Pet na pet-Vladan Tegeltija: Moj uzor je bio legendarni Dražen Petrovć

Za Vladana Tegeltiju, sportskog novinara, 1995. godina je bila izuzetno značajna. Radeći na SOS kanalu, mladi novinar je želeo da upotpuni svoj program ne samo izveštavanjima sa sportskih terena, već i izvan toga. U sportsko novinarstvo je uneo novinu, prenoseći atmosferu iz svlačionica, autobusa. Vodio je i opuštene intervjue sa velikim brojem sportista. Vatreno krštenje mu je bilo Evropsko prvenstvo u košarci, te 1995. godine u kojoj je zemlja bila pod sankcijama, a on mlad novinar željan da se dokaže i osvoji publiku. U autobusu je radio intervjue sa igračima, ulazio u svlačionice... A sve toliko neobavezno i spontano.

U to vreme je reprezentativcima Hrvatske bilo zabranjeno da razgovaraju sa novinarima tadašnje Jugoslavije, ali je Tegeltija zahvaljujući svojoj dovitljivosti ipak uspeo da uzme nekoliko izjava od hrvatskog igrača Arijana Komazeca, predstavljajući se kao njihov novinar. Na tom prvenstvu je naša reprezentacija odnela zlatnu medalju, a Tegeltija je prenosio detalje iz autobusa i na taj način omogućio gledaocima da uživaju u svakom deliću pobede. Svakako da treba napomenuti da je Tegeltija u mladosti trenirao košarku u Partizanu, a kasnije u Mladosti iz Zemuna. Pripada generaciji vrhunskih igrača kao što su Sale Đorđević, Koprivica, Dragutinović. Sa njima je igrao jedno vreme u Partizanu, a onda je prešao u Mladost jer je shvatio da pored takvih asova neće moći da se probije. U KK Mladost mu je bilo odlično jer je imao tu čast da ga trenira Dule Vujošević. Bez obzira što više ne igra košarku, Vladan Tegeltija je bio i ostao sinonim za ovaj sport. O svemu ovome Mozzart sport je razgovarao sa Vladanom u rubrici „Pet na pet“.

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

„Trenirao sam kao desetogodišnjak fudbal u tadašnjem prvoligašu Galenici. Igrao sam centarhalfa, ali zbog upale pluća morao sam nekoliko meseci da pauziram i ispao sam iz ekipe.  Tada sam za jedno leto porastao 11 centimetara, igrao košarkašku utakmicu za školu, pa su me pozvali u Partizan. Trener mi je bio čuveni Aca Janjić. Neverovatan čovek. Bio sam u ekipi koja je bila prvak Srbije. U kadetima je bila još veća konkurencija, pa sam prešao u Mladost iz Zemuna, igrao i za kadete, i za juniore, a i skidao se za prvi tim tadašnje srpske lige. Posle JNA to više nije bilo to i posvetio sam se fakultetu“.

2, Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„Uzor mi je bio pokojni Dražen Petrović. Drugi deo vojnog roka služio je u Beogradu i često trenirao u školi „20.oktobar“, u Bloku 70, gde su trenirale i mlade selekcije Partizana. Voleo sam Gorana Grbovića. U šali mu kažem da je idol mog odrastanja kao klinca. Posle su mi Bodiroga i Đorđević bili omiljeni. Prvi nešto  mlađi, a drugi dve godine stariji od mene. Dvojica rođenih pobednika“.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Partizan. Od rođenja me otac vodio subotom uveče u Halu Sportova, nedeljom pre podne na Galeniku, a posle podne na JNA. Većina u gradu je navijala za Zvezdu, ali mi, kontraši koji smo želeli da se razlikujemo, da mislimo svojom glavom i ne robujemo većini i uniformisanosti, koji smo težili kvalitetu, a ne kvantitetu, mi koji nismo podlegli kvazisrbovanju i lažnim mitovima, opredelili smo se za anarhiju tadašnjeg, ne ovog Juga“.

4. Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Atina 1995. i zlato na EP za vreme rata kao moj prvi novinarski posao. Nezaboravno kao i pobeda nad Amerikom u Indijanopolisu i zlato protiv Argentine. Pobeda Partizana nad PAO u Pioniru, u Malagi nad Unikahom za TOP 8 i u Tel Avivu za FF u Parizu. Od fudbala Partizan- Dinamo: 2:2 na Marakani za titulu, KPR na JNA i 4:0, kao i veliki broj derbija ili poslednja utakmica u Nišu zbog svega znanog i neznanog o čemu ne sme da se piše i priča“.

5. Životni i sportski moto?

„Uživaj u svakom danu, svakoj sitnici i osmehu koji te čini srećnim. Druži se sa pozitivnim ljudima i decom, oni su zajedno uz zdravlje, najveće bogarstvo“.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

Foto: MN Press