Tri uslova koja je Danilović postavio da bi došao u Kinder i postao legenda
Vreme čitanja: 3min | čet. 27.02.14. | 17:50
Nekadašnji predsednik Virtusa, Alfredo Kacola, otkrio je italijanskim medijima interesantnu priču o tome kako je Saša postao igrač tima iz Bolonje
Mnogi italijanski mediji, posebno oni stacionirani u Bolonji, poslednjih nekoliko dana bave se samo jednim čovekom – Predragom Sašom Danilovićem, predsednikom Partizana i jednim od najboljih srpskih košarkaša svih vremena.
Kao što već sigurno znate, čoveku koji je u dva navrata (od 1992. do 1995. i od 1997. do 2000. godine, kada je i završio igračku karijeru) nosio dres bivšeg italijanskog i evropskog giganta Virtusa, u to vreme čuvenog Kindera, u nedelju 2. marta biće priređena velika svečanost, kada će i zvanično biti uklonjen dres sa brojem pet.
Izabrane vesti
To će biti treći put da slavni italijanski klub povlači neki dres iz upotrebe, prethodno su tu čast doživeli Roberto Brunamonti (4) i Renato Vilalta (10).
Na ideju je, prema rečima Alfreda Kacole, tadašnjeg predsednika kluba, došao upravo legendarni košarkaš Renato Vilalta, koji je kasnije godinama radio kao menadžer.
"Ja ovim putem zahvaljujem Vilalti, a i svi moramo da budemo zahvalni što je se dosetio da napravimo ovako nešto. Istina, prošlo je mnogo vremena, jer smo tako nešto mogli da uradimo još onog dana kada je Saša doneo odluku da okači patike o klin", rekao je Kacola za italijanski Korijere di Bolonja.
On je pomenutom listu otkrio veoma interesantnu priču vezanu za to kako je jedan od najboljih evropskih košarkaša svog doba došao u Italiju.
"Postavio je tri uslova. Od toga dva su bila osnovna da on uopšte dođe. Prvi je bio da igramo Evroligu, što smo i ispunili trijumfom nad Kantuom košem Binelija uz zvuk sirene, koji nam je doneo treću poziciju na tabeli. Drugi je bio da Roberto Brunamonti (legendarni košarkaš Kindera prim. aut.) ostane u klubu. Prema igračkim karakteristikama, on je mnogo odgovarao Daniloviću, a klubu je značio baš toliko koliko je Đorđević značio Partizanu. Treći vrlo važan uslov bio je dobar ugovor", otkrio je 64-godišnji političar, koji se 2000. godine povukao sa funkcije predsednika kluba.
Kacola je dodao i da je već od njegovog prvog kontakta sa Danilovićem znao da će njih dvojica imati sjajan odnos.
"Još od prvog dana, kada je u mojoj kući potpisao ugovor, imao sam poseban osećaj. Kao glava kuće, odlučio sam da pružim sjajan savet igraču koji će u tom trenutku postati vrlo bogat. Mediji su me kritikovali zbog te odluke, kao i zbog jednog događaja koji se dogodio tri godine kasnije, kada je Danilović proglašen za najboljeg igrača Evrope. Ceremonija na kojoj mu je uručena nagrada bila je dan pre jedne velike utakmice. Mi smo seli u avion, otišli u Španiju i vratili se. Mediji su nas kritikovali zbog toga što su smatrali da će to uticati na njegovu igru. Iskreno, sećam se da tada nije odigrao baš najbolje, ali smatram da je to bila prava odluka".
Pošto je osvojio tri titule u Italiji, Danilović se otisnuo "preko bare" gde je, bez nekog posebnog uspeha, igrao za Majami i Dalas. Ali upravo je ovu situaciju iskoristio poznati biznismen, tako što je sjajnog košarkaša vratio u Bolonju.
"Otišao sam u SAD i nagovorio ga da se vrati, jer sam znao da mu nije lepo tamo. Bila je to neverovatna povratnička godina za njega, pošto su tada Bolonja i Fortitudo bili dva najbolja kluba u Evropi".
Za kraj, Kacola je otkrio i koji mu je detalj ostao u najlepšem sećanju.
"To je bio jedan sjajan momenat, koji su ovekovečili i fotografi. Klub je osvojio još jednu titulu, a Saša je u svojim rukama držao pehar. Okrenuo se prema protivničkim navijačima, koji su mu glasno zviždali, a on je stajao samouvereno i kao da je govorio: 'Mi smo šampioni!' On je čovek sa neverovatnom harizmom", zaključio je Kacola.
(FOTO: MN Press, Action Images)