv timova koje je vodio. Svima nam je žao“.