Panter o pričama da je najplaćeniji ikada u Srbiji: Teret sa mojih ramena nikada ne odlazi

Početak sezone se bliži, a košarkaši Partizana u novu ulaze sa puno optimizma. Dolazak Željka Obradovića na klupi i plejade sjajnih igrača podigao je ambicije kluba do najviših visina. Kao najveće pojačanje izdvojio se bivši košarkaš Crvene zvezde Kevin Panter, koji je na iznenađenje mnogih pristao da za crno-bele nastupa u Evrokupu i pored brojnih ponuda iz Evrolige. Amerikanac je pred zvaničan početak nove epizode u bogatoj karijeri govorio za portal BasketNews o brojnim temama. Obradoviću, košarkaških početaka u Evropi, odluci da potpiše za crno-bele, ali i spekulacijama da je najplaćeniji igrač u istoriji srpske košarke.

Mnoge je iznenadio odlukom da napusti redove Olimpije Milano, sa kojom je stigao do trećeg mesta na Fajnal foru Evrolige i finala u italijanskom Palakanestru. Bio je jedan od najboljih strelaca ekipe Etorea Mesine i svi su očekivali da će ostati u Mediolanom forumu. Očekivao je i on.

"Čoveče... Mislio sam da ću ostati da budem iskren. Ali to je košarkaški biznis", istakao je Amerikanac i dodao da su njegovi pregovori sa Milanom bili uveliko završeni, pre nego što se pojavio Partizan.

Usledio je poziv Željka Obradovića. Pa potom još jedan. Bila su potrebna tri da bi Panter prelomio i prihvatio ponudu crno-belih.

"Obradović voli izazove. Vratio se trenerskom poslu. Želi naporno da radi. Moj život je bio pun izazova kada sam bio klinac. Tako da sam u startu bio za tako nešto".

Utisci Partizanovih priprema: Madar i Smajli obećavaju, nedostaje centar i više protagonista

Jasan je cilj crno-belih - povratak u Evroligu.

"To vam daje dodatnu motivaciju da napravite nešto posebno. Na početku sam bio malo skeptičan. Ali kada sam razmislio, lako sam doneo odluku".

Prisetio se i početaka. Kada je zarađivao manje od 40.000 evra po sezoni. Pre pet godine po prvi put je kročio na Stari kontinent i zaigrao za grčki Lavrio.

"Nisam bio oduševljen u početku. Dosta sam se mučio van terena. Trudio sam se da se pronađem, nađem put. To me je smirivalo. Ali van terena, bilo je teško. Bio sam na ivici da se vratim kući već u decembru. Mnogo ljudi to ne zna. Pričao sam sa agentom i nisam bio siguran šta da radim".

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

---------------------

Privikavanje na život u Evropi je za Pantera bio komplikovan proces.

"Ako nikada niste napustili Ameriku, može da bude jako teško. Promena kulture, hrane, vremena, jezika... Stvari mirišu drugačije, način života je drugačiji, stil... Bilo je potpuno drugačije od onoga na šta smo mi Amerikanci navikli. Sada sam se ipak privikao, znam kako da se nosim sa određenim stvarima. Mogu samo da zamislim kako je nekome ko nikada nije bio u ovakom okruženju. Odmah vas to pogodi. Mentalno nisam bio spreman...".

Nije jednostavno bilo ni na terenu.

"Stil košarke je čudan. Pitao sam se zašto se rade određene stvari. Zašto pravite faulove u tranziciji? Mrzeo sam to. Sada ih pravim kad god sam u prilici, jer shvatam igru i zašto se to radi. U prvoj godini sam mislio da je to najgluplja stvar, jer u Americi to ne radimo. U NBA ili na koledžu, ništa slično nisam video. Ali vremenom ukapiraš zašto se to radi. Možeš realno da napraviš faul i prekineš kontru i da ne primiš dva poena. Shvatio sam u Evropi kako da koristim faulove. Mnogi Amerikanci koji dođu to ne kapiraju. Oni to kriju, ali ja vam govorim jer je istina".

Na kraju ga je novac ubedio da ostane. Danas je jasno da je napravio pravu odluku.

"Čekovi su me ubedili. Zarađivao sam 5.000 mesečno i bio švorc. Nisam mogao da idem kući. Sve i da sam otišao, šta bih radio? Ako bih igrao u Razvojnoj ligi, zarađivao bih još manje. Zbog čega? Da napustim situaciju za koju sam smatrao da je najgora na svetu da bi dobio još manje?. Naučio sam da budem zahvalniji".

Spekuliše se da je u Srbiji jedan od najplaćenijih košarkaša ikada, sa milionskim primanjima po sezoni.

"Teret sa mojih ramena nikada ne odlazi, to je nemoguće. Polazeći od mesta iz kojeg sam došao, stvari koje sam uradio da bih bio ovde, konstantno je tu. Ove godine je možda i veći nego ikada".