Otkrio je Peđu Stojakovića, danas podučava talente CSKA i sanja o NBA

Sa Dalasom je osvojio šampionski prsten 2011. godine. Sakramento mu je pre nepunih osam godina penzionisao dres. Odavno je ikona PAOK-a, a 2002. je ušao u legendu srpske i bukvare svetske košarke... O Predragu Stojakoviću se gotovo sve zna, možda manje o njegovim počecima u Slavonskoj Požegi koji nisu bili laki, jer vreme kada je košarkaški odrastao nije bilo bezbrižno. Približavao se rat koji je Peđu udaljio od rodnog mesta. Ali ta opasnost i pre svega košarkaški talenat su ga približili Predragu Badnjareviću koji je imao veliki uticaj na bivšag asa u najosetljivijem životnom dobu.

"Na turneji po Hrvatskoj smo odigrali mnogo prijateljskih utakmica, uključujući i protiv ekipe u kojoj je bio Predrag. Mlad, jak momak. Zainteresovao sam se za njih, upoznao njihovog trenera. Bilo je to 1990. godine... Spremao se rat u Hrvatskoj. Nekoliko meseci kasnije taj trener me je pozvao i rekao da je situacija sve ozbiljnija, pa da razmislim o Stojakoviću. Ponovo sam otišao u Hrvatsku, razgovarao sa Predragovim tatom i 1991. godine smo ga doveli u Beograd. Rat je počeo tri meseca kasnije", prisetio se za Sport ekspres Badnjarević, danas trener mladog tima CSKA, a onda trener u mlađim selekcijama crveno-belih kojima se priključio nedugo po završetku igračke karijere.

"Od malih nogu sam igrao za Radnički, ali sam već sa 24 prestao da igram. Nedostajao mi je talenat da postignem ono što sam želeo. Posle toga sam se odmah posvetio trenerskom poslu. Godinu i po dana sam bio sam trener juniora Radničkog."

Najuspešnije NBA klase: Darkova, Peđina i Džordanova

Usledila je selidba u Crvenu zvezdu gde je dve godine radio sa Stojakovićem, s kojim se otisnuo u PAOK. Prijateljstvo je nastavljeno i kasnije, pa Badnjarević zna da pruži koju reč saveta i Peđinom sinu Andreju koji je igrajući za svoj srednjoškolski tim zavredneo već zavredneo interesovanje vrhunskih univerziteta među kojima je i Lujvil.

"Dobro komuniciramo o bilo kojoj temi. Ako mu treba moj savet, ja sam uvek otvoren. Isto je i obrnuto. Često pišemo jedan drugome, čujemo se (telefonom). Prošlog leta smo se videli u Solunu, lepo proveli..."

Danas Figus, pod kojim nadimkom mnogi znaju Badnjarevića, brine o talentima CSKA kao trener drugog tima Moskovljana...

"To što treniram drugi tim CSKA je iznenađenje za mnoge moje kolege, ne i za mene. Ali u vreme poziva bio sam bez posla. Pregovarao sam sa nekoliko klubova, ali konkretan predlog nikada nije došao. Rukovodstvo CSKA je pokazalo odlučnost. Skoro odmah sam pristao. Ja sam profesionalac. Važno mi je da stalno radim, čekam šansu i san o karijeri u NBA. Potpuno sam uronjen u poslove CSKA, dajem sve od sebe 100%. Nema drugog načina."

Mladi primećuju da je Badnjarević strog trener.

"Igrači ponekad ne shvataju da rade sa trenerom koji je mnogo toga prošao u karijeri, od supertalenata koji na kraju nisu postigli ništa zbog lenjosti, ili obratno. Veliki igrači su sve postigli stalnim radom na sebi. Već na prvom treningu u Moskvi rekao sam momcima da nisam trener sa kojim će biti lako. Tu sam da ih učinim boljim, a za to je potrebno mnogo treninga, učenja da se nosite sa stresom, brzog razmišljanja... Mnogi košarkaši misle da je ovo težak pristup i odlaze. Ali ne postoji drugi način da se postane profesionalac."

U prošlosti je srpski stručnjak igrao za timove giganata Dušana Ivkovića i Bože Maljkovića... Pohađao je seminare takođe trenerske gromade Aleksandra Nikolića.

"Gledao sam kako rade treneri širom sveta. Ne samo uživo, već i preko video kaseta, CD-ova. Od svakoga sam uzeo neki element, pokušao da ih primenim u praksi. Postepeno sam razvijao svoj stil, ali ne prestajem da učim do danas."

Kada je vodio Larisu imao je veliki ispit, protiv Panioniosa na čijoj je klupi sedeo Dušan Ivković.

"Sastali smo se u Kupu Grčke, njegov tim je bio izraziti favorit, ali smo uspeli da ih pobedimo u Atini. Bila je to senzacija. Ali za mene lično je bio zanimljiv trenutak - kada sam pobedio bivšeg mentora."

Badnjarević je bio mentor sadašnjem treneru Nižnjeg Novgoroda i selektoru Rusije, Zoranu Lukiću koji je na početku trenerske karijere asistirao iskusnom stručnjaku u Atlasu.

"Pre 20 godina Zoran je bio sasvim druga osoba, mladić koji je želeo da dobije sve od života. Zatim je otišao u Indiju, pa je razvijao mlade igrače u Rusiji sa Sergejem Panovim. Još jednom smo sarađivali u Nižnjem Novgorodu, kada sam ja njemu bio pomoćnik. Impresioniran sam njegovim napretkom. Radi odličan posao u Nižnjem, mnogi ruski igrači su napredovali pod njegovim vođstvom."

Stojaković ispred Lebrona, Durenta, Pirsa... Kari iznad svih

Trener prvog tima CSKA je Dimitris Itudis...

"Prošle sezone, kada su naši timovi trenirali zajedno, redovno smo se sastajali. Sada treniramo na različitim mestima, plus pandemija koronavirusa, plus gust raspored. Naravno, ako dođe do neke situacije, onda me Dimitris pozove, ali to se dešava izuzetno retko. Poznajem ga još iz rada u Grčkoj. U sezoni 1994/95 bio sam pomoćni trener u PAOK-u, a sledeće sam dobio poziv da budem na čelu Larise. Dimitris je u tom trenutku ušao u stručni štab PAOK-a."

Jedan broj stručnjaka smatra Itudisa najboljim trenerom u Evropi, ali Grk ima i mnogo kritičara.

"Itudis je dva puta osvojio Evroligu. Ljudi koji kritikuju Dimitrisa nikada se nisu približili takvim visinama."

Badnjarević je gradio karijeru i van Evrope, u Egiptu, Tunisu i Bahreinu.

"U Egiptu sam bio selektor. Predstavljali smo državu od 100 miliona ljudi. Pobedili smo na Pan-Arapskim igrama, na Arapskom košarkaškom prvenstvu, stigli do finala Afričkih igara i polufinala Afrobasketa. Tunis ima prilično visok nivo košarke, visoku konkurenciju na šampionatu. Drago mi je što sam uspeo da ga osvojim sa dva različita kluba. Bahrein takođe ima zanimljivo prvenstvo."

Bilo je i drugih scena koje se pamte, ali bi Badnjarević da ih zaboravi...

"Kada sam trenirao tuniski Etoal du Sahel počela je revolucija u zemlji. Dobro se sećam datuma – 14. januara 2011. Skoro svi stranci su napustili su zemlju. Ostao sam jer je predsednik kluba rekao da će za nedelju-dve sve biti u redu. Dugo me je nagovarao, a ja sam pristao. Kao rezultat toga, dva ili tri meseca praktično nismo izašli iz kuće. Bilo je veoma opasno. Nije bilo policije, ni vojske. Gangsteri su radili šta su hteli. Posle događaja u Tunisu, počelo je 'arapsko proleće' kada su se desili veoma ozbiljni nemiri u mnogim zemljama – Egiptu, Jemenu, Libiji, Siriji, Bahreinu", rekao je Badnjarević.