Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme

Jedan od najvećih književnika svih vremena Lav Nikolajević Tolstoj je u svom remek-delu "Rat i mir" ubacio sledeće reči u usta generala Kutuzova: "Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme".

Kada je Saša Obradović rezimirao poraz od Himkija u dvorani Mitišći istakao je da je Crvenoj zvezdi potrebno vreme da se "pogodi hemija". Uz vreme obično ide i strpljenje, kojeg u evropskim košarkaškim okvirima ima sve manje. Ako samo nakratko izađemo iz Zvezdinog balona i bacimo pogled u komšijsko dvorište, videćemo da Vlado Šćepanović nije dobio ni jedno, ni drugo. Saša Obradović je daleko od neprijatnog osećaja da mu gori pod nogama i ako pitate ljude u klupskom vrhu i navijače - vremena ima sasvim dovoljno. Samim tim i strpljenja, pod uslovom da se u igri vidi i oseća napredak, jer bi se u suprotnom dragoceni resursi uzaludno trošili. Pitanje je da li u prenatrpanom godišnjem kalendaru ima prostora da se Obradoviću, njegovim najbližim saradnicima i igračima ubace dodatni termini za rad na verovatno ključnoj komponentni svakog uspeha - timskoj hemiji?

Crvena zvezda je pre bezmalo mesec dana u takmičarsku sezonu ušla sa jednim rosterom, podeljenim ulogama i nepotpunom vizijom koliko je ona prva verzija Obradovićeve Zvezde blizu ili daleko od evropske košarkaške elite i uopšte ideje o "napadu na vrh Evrolige", kako je to objasnio prvi čovek kluba Nebojša Čović. Crvena zvezda poslednji dan oktobra dočekuje u putu iz Moskve za Beograd i sa potpuno drugačijim odnosom snaga u svlačionici.

S dolascima Emanuela Terija, Tejlora Ročestija i Džonija O'Brajanta izgubili su se minuti za Aleksu Radanova, Aleksu Uskokovića, Borišu Simanića i Duopa Rita, koji će svoju priliku čekati u ABA ligi ili u dogledno vreme na pozajmici u nekom drugom klubu. Negde u procesu uigravanja i adaptacije Crvena zvezda izgubila je onu hijerarhijsku nit, odnosno liniju odgovornosti bez koje ne može da funkcioniše nijedan organizovani sistem. I to se možda najbolje oslikava kroz činjenicu da se Zvezda od onog gostovanja Feneru u Istanbulu, do meča u Mitišćiju s Himkijem - između kojih je Obradović povukao paralelu - praktično vrti oko jedne te iste ose - Džordana Lojda.

Džordan Lojd (©MN Press)

Podatak da najbolji strelac, igrač i šuter Crvene zvezde praktično nije pogodio šut iz igre kompletno drugo poluvreme i da je takvu sliku gotovo neznatno promenio košem trenutak pre poslednjeg zvuka sirene teško je argumentovano odbraniti. Himkijeva odbrana jeste bila maksimalno fokusirana na Lojda i u gruboj igri pronašla način da ga izbaci iz ritma. Bez obzira što je skupio 18 poena, od čega polovinu sa linije slobodnih bacanja, raspoloženje jednog igrača nikada i nikako ne sme da bude u direktnoj korelaciji s Zvezdinim izgledom na parketu. Ne kada se na uzorku od devet utakmica svaki put događa ista uzročno-posledična akcija - ako je Lojd u šuterskom ritmu Crvena zvezda pobeđuje i obrnuto, ako Lojd nije u šuterskom ritmu Crvena zvezda gubi.

Ceo prethodni pasus odnosi se upravo na nepostojeću hijerarhiju u timu. Saša Obradović na klupi ima širinu kakvom je malo koji trener u novijoj istoriji Crvene zvezde mogao da se pohvali, ali igrači i dalje kao da nemaju tačno podeljene uloge. Da je drugačije, ne bi Džoni O'Brajant sa skoro mesec dana bez ekipnih treninga bio drugi strelac ekipe sa 14 poena. Kori Volden je odigrao još jednu tihu utakmicu, ali je ubacio 11 poena uz 3/4 za tri i nisu ga saigrači više forsirali. Baš kao ni Tejlora Ročestija, koji je sedam poena prikupio iz dva šuta na koš. Lengston Hol polako dobija uvid u to kolika je razlika između kvaliteta Evrokupa i Evrolige, dok su Dejan Davidovac i Marko Jagodić Kuridža imali pasivne role, što se i te kako osetilo u napadu. Emanuel Teri pod hitno mora da pronađe sebe u nekoj ulozi koja nije isključivo vezana za preskakanje odbrane i atraktivna zakucavanja inače će biti promašena investicija...

Džoni O'Brajant je u pogledu voljnog momenta neodoljivo podsećao na Kvinsija Milera odmah po dolasku na Mali Kalemegdan - želeo je da na svom debiju pokaže sve što zna i povremeno suviše gubio dah na stvari koje su za njega u optimalnom stanju rutina. Ostao je tako bez dragocene energije u poslednjoj četvrtini i rezultat je ubrzo otišao na Himkijevu vodenicu.

Džoni O’Brajant (Fotografija preuzeta uz dozvolu KK Crvena zvezda)

Pogodilo se da je O'Brajant, baš kao i Miler debitovao za Crvenu zvezdu protiv Himkija, na isti dan i u istom terminu. Samo ne u istoj dvorani - Miler zaigrao u sportskoj dvorani Krilatskoje -, mada je od mesta odigravanja meča daleko važnije to šta bi nekadašnja vedeta Makabija i Lokomotive mogla da donese Crvenoj zvezdi. Sudeći po tome kakvu je uvodnu reč dao, Zvezda je dobila kapitalca i čoveka koji bi mogao da spasi ovaj tim monotonije kakva je najčešće pogubna. S tim što je i njemu potrebno vreme da pronađe sebe u novom timu i filozofiji Saše Obradovića. Pošto mu je ukazao šansu možda i neočekivano brzo - Obradović pred put u Moskvu izjavio da je svestan O'Brajantovog deficita u kondiciji -, odmah postaje jasno koliko važna uloga čeka krilno centra sa gotovo 150 NBA utakmica u nogama.

Uprkos porazu, Crvena zvezda pokazala je napredak na polju timske odbrane što se najbolje videlo kroz nekoliko parametara. Himki puna četiri minuta u drugoj četvrtini nije pogodio dno mrežice, a u trećem kvartalu sedam i po minuta nije postigao koš iz igre. Zvezda je odbranom "samlela" napadačaki potentni Himki sa Švedom, Mekolumom, Bertansom, Monroom, Mikijem, Jerebkom, Timom i ostalima, što je podatak vredan divljenja. Zvezdi je na takvu defanzivnu predstavu nedostajalo više napadačkih rešenja, što na ekipu sadašnje dubine ne bi trebalo da predstavlja takav problem.

Saša Obradović je dobio pojačanja po želji i sa ovim rosterom ima obavezu da napadne četvrtfinale Evrolige. Crvena zvezda posle pet kola Evrolige ima solidnu polaznu tačku za dalju nadogradnju, dok je u ABA ligi i dalje bez premca najbolja. Ako Obradović strpljivo iskoristi vreme da niveliše jaz između odbrane i napada, odnosno uspostavi hijerarhiju kako bi tim bolje funkcionisao, imaće mnogo više od skupa kvalitetnih pojedinaca. Biće megdana, najvažniji dani tek dolaze, ali Crvena zvezda mora da bude spremna za njih, da udari iz sve snage.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)