Opasnost da Lojd i O'Brajant postanu rogovi u vreći, gde su nestali Srbi i muka s poslednjom četvrtinom
Vreme čitanja: 6min | sub. 07.11.20. | 11:08
Saša Obradović ima pune ruke posla...
Saša Obradović je to nazvao procesom učenja, neko drugi bi možda rekao da je skakanje po živcima, ali i dalje stoji ona konstatacija od prošlog puta - Crvenoj zvezdi je potrebno vreme za uigravanje, a pogotovo da se uspostavi hijerarhija unutar svlačionice.
I jedina dobra stvar u svemu tome jeste to što je sezona tek ušla u svoj drugi mesec razigravanja, jer bi u suprotnom igra protiv Bajerna bila jako zabrinjavajuća. Nije još vreme da se aktivira crveni alarm, ali Saša Obradović po hitnom postupku mora nešto da menja. U suprotnom bi ova sezona mogla lako da se pretvori u reprizu takmičarske 2019/20, sa svlačionicom punom kvalitetnih stranaca i pojedinaca bez adekvatnih rezultata. Ovoj Zvezdi trenutno nedostaje samo hemija u napadu, dok je pre godinu dana problem bio oslikan u iskrivljenim odnosima celog tima... Svakako, bolje sprečiti, nego lečiti.
Izabrane vesti
Ponavlja se ista priča kao pokvarena ploča, ali ne pamti se kada je Crvena zvezda toliko zavisila od poena jednog čoveka kao što je to slučaj sada sa Džordanom Lojdom. Koliko ume da bude koristan kada razbuca Baskoniju i CSKA sa po 30+ poena, toliko Lojd postaje štetan za ekipu kada nije u svom elementu. Protiv Fenerbahčea 5/16 iz igre (15 poena), Žalgirisa 6/16 (19 poena), na prošlonedeljnom gostovanju Himkiju skupio je 18 poena (4/14 iz igre, 1/6 za tri) od čega devet sa slobodnih bacanja, ali je sve do sekund pre isteka vremena bio bez koša iz igre u drugom poluvremenu. Protiv Bajerna je ostao na samo devet poena uz nimalo prijatnih 2/14 iz igre, a najviše zabrinjava podatak da je razmak između dva pogotka iz igre bio oko dvadeset četiri i po minuta!? I u tom razmaku neprestano se trudio da pronađe sebe. Nije problem to što Lojd želi da se razigra i pomogne, jer je i doveden da bude prva haubica Zvezde, koliko to što nema kočnicu i što mu stručni štab dozvoljava da se raspucava i neretko u tome prelazi granicu dobrog ukusa.
Detalj s jučerašnjeg meča dobro se uklapa u ovu priču. Kada je na četiri minuta do kraja uspeo da probije taj nevidljivi zid i postigne prvi koš iz igre posle ofanzivnog skoka Lengstona Hola na promašaj Dejana Davidovca sa distance, Lojd je već u sledećem napadu ishitreno pripalio za tri poena u 21. sekundi i zapravo bacio “ciglu“ koja se zakucala o tablu. Niti je imao pravu mehaniku šuta i izbačaja, što ukazuje da je samo želeo što pre da izbaci loptu pre isteka vremena, a nije ni znao šta bi drugo mogao s njom. Suština leži u tome da je sve moglo da se završi organizovanom akcijom, ne novim soliranjem u prelomnim momentima, kada je Bajern vodio sa četiri poena (63:59) uz više od tri minuta na satu...
Nešto slično važi za Džonija O'Brajanta. Doveden je kao najveće pojačanje u naknadnom formiranju sastava i lako bi mogao da stane rame uz rame sa Lojdom i postane najvažniji igrač Crvene zvezde, ali... On je još daleko od optimalne forme i to je Saša Obradović nekoliko puta konstatovao. I pored toga šef stručnog štaba želi da O'Brajanta maksimalno uključi u dešavanja na parketu i uvodi ga u takmičarski ritam iz kojeg je ispao jer nije igrao sedam meseci. To je jedina logična solucija pošto vremena za treninge nema u prenatrpanom kalendaru i ekipa period između dve utakmice najviše provodi u putu i odmoru. Samo model realizacije nije dobar. Jer O'Brajant nije još na tom nivou, niti je zaslužio da za poluvreme šutne čak 11 puta za isto toliko minuta - ubacio 11 poena -, odnosno da na 17 poena za ceo meč ispali 15 lopti. Nije zaslužio jer je direktno uzeo šuteve iz ruku saigrača, a sam još nije stekao potrebnu rutinu za toliko pokušaja. Pogotovo jer Zvezda na leđima već mora da nosi Lojda koji za meč prosečno pripali čak šesnaest puta i pogodi u šest navrata. A on je do dolaska nekadašnjeg krilnog centra Lokomotive i Makabija bio taj sa loptom u rukama...
O'Brajantova tendencija da se nametne kao još jedan lider Crvene zvezde vrlo je očigledna, ali je ista u ovom trenutku kontraproduktivna. Lojd i O'Brajant na papiru imaju kvalitet da nose Crvenu zvezdu do velikih uspeha, ali moraju što pre da se nauče na koegzistenciju na parketu kako ne bi postali rogovi u vreći. Da se utakmica ne pretvori u teren za merenje njihovog ega i individualnog učinka, već da svoje kvalitete usmere samo ka rezultatu i timskom napretku. I njima je potrebno vreme da se uhodaju jer zajedno rade manje od tri sedmice. Ali previše je (individualnog) kvaliteta u Zvezdi da bi njih dvojica probali čak 29 puta i skupili jedva 26 poena, a da ostatak ekipe zajedno ima tek 25 pokušaja iz igre... To je slika Crvene zvezde kakvu Saša Obradović sigurno nije imao u glavi kada je sastavljao tim. I upravo iz njegovog autoriteta mora da se saseče u korenu svaki pokušaj privatizacije lopte od strane dva čoveka, kako Zvezda ne bi imala hronični problem.
Izbor urednika
Jučerašnje soliranje Lojda i O'Brajanta dovelo je do gotovo poražavajuće činjenice - petorica srpskih igrača su za ceo meč šutirali tek šest puta iz igre i ubacili sedam poena. Sve ih je postigao jedan čovek - Marko Jagodić Kuridža. Dejan Davidovac, Branko Lazić, Ognjen Dobrić i Ognjen Kuzmić - nula! Saša Obradović se posle trijumfa nad CSKA ljutio na Dejana Davidovca što nije rešavao napad koji je bio nacrtan za njega i momka rodom iz Zrenjanina nazvao je "projektom Crvene zvezde". Kako je onda došao u poziciju da se jedva izbori za dva šuta, iako je na parketu bio preko 22 minuta? Stranci treba da prave razliku i isplate svaki uložen cent, ali ne po cenu toga da srpski igrači ostanu uskraćeni za svoje poene koji su i te kako bili od važnosti. Setimo se samo trijumfa nad CSKA i rola Davidovca i Jagodić Kuridže, ili 16 poena Marka Simonovića protiv Baskonije...
Paralelno sa formiranjem uloga, stručni štab moraće ozbiljno da se pozabavi i problemom poslednje četvrtine koju Crvena zvezda po pravilu sada odigra najslabije. Anemično u napadu i s ozbiljnim psihičkim padom. Protiv Bajerna osam, a Žalgirisa samo devet poena za deset minuta! Zvezda je loše odigrala završnicu i u Moskvi prošle nedelje, iako je u tom periodu ubacila 20 poena. Nervozno, na momente zbunjeno i nesigurno su crveno-beli izgledali u napadu, a kada su upali u mašinu Erika Mekoluma bilo je kasno da se dobra odbrana do poslednje četvrtine kruniše pobedom. I tada je napad bio disfunkcionalan zbog čega je propušteno nekoliko prilika da se overi brejk i pokori Moskva.
Saša Obradović ima pune ruke posla. Nije ni lako ispravljati manjkavosti kada je trening postao sekundarna stvar u sezoni s projektovanih 80+ utakmica. Ali to je problem s kojim se suočavaju svi evroligaški treneri, pa opravdanja u tom smislu nema. Zvezda je pokazala da može, ima kvalitet i potencijal za velike stvari. U ovakvoj ABA ligi Zvezda je klasa za sebe, ali na evropskom nivou još nije za TOP 8 društvo. A postaće samo ako ne dozvoli da nečiji ego pregazi klupske ambicije...
Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)