Pešić: Ovo neće ništa da promeni
Vreme čitanja: 4min | ned. 10.09.23. | 17:53
„Kako mislimo da razvijamo našu košarku kad nemamo ligu“, grmeo selektor posle osvojenog srebra
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)
Srbija je vicešampion sveta drugi put od rasturanja državne zajednice i bez obzira što smo u finalu ostali bez zlatnog odličja, možemo da budemo i te kako ponosni na sve što smo uradili u Manili, uprkos svim okolnostima.
Izabrane vesti
Da nas je sreća malo više poslužila, da smo imali više koncentracije u nekim odlukama, možda smo mogli da prelomimo meč u našu korist. Svakako, za prosutim mlekom više ne treba žaliti...
Selektor Svetislav Pešić izneo je da je neizmerno ponosan na svoje igrače, jer su uspeli da prebrode neke teške momente na turniru. Ali, za početak – o pobedi Nemačke.
“Čestitam Nemačkoj na odličnoj utakmici. Zaslužili su ovu pobedu, igrali 40 minuta na visokom nivou, sa kontinuitetom, veoma fizičku košarku. Nemačka je prvenstvo završila bez poraza i treba da im čestitamo na tome“, počeo je Pešić.
O našoj igri danas...
“Naša situacija je drugačija. Trebalo nam je više, veća rotacija. Nismo znali da li Milutinov može da igra do poslednjeg trenutka zbog problema sa mišićem koji je zadobio protiv Kanade. Imali smo samo 48 sati da ga pripremimo što je bilo jako teško. Na početku utakmicu izgubili smo jako važnog igrača u Dobriću. Bogdanović se pre utakmice osećao loše. Toliko problema u kratkom intervalu nisam video u životu... Čestitam još jednom Nemačkoj, igrali su odličnu košarku, zaslužili su ovu medalju. Ponosan sam i na moje igrače, ko ne može da bude ponosan na ovaj tim. Imali smo otvoren šut pred kraj, nismo pogodili... Za ovakve utakmice treba da budemo u boljoj fizičkoj formi“.
Šta ste rekli igračima pre početka i posle meča?
“Rekao sam im ono što sam na početku rekao – da smo ovde napravili ono što je naš plan bio, a to je da odemo na Olimpijske igre. Uzeli smo srebro. Hteli smo da uzmemo zlato, za to smo se spremali. Rekao sam igračima da sam ponosan na njih, pre i posle utakmice. Mi smo dugo na putu, od 17. avgusta smo na putu, svaki dan živimo zajedno kao porodica, postali smo dobri prijatelji, više od odnosa trener-igrač. Sve ih volim. Našli smo se, veruju oni meni i ja njima. Bili smo posvećeni i tako smo nadoknadili nešto što nam je falilo, a objektivno jeste. Nemamo šta da objašnjavamo nikom, ali realno smo imali problema. Falila nam je duža rotacija, Milutinov je igrao na svoj rizik, izgubili smo Dobrića. Ne tvrdim da bismo pobedili da smo bili kompletni, Nemačka je danas zasluženo dobila“.
Koliko ova medalja može da bude zalog za budućnost?
“Govorio sam često na tu temu. Obično se kaže – idi ti tamo pobedi nekoga, pa onda govori. Svoju funkciju, obavezu i posao koji to i nije, već želja da u mojim godinama vratim nešto srpskoj košarci koja me je stvorila, želeo sam da stavim u služub košarke. Ovo je čudesan rezultat, mi možda nismo ni svesni koliko je veliki rezultat, pre svega za igrače, ali i za ostale koji su učestvovali u kvalifikacijama za Mundobasket. Znate koliko je tu bilo kritika, problema, vređanja... Sve u interesu da se košarka u Srbiji popravi. Ne verujem da će ova medalja popraviti stanje u našoj košarci. Voleo bih da se desi obrnuto, da ova medalja pokrene dosta problema koje srpska košarka ima. Medalja znači za ljude koji su doputovali ovde sa svih strana, osetili smo njihovu podršku, to je fantastičan osećaj, da ti vidiš takvu pomoć i podršku naroda, koji žele da ti pomognu. Ali, ljudi koji su danas zaduženi za košarku u Srbiji moraju da urade nešto, inače ćemo biti srećni ako se samo kvalifikujemo za velika takmičenja, jer medalja neće biti“.
U dahu je nastavio i završio...
“Mi nemamo ligu, ne postoji takmičenje u Srbiji. Kako mislimo da razvijamo našu košarku kad nemamo ligu. Ako kažem nešto pozitivno za Nemačku i njihovu ligu, ima odmah da me napadnu tamo neki. Nemci imaju već 20 godina jedan od najorganizovanijih sistema takmičenja. Nije čudo što su napravili sve ove rezultate, što su napravili silne igrače, kao i Španija. Ako se u najskorije nešto ne promeni, ako nešto ne pokrenemo dok se završi ciklus u Parizu, ako ne sednemo i ne vidimo kako da uredimo odnose u košarkaškoj organizaciji, klubovima i napravimo sistem takmičenja koji odgovara razvoju igrača, više nećemo osvojiti ništa“.