Vojvodina konačno ima srce velikog tima! Zvezda u trileru pala posle 12 godina na Karađorđu (VIDEO)

Tlačila je Crvena zvezda Vojvodinu godinama, redovno je pobeđivala, povremeno je znala i da bombarduje Novosađane serijskim udarcima u bradu. Vojvodina je ćutala, trpela, ali su ove večeri učenici Miroslava Tanjge pokazali da imaju srce i karakter velikog tima. Iz izgubljene utakmice, napisali su istoriju na travi Karađorđa i gostujućem crveno-bele bacili na travu posle 12 godina.

Da su crtali ovakav rasplet, teško da bi navijači Vojvodine mogli da budu ovako kreativni. Srpski šampion je dominirao u prvom poluvremenu, stekao dva gola prednosti preko Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija, ali je umesto  sigurnog trijumfa dočekao produbljenje krize i prvi ovosezonski poraz. Novosađani su ustali sa patosa u drugom poluvremenu, stisli zube, napali ranjivu odbranu Beograđana, i u sudijskoj nadokandi došli do potpunog preokreta. Kakav je to samo trenutak bio: Crvena zvezda je napadala u sudijskoj nadokandi, sevnula je kontra domaćina, koju je briljantnim šutem završio Kolarević – 3:2.

Kakva noć za Novosađane i navijače Vojvodine!  Sa druge strane pred Crvenom zvezdom su teški dani. Baš teški. Ne pamti se kada je ekipa Vladana Milojevića vezala tri meča bez pobede, uz to izgubila već dobijenu utakmicu.

Crvena zvezda u Bragi nije imala – ništa. Protiv Radničko je bila ofanzivno – užasna. A u Novom Sadu dovoljno prepotentna i nadmena da pomisli kako je posle golova Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića rešila još jedan derbi u nizu. Onog trenutka kada su Novosađani  prestali da respektuju uzdrmanu četu Vladana Milojevića, za srpskog šampiona su nastali ozbiljni problemi. Svaka tranzicija Vojvodine bila je opasnost. Svaki napad izazivao je paniku kod štopera Stefana Lekovića i Rodrigaa.. Pukla je igra Crvene zvezde kao jeftina bižuterija, dok su mišići Novosađana počeli da rastu. Zaslužio je kritike Miroslav Tanjga za preveliki respekt koji je ukazao Crvenoj zvezdi u prvom poluvremenu, ali je uvođenjem Džona Merija i Kolarevića promenio krvnu sliku tima. I krvnu sliku kompletnog derbija. Sigurno jedno od najboljih izdanja Vojvodine u poslednjih nekoliko godina i prvi poraz Crvene zvezde u domaćem prvenstvu još od aprila i stradanja u Kragujevcu.

Ali to je nešto što najmanje može da brine Vladana Milojevića. Ovaj tim je u dubokom kanalu. Fizičkom, emotivnom, karakternom. I deluje da će ovako izranjavan teško izaći iz njega. Posebno što je u Novom Sadu prošao kroz zonu sumraka. Delovalo je da će Mirko Ivanić i Aleksandar Katai ponovo matičnom klubu upropastiti i najmanju šansu da dođe do velike pobede.  Poslao je Miroslav Tanjga na teren fizički i motorički izuzetno potentan tim, sa brzonogim Vidosavljevićem, Ibrahimom Mustafom i Lazarom Ranđelovićem iza napadača Alekse Vukanovića. Nominalno poslednja linija crveno-belih trebalo je da ima problema sa lakonogim pulenima Miroslava Tanjge, ali u praksi tokom prvog poluvremena nije bilo tako.. Improvizacija Vladana Milojevića u nedostatku pravog špica, bez krila, dovela je do toga da igrači Crvene zvezde budu na svakoj drugoj lopti. Zvezda je tehničkim kvalitetima pronalazila rupe u defanzivnom bedemu domaćina, pravila višak po bokovima i naplatila se u finišu prvog poluvremena magijom Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija.

Do tada je Vojvodina dva puta zapretila udarcima sa distance, dok je ogromnu priliku za šampiona Srbije propustio Portugalac Tomaš Handel pošto je sa pet metara promašio loptu posle dodavanja Vasilija Kostova. Crvena zvezda je igrala tehnički vrlo dobro, ali nije imala potrebnu oštircu u samom špicu. Mnogo centaršuteva Seola i Tiknizijana je otišlo predaleko od momaka u teget dresovima, ali je, kako je vreme prolazilo, bilo jasno da će Vojvodina biti u problemu.

Stiskala je Crvena zvezda, uzimala svaku drugu loptu, pravila viškove. Nisu se gosti ni pokolebali kada je VAR soba poništila jedanesterac posle odigravanja rukom mladog štopera Tanjge. Sigurno je da je njegov otac imao šta da kaže  i sinu i ostatku tima, jer je Vojvodina bila neiskorišeni tim. Bez uticaja su bili Njegoš Petrović i Kokanović, pa tako ni Lazar Ranđelović, ni Ibrahim Mustafa nisu dobili nijednu kvalitetnu loptu u prostor.

Tako je bilo u prvom poluvremenu, ali u nastavku... Za navijače Crvene zvezde ređale su se nestvarne slike. Nije bilo panike u gostujućem timu ni kada je Ibrahim Mustafa prepolovio prednost gostiju. Nekako se videlo u dodirima igrača Crvene zvezde da su previše samouvereni. Za razliku od njih domaćin je bio gladan i žedan. Igrao do koske i poslednjeg duela.

I zato je Vojvodina zaslužila trijumf. Kao što je rezervista Kolarević zaslužio da savršenim udarcem stavi tačku na Zvezdinu dominaciju naVošinom bunjištu.

 VOJVODINA – CRVENA ZVEZDA 3:2 (0:2)

/Mustafa 52, Ranđelović 77 - Katai 43, Ivanić 45+3/

Novi Sad

Stadion: Karađorđe

Gledalaca:

Sudija: Pavle Ilić

 VOJVODINA (4-2-3-1): Rosić 7 – L. Nikolić 6, Sinčendže 6, Tanjga 5,5 (od 73. Kolarević 7,5), Bukinac 6 – Petrović 6,5 (od 83. Savićević), Kokanović 6 – Vidosavljević 5,5 (od 66. Poletanović), Mustafa 6,5 (od 73. Baros), Ranđelović 7,5 – Vukanović 6 (od 67. Meri 7,5)

CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Mateus 6 – Seol 6,5, Rodrigao 5,5, Leković 5,5, Tiknizijan 6 – Krunić 6, Elšnik 6 (od 82. Radonjić) – Kostov 6, Handel 5,5, Ivanić 6,5 – Katai 6,5.

Igrač utakmice: Lazar Ranđelović (Vojvodina)