Oni znaju kako je sa Litvancima: Zvuči smešno, ali možda bi bilo lakše protiv Amerikanaca
Vreme čitanja: 4min | pon. 04.09.23. | 19:47
Nekadašnji reprezentativci naše zemlje Miroslav Berić i Marko Simonović najavljuju utakmicu četvrtfina Mundobasketa u Manili
Nije bilo lako, ali stigli smo tamo gde smo svi očekivali. Srbija je u četvrtfinalu Mundobasketa i pritom je izbegla susret sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da li je to baš najbolji scenario s obzirom da nam stižu motivisani Litvanci? Ostaje nam da vidimo odgovor na ovo pitanje u utorak od 10.45 (RTS, Sport Klub) kada utakmica počne u Manili. Malo ko zna kako je zapravo igrati protiv čvrstih Litvanaca, baš zato smo pozvali bivše reprezentativce koji su se nadmetali protiv pomenutog protivnika u rivalitetu koje traje skoro tri decenije.
Izabrane vesti
„Sve je počelo 1995. godine. Onakvo finale se više nikada neće ponoviti. Ja bih ljudima na televiziji svakih mesec dana repriziro taj meč iz Atine. Da se vidi šta je vrhunac košarke. Tenzija, majstori na parketu, koševi, potezi, ma nešto neverovatno. Film da se snima“, počinje razgovor za Mozzart Sport Miroslav Berić, član legendarne ekipe Jugoslavije koja je osvojila zlato 1995. na Evrobasketu.
Danas, skoro 30 godina kasnije pomno prati sva dešavanja na Mundobasketu u Manili.
„Jedno je sigurno, biće neizvesna utakmica. Ne vidim pravog favorita. Trenutno raspoloženje će da odluči, ako ih krene šut, onda će nam baš biti teško, ali imamo i mi igrače da nas krene taj šut pa će onda njima biti još teže“.
Pokazali su Litvanci da šut može da bude ozbiljno njihovo oružje. Ubacili su devet trojki iz isto toliko pokušaja protiv Amerikanaca koji se na kraju nisu oporavili od kanonade i izgubili. Baš taj poraz Amera je poslao Litvance na četu Svetislava Pešića koja je zbog poraza od Italije pala na drugo mesto u grupi.
„Gledam u jednom momentu, 10 razlike za Litvaniju, pa 20. Neverovatno. Međutim, moram da kažem da su me Amerikanci baš razočarali, ponašanjem. Njih kao da sve ovo ne zanima. Niko da se iznervira, niko da digne glas. Oni nemaju skauting. Znamo mi svi da oni samo priznaju Olimpijske igre i to će se videti sledeće godine, ali ako si već ovde... valjda treba da igraš maksimalno. Oni ni ne znaju protiv koga igraju, nego ih po brojevima zovu“.
Postavlja se onda pitanje da li bi možda bilo bolje da smo sada igrali protiv Amerikanaca koji su očigledno neozbiljno shvatili do sada sve što se dešava u Manili.
„Smešno zvuči, ali sa ovakvim Amerikancima bismo lakše igrali. Oni ni nemaju klasičnog centra, ko bi čuvao Milutinova? Litvanija je bolji tim, ponavljam i naglašavam reč tim. Oni stvarno igraju timsku košarku, a Amerikanci su u ovom momentu skup pojedinaca koji igra na istom parketu. Naravno da oni imaju fizički kvalitet i Entoni Edvards je njihov najbolji igrač, ali timski su me razočarali. U ovom momentu ako podvlačim crtu, najviše su pokazali Litvanci i Nemci na ovom prvenstvu“.
Sada je na momcima koji nose dres Srbije da na parketu pokažu da su bolji tim.
„Svakako verujem u momeke i svi treba da navijamo i da ih podržimo. Imamo i mi kvalitet, tu nema dileme. Ulog je svakako izuzetno veliki, osim borbe za medalju, tu je i odlazak na Olimpijske igre. Biće to prava takmičarska utakmica, neizvesno do samog kraja“, podvlači Berić.
Dok je Mića Berić bio svedok najveće naše pobede protiv Litvanije, Marko Simonović je bio deo teškog poraza, bilo je to 2015. godine u Lilu kada su nas Litvanci nadigrali u polufinalu Evrobasketa.
„Rekao sam to već nekoliko puta, i ponavljam još jednom. To je moj najteži i najbolniji poraz u karijeri. Borili smo se, nadigravali, ali na kraju nismo uspeli u dramatičnom finišu. Sada svim srcem želim ovim momcima da pobede“, priča nam Simonović.
Kao neko ko je igrački dres zamenio trenerskim odelom, pratio je svaki detalj na ovom šampionatu.
„Pogledao sam sve utakmice Litvanije do sada, naravno uklučujući i ovu sa Amerikom. Ono što je odmah jasno je da su čvrsti, čak i kada ne izgedaju fizički nešto superiorno, uvek su kao od kamena odvaljeni, nikada se ne boje kontakta i takvu utakmicu očekujem u utorak ujutru“.
-----
-----
Simonović daje jasan savet.
„Kada oni krenu u meso, moramo i mi. Nema tu šta da se kaže. Idemo muški i mi i oni i ko je bolji neka pobedi. Verujem da možemo da pobedimo, imamo tim, imamo duh. Siguran sam da ćemo se boriti sa njima“.
Na prvi pogled, Jonas Valačijunas se izvaja kao lider Litvanije.
„Svakao je ime, ali oni nisu jedan igrač. Niti mislim da će jedan duel, u ovom slučaju Valančijunasa i Milutinova da odluči. Ljudi misle da su Litvanci tim nekih nepoznatih igrača, ali mi koji smo u košarci dobro znamo ko su oni i šta mogu. Jednostavno imaju timski kvalitet na koji moramo da odgovorimo, a mislim da to možemo“, dodaje Simonović.
Litvanija do sada na ovom šampionatu nema poraz. Prvu fazu su odradili superiorno. Ubedljivo su nadigrali Egipat, Meksiko i Crnu Goru. U drugoj fazi su deklasirali Grčku, a onda smo svi bili svedoci dešavanja protiv Sjedinjenih Američkih Država.
Srbija je sa druge strane isto izvanredno odradila prvu fazu takmičenja. Lagane pobede protiv Kine, Portorika i Južnog Sudana. Međutim onda se dogodila Italija protiv koje smo imali 16 poena prednosti, ali sada već po ustaljenom običaju smo to ispustili. Protiv Dominikane smo se vratili na pravi put izvanrednom partijom, ali smo nekako svi očekivali da zbog kiksa odemo na Ameriku u četvrtfinale. Međutim, Litvanci su imali neke druge planove...