Ono kad “opcija igrača“ izaziva glavobolju i udara jako po kasi

U vreme pre pandemije virusa korona srednja vrednost plata u NBA ligi iznosila je 8.000.000 dolara. U tu sumu ulaze svi ugovori u najjačoj ligi sveta – maksimalnih i supermaksimalnih, do minimalnih iliti od superzvezda, do onih koji su tu da popune broj u protokolu i sastavu.

Kako je u novim okolnostima granica za seleri kep ostala nepromenjenja, verovatno je da ta srednja vrednost neće mnogo oscilirati ni u budućnosti, iako smo koliko u noći između ponedeljka i utorka mogli da dobijemo najveći potpis u istoriji košarke da je Džejms Harden prihvatio Hjustonov dvogodišnji ugovor vredan preko 100.000.000 dolara, odnosno 50.000.000 po sezoni.

Bogdan Bogdanović u Milvokiju!

Trejdovi su u NBA ligi dozvoljeni od ponedeljka, neki su već objavljeni, a najveći deo dogodiće se tek kada se aktivira tržište slobodnih igrača u petak, mada će zvanično transferi moći da se realizuju dva dana kasnije. U međuvremenu tokom noći između srede i četvrtka čeka nas i NBA draft, čiji će ishod takođe imati svoj uticaj na razmenu igrača.

Međutim, u mesecima kada NBA liga, samim tim i klubovi trpe ozbiljne finansijske udarce zbog nedovoljnog upliva novca od sponzora, televizijskih prava i pre svega prodaje ulaznica, verovatno kao nikada ranije obraća se pažnja na one koji u svojim ugovorima imaju čuvenu “opciju igrača“. Ona, da razjasnimo to onima koji možda ne znaju, daje igraču ili klubu – uglavnom ona ide na igrača – da automatski produži ugovor za unapred dogovorenu sumu novca i uglavnom se radi o vrtoglavim sumama.

Poslednjih dana, primera radi, imali smo situaciju da je Entoni Dejvis odbio svoju opciju vrednu 28.751.775 dolara i odlučio je da izađe na tržište slobodnih igrača, ali niko nema dilemu oko toga da li će Obrva ostati u Lejkersima ili ne. Zajedno sa Lebronom Džejmsom napašće novi šampionski prsten, samo pod drugačijim uslovima ugovora. Prvo se pisalo o tome da će potpisati četvorogodišnji rastući ugovor vredan 32.700.000 dolara u prvoj godini, ali su u međuvremenu počele spekulacije na temu Dejvisovog vezivanja za Lejkerse samo na dve godine, posle čega bi mogao da potpiše dugoročni ugovor koji bi opteretio 35 odsto seleri kepa. Od ostalih Lejkersovih šampionskih kajli Ražon Rondo i Kentavijus Koldvel Poup takođe su odbili da iskoriste opciju, dok je Ejveri Bredli i dalje neodlučan.

S druge strane, Demar Derozan je i pored svih očekivanja aktivirao svoju opciju vrednu 27.700.000 dolara i ovaj potez može da se smatra i dobrim i lošim za San Antonio. Dobrim jer je Derozan već dve godine glavni igrač Sparsa, mada je tim iz Teksasa podbacio prošle sezone i nije se plasirao u doigravanje posle dvadeset tri godine. Lošim jer Derozanov ostanak potencijalno kvari klupske planove za najavljenu rekonstrukciju tima, mada uvek ostaje otvorena mogućnost da Sparsi trejduju svoju prvu zvezdu, ako se pronađe klub dovoljno zainteresovan za trampu.

Imamo prvi veliki posao NBA prelaznog roka: Kris Pol u Finiksu za Ubrea, Rubija, pika...

A, šta je sa onima čije su opcije u ugovorima toliko “toksične“ da izazivaju glavobolju i udaraju jako u kase klubova? Nekoliko je takvih primera i njihovi poslodavci imaće baš veliku muku da skinu teret s grbače.

Jedan od njih je Majk Konli. Po odlasku iz Memfisa Konli je odigrao statistički najslabiju godinu u poslednjih deset. Odigrao je samo 47 utakmica i prosečno beležio 14,4 poena, uz 4,4 asistencije i 3,2 skoka. Ne deluje to loše na papiru, ali je drastično slabije od onih 21,1 poen, 6,4 završnih dodavanja i 3,4 pokupljene lopte lani. Istina, u Juti nije imao ni blizu tako važnu ulogu kao u Memfisu, gde je godinama bio prva figura, dok su u Solt Lejks Sitiju to ipak Donovan Mičel i Rudi Gober.

Nikola Batum (©AFP)

Baš zato ne izgleda dobro kada se pogledaju papiri i vidi da Konli ima opciju da pokupi 34.500.000 dolara u narednoj sezoni koju će on sigurno da aktivira. Juta tu teško može da pronađe partnera koji bi upio taj teret umesto nje, tako da će budžet Džezera biti značajno opterećen njegovim ugovorom.

Nešto slično dešava se i sa Evanom Furnijeom u Orlandu, Otom Porterom u Čikagu i Nikolom Batumom u Šarlotu, na primer. Furnije je imao opciju na 17.000.000 dolara koju je automatski iskoristio, mada on još i ima svoju ulogu u svlačionici Medžika i prošlu sezonu je odigrao sa 18,5 poena, 3,2 asistencije i 2,6 skokova u 66 mečeva. Doduše, Medžik se sprema za “rebilding“ i pitanje je da li i kako mogu da unovče njegov ugovor u nekom trejdu. Svakako Orlandova situacija s Furnijeom ne deluje tako loše u poređenju s onim što Porter i Batum treba da dobiju od Čikaga i Šarlota.

Porter je 2017. godine sa Vašingtonom potpisao brutalan ugovor vredan 106.500.000 dolara, kada su Vizardsi zapravo izjednačili ono što je prethodno za trećeg pika sa drafta iz 2013. ponudio Bruklin. Vašington je uspeo da se reši Porterovog ugovora i trejduje ga u Čikago u februaru prošle godine i od tada je postao ozbiljan problem i teret za ljude iz Bulsa. Naime, Porter je prethodne sezone odigrao samo 14 od 65 utakmica. Mučila ga je povreda stopala zbog čega je propustio najveći deo takmičenja. I sada je on balast za ekipu, jer je iskoristio opciju zbog koje mu sleduje 28.400.000 dolara u poslednjoj godini.

Povreda stopala, tačnije prelom prsta je van terena držao Nikolu Batuma. Njemu će aktiviranje klauzule doneti zaradu od 27.100.000 dolara za narednu sezonu, a to nikako ne ide niti je dobro za Šarlot ako se pogleda njegova statistika. U takmičarskoj 2019/20 skupio je jedva 22 utakmice uz prosek od 3,6 poena, 4,5 asistencija i 3,4 skoka. I za to je pokupio 25.500.000 dolara. Njegov ugovor je, slobodno može da se konstatuje, verovatno najlošiji kada se poleda odnos primanja i učinak. I to nije problem koji je ograničen samo na prošlu sezonu, ni ona pre nje nije bila značajnije bolja, pa je Batum postao ozbiljan problem za klub čiji je vlasnik niko drugo do Majkl Džordan. Od starih zasluga se ne živi i jasno je da je Batum svojevremeno bio izuzetno dobar igrač, pogotovo tokom boravka u Portlandu s kojim je 2012. potpisao četvorogodišnju saradnju vrednu 46.000.000 dolara. Po dolasku u Šarlot žvrljnuo je ugovor karijere – 120.000.000 dolara za pet godina! I nedavno je aktivirao opciju koja će mu doneti još brdo novca, verovatno bez pokrića u smislu igara.

NBA transferi koji se čekaju: Vestbruk, Pol, Holidej, Horford, Oladipo, Hild, Tarner, Gordon...

Na kraju ostaje slučaj Gordona Hejvorda koji je polarizovao ljubitelje NBA lige. On ima opciju da aktivira poslednju godinu ugovora vrednu čak 34.100.000 dolara, što je za Kelte praktično mač sa dve oštrice. Uzimajući u obzir Hejvordovo zdravstveno stanje koje je labilno od one košmarne povrede na debiju za giganta sa Istočne obale, klubu se apsolutno ne isplati da zadrži Hejvorda. A pitanje je da li je iko spreman da se uopšte upusti u avanturu trejdovanja, pošto bi žargonski mogao da bude "mačka u džaku". Ili pun pogodak za onog ko ga uzme, ili totalni promašaj i pucanj u koleno s finansijske tačke gledišta. Hejvord jeste prošle godine odigrao sasvim dobro i ubeležio 17,5 poena, 6,7 skokova i 4,1 asistenciju, ali je odigrao samo 52 utakmice zbog problema sa povredama. Velika šteta za njega jer je mnogo obećavao, ali i Bostonu je potreban neko ko u kontinuitetu može da nosi igru, ne samo u dobrim danima...