PET NA PET – Brus Džouns: Svestan sam košarkaške tradicije u Srbiji i Čačku, a to me i motiviše

Možda će sezona 2019/20 biti upisana zlatnim slovima u istoriju KK Borac. Naravno, mislimo na plasman čačanskog kluba u ABA ligu. Trenutno, stvari se odvijaju na najbolji mogući način, samo dva poraza, u obe lige, ABA i KLS.

Svakako, 2019. godina biće upamćena po dolasku prvog tamnoputog igrača u redove Borca. Reč je o Brus Džounsu, poreklom iz Bruklina (jedna od oblasti Njujorka), rođenom 1994. godine. Čačak i čačanski navijači malo su osetljivi kad se angažuje stranac, naročito na poziciji plejmejkera, gde su ovdašnji klubovi iznedrili sijaset vrhunskih bekova. Kada je stigao u Borac bilo mu je teško i pomalo čudno, nova sredina…Izašao je na večeru sa trenerima i upravom, objasnili su mu da je prvi stranac koji igra za Borac. Trebalo je vremena da ga igrači prihvate. Na samom startu razgovarali su o stvarima koje su u vezi sa terenom i košarkom. Vremenom se zbližio sa saigračima i sada mu je dobro. Naučio je neke osnovne srpske reči, ali mu je cilj da nauči jezik na tom nivou da može da stupi u normalnu konverzaciju.

1.Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?
“Prvo sam trenirao američki fudbal. Nisam voleo startove – kontakte od kojih sam imao glavobolje. Potom sam video brata kako igra košarku, ne sećam se tačno kada, i bilo mi je zanimljivo. Pratio sam brata kako igra, pa sam kasnije i ja započeo sa košarkom. U početku sam igrao na igralištima, blizu jednog parka, koja su bila preko puta moje kuće. Igrao sam svakoga dana na terenima i upoznavao nove ljude, sklapao prijateljstva… Konačno, moje prijatelje i mene su primetili, tako da smo se polako pridruživali organizovanim ekipama.  Hoksi  su bili prvi tim za koji sam igrao , kasnije Metro Hoksi, tim koji je i poznatiji. U to vreme sam počeo  da idem na gostovanja”.

2. Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Kada sam bio dečak, nisam imao omiljenog igrača iz NBA lige. Obraćao sam više pažnju na mog brata, koji je dve godine stariji od mene. Pratio sam ga kako igra, više nego bilo kog drugog igrača. Od NBA igrača, prvo sam zavoleo Kobi Brajanta, iako ga na samom startu i nisam toliko gotivio. Ono što mi se posebno sviđa kod njega je njegova strast prema igri i borbenost, zbog čega ga izuzetno cenim i kao osobu. Pored Kobija, tu je Ajverson. Sada, posto Kobi ne igra, Kevin Durant mi je omiljeni igrač. Sve u svemu, prvi uzor mi je brat. Poznajem i Andre Dramonda, to mi je prijatelj”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu i kakvi su vam  planovi?
“Od klubova iz Evrope podrzavam Olimpijakos, pošto moj prijatelj Kevin Punter igra za Olimpijakos, a i zbog Vasilisa Spanulisa koga smatram sjajnim igračem. Olimpijakos  je tim koji volim da gledam. Iz NBA lige navijam za ekipe u kojima igra Durent, sada je to Bruklin. Iz Srbije volim Partizan, jedan od razloga su navijači koji su neverovatni. Prvi put sam gledao Partizan prošle godine kada je igrao protiv Mornara, u Crnoj Gori, u okviru ABA lige. Iznenadilo me je što su čak i tamo bili navijači Partizana... Bilo je ludo.... Ugovor sa Borcem imam do kraja ove sezone. Želim da igram najbolju košarku i da se dokažem , ne bih se uplašio ako se ukaže prilika za Partizan. Zašto da ne, želeo bih da se okušam u Partizanu, bio bi to pravi san”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju, koji ćete pamtiti celog života i šta mislite o NBA igračima sa ovih prostora?
“Postoji utakmica koje ću se rado sećati. Igrao sam na juniorskom koledžu, tada sam pogodio trojku za pobedu u poslednjoj sekundi. U tom trenutku smo gubili dva poena razlike. Cela škola je podivljala, na tribinama oduševljenje. Bilo je to protiv Misisipija. Naravno, znam za Vlada Divca, Dina Rađu, Toni Kukoča, Miloša Teodosića, Bogdana Bogdanovića, Nikolu Jokića… Toni Kukoč je evropski Lamar Odom, igrač koji skače, asistira, poentira. Košarkaš koji je sve radio za ekipu. Peđa Stojaković bio je jedan sjajan šuter. Vlade Divac, jedan od najboljih ‘teškaša’ koji su igrali NBA. Igor Kokoškov je  prvi neamerikanac na kormilu nekog NBA tima”.

5. Životni i sportski moto i kako bez porodice miljama daleko?
“Jako je važno da se voli ono što se radi. Da taj posao bude stvar zbog čega ćeš želeti da se probudiš svakog jutra. Takođe, potrebno je vežbati, dati sve od sebe, da bi se sve prepreke prevazišle i da bi se došlo do cilja. Naravno, neće uvek biti lako. U životu isto važi, potrebno je dosta truda i rada da bi se stvari okrenule u čovekovu korist. Mentalna snaga je jako važna. Nedostaje mi porodica, brat, sestra, majka i baka. Želim da mogu da vide ono što ja gledam. Nikad se nisu otisnuli preko okeana. Ovo je drugačiji svet, nova kultura, jezik, sve... Ja sam već dugo van svoje kuće, tako da sam se prilagodio. Posmatram sve, šta se dešava, kuda se ljudi kreću, kako se ponašaju, voleo bih više da upoznam prirodne lepote Čačka i Srbije, ali ritam utakmica mi ne dozvoljava”.

Bonus pitanje: Šta u Mozzartu odigrati na utakmicu iz Francuske, LION – LIL. Rivali imaju po 22 boda, Olimpik je ostvario tri pobede iz poslednjih pet mečeva. Lil je, posle nešto lošijih rezultata, konačno ostvario trijumf. Statistika je na strani gostujućeg sastava, 14:16:19, koji ima i najubedljiviju pobedu od 4:0. Poslednja tri okršaja dva rivala završena su nerešenim ishodima, stalno je bilo 2:2.

“Moj predlog je igra gol, gol”.

PIŠU: Đurđe i Lazar Mečanin
Djurdje. mecanin@mozzartbet.com
FOTO: L.Đ.M. i ABA 2 liga