PET NA PET - VESA PETROVIĆ: Počeo sam s rvanjem, želeo sam da se sklonim s ulice
Vreme čitanja: 2min | pet. 22.12.17. | 08:43
Naš nekadašnji reprezentativac uvek će pamtiti zlato sa EP u Turskoj 2001. godine i doček na čuvenoj terasi!
Veselin Vesa Petrović je rođen u Sarajevu i igrao je košarku na pozicijama beka i krila. Karijeru je počeo u Bosni, a onda je prešao u Vojvodinu. Sledi FMP, gde je proveo četiri sezone i osvojio jedan kup. Nakon toga, tri sezone proveo je u Partizanu, postao je lider tima i osvaja jedno prvenstvo i dva kupa. Iz Partizana se ponovo vratio u FMP gde je igrao jednu sezonu i ponovo je osvojio nacionalni kup. Odatle odlazi u belgijske klubove, prvo u Pepinster, a potom u Ostende.
Izabrane vesti
S reprezenacijom Jugoslavije je osvojio Evropsko prvenstvo 2001. godine u Turskoj. Danas je pomoćni trener u Megi.
Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
„Možda će zvučati čudno, ali prvi sport koji sam trenirao bilo je rvanje. Jednostavno sam želeo da se sklonim sa ulice. Prešao sam na košarku kad me više nije trenirao moj trener rvanja. A sve se poklopilo s velikom ekspanzijom košarke. Bio je to period kad su Evropom dominirali Cibona, Jugoplastika, Partizan... Vreme i period koji se ne mogu zaboraviti. Oni su bili presudni da se upišem u školu košarke.“
Da li je u tom periodu bilo sportskih i životnih uzora?
„Mojoj generaciji uzori su bili Toni Kukoč, Dino Rađa, Zoran Savić, Zoran Sretenović, Luka Pavićević... pa potom veliki partizanovci na čelu sa Saletom Đorđevićem. Svi smo maštali da budemo kao oni, šampioni. Celu deceniju su Cibona, Jugoplastika, Parizan harali Evropom. Nešto sjajno.“
U navijačkom srcu nosite koji klub?
„Svaki za koji sam igrao, pa devet godina sam bio u Belgiji, deo karijere proveo sam u Budućnosti, ali malo se izdvaja Partizan, tu sam se ostvario kao igrač, kapiten i vođa tima.“
Sportski događaj koji ćete pamtiti celog života?
„Sigurno kad sam sa reprezentacijom u Turskoj 2001. godine postao prvak Evrope. Pa onda doček na čuvenoj terasi, veliki broj ljudi, nacionalni naboj, sreća neizmerna...“
Životni i sportski moto?
„Koliko više radim toliko više sreće imam. Rad i posvećenost otvaraju sva vrata.“
Bonus pitanje: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu Arsenal – Liverpul?
„Možda probati sa 4+.“
Pišu: Nela i Đurđe Mečanin