Partizanu treba novi početak

Posle eliminacije u polufinalu Kupa Radivoja Koraća Partizan je došao do tačke kada su trofeji u Evrokupu i Superligi Srbije jedini preostali na raspolaganju. Prolaz u četvrtfinale drugog po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja ima realno uporište kroz više scenarija, mada se i tu hoda po tankoj ivici žileta. Za razmišljanja o domaćem prvenstvu još je rano, dok u sadašnjoj poziciji teško da će Parni valjak moći dalje od sedmog mesta na tabeli, što znači da su teoretski dve opcije ka novom izlazu u Evropu - osvajanje Evrokupa ili specijalna pozivnica.

21.00: (3,05) Mega (15,0) Crvena zvezda (1,45)

Posle onih godinu i po dana rasta kod Andree Trinkijerija Partizan sada prolazi kroz svojevrstan antiklimaks i put na kome se trenutno nalazi vodi pravo u vreme najveće rezultatske krize novijeg doba, u sušni period posle osvajanja Superlige 2014. i pre uzimanja prve od tri Žućkove levice zaredom. Pisali smo o tome i posle Igokee, od 5. februara 2020. do 6. februara 2021. godine Partizanova kriva praktično je u konstantnom padu i u subotu uveče dostigla je trenutno najnižu tačku.

Filipovski: Plakaćemo dva dana, a onda se vraćamo radu; Radonjić: Povratak zahvaljujući dobroj odbrani

Sve je Partizan imao u svojim rukama. Osam poena u rukama (63:55) na osam i po minuta do kraja, Zvezdu u dvominutnom postu i bez poena iz igre pet minuta - tri pred kraj treće i dva na startu poslednje četvrtine -, ali je sve palo u vodu zbog nedostatka važnog sastojka iliti činioca svake pobede - sposobnosti da se privede meč kraju. Partizan je platio ceh greškama, lošim odlukama i slaboj koncentraciji u prelomnim momentima.

Ako biste pitali navijače Partizana šta ih najviše boli u jučerašnjem porazu malo ko će zapravo da priča o četiri izgubljene lopte u završnih deset minuta, promašenom ziceru Radeta Zagorca kada to nije smelo da se dogodi ili lopti koju je Branko Lazić izbio Markusu Pejdžu, već to koliko je tim disfunkcionalan i na momente izgubljen. A to je najviše posledica ideje da Vlado Šćepanović nastavi Trinkijerijev posao, s nadom da će se ponoviti igre i rezultati iz prošle godine.

Nekada vrsni reprezentativni šuter morao je da se uklopi u tuđ šablon i ma koliko se Šćepanović i Trinkijeri dobro poznavali iz zajedničkih angažmana u Bambergu i Partizanu, radi se o dve potpuno različite osobe, mentalna i trenerska sklopa... Greška je uočena kasno, pa je Šćepanovićeva smena bila samo još jedan pucanj u pogrešnom smeru. Ekipa ni u jednom segmentu nije ostvarila značajan napredak kod Saša Filipovskog za prethodna tri meseca, odlazak Kodija Miler Mekintajera i Nemanje Gordića samo su oslabili Partizan u kreativnom i napadačkom delu, što se sve više odražava na rezultate.

Od Bolonje i Virtusa, do Novog Beograda i Igokee: Godina koju su pojeli skakavci

Zato je Partizan već sada zreo za novi početak. Okretanje lista. Svežu ideju. Nazovite to kako hoćete, ali Parnom valjku je pod hitno neophodan generalni remont u svim strukturama. Taj korak je uvek najteži, ali u slučaju Partizana važan kako bi se započelo nešto što će u perspektivi imati dobar potencijal za mnogo više od samog učešća u Jadranskoj ligi, Kupu Radivoja Koraća ili bilo kom drugom takmičenju.

Partizanu uvek treba više kao jednom od dva najveća srpska kluba, ali tek onog trenutka kada se bude preostalo sa lutanjem u mraku i neko konačno upali svetlo, moći će trezveno da se gleda u budućnost...