Novi život Dobrića, Radanova i Davidovca kod Radonjića

Odneo je Lorenzo Braun pobedu za Istanbul s onim krikom pred više od stotinu pristalica i Crvenoj zvezdi poremetio božićnu idilu. Ono što je doneo kada je pre godinu i mesec hicem za tri poena uz zvuk sirene oborio Valensiju na pleća, sada je Braun uzeo Zvezdi i nije štedeo emocije. Svojom reakcijom podsetio je sve da su stranci u srpskoj košarci, da se ograničimo na našu zemlju, tu najviše samo kako bi po sistemu odskočne daske odradili ugovor profesionalno i otišli dalje. Slučajevi poput Čarlsa Dženkinsa, Bilija Berona, Majka Cirbesa, Kvinsija Milera i još nekih, gde je odnos sa klubom i navijačima imao neki viši smisao, retki su, ali poučni...

Što se utakmice protiv Fenera tiče, nema šta da se zameri Crvenoj zvezdi. Bez pomoći najboljeg igrača i strelca Džordana Lojda, te prvog plejmejkera Lengstona Hola i iskusnog Marka Simonovića, odnosno u dodatno skraćenoj rotaciji bez Lendrija Noka - našao se u protokolu, ali nije igrao - Zvezda je bila je nadomak trijumfa protiv rehabilitovanog sastava Igora Kokoškova, koji sada ima pet pobeda iz šest utakmica u svim takmičenjima. Da je samo malo pametnije odigran poslednji napad iliti da sve bolji Kino Kolom nije uzeo težak šut preko ruke Jana Veselog, možda bismo sada pisali o novoj, tesnoj Zvezdinoj pobedi. Ovako je Braun pogodio preko Ognjena Dobrića u poslednjoj desetinki kako bi zapečatio brejk. Tek drugi evropski za Fenerbahče u poslednjih sedam kola.

Dvanaesti poraz u elitnom takmičenju, prvi otkako je Dejan Radonjić ponovo uzeo dirigentsku palicu ozbiljno udaljava Crvenu zvezdu od plana skovanog letos da se napadne bar osma pozicija na tabeli. Zbog toga će se u narednom periodu fokus sve više usmeravati ka vrhu tabele Jadranske lige i odbrani titule iz 2019. godine uz prednost domaćeg terena do kraja. To ne znači da su preostalih šesnaest kola Evrolige "za bacanje", jer pobede ne donose samo mogućnost da se uzme veća suma novca na osnovu plasmana, već svaka utakmica nosi neizmerno iskustvo. Iskustvo koje Radonjić želi da podeli domaćim igračima.

Konkretno, Radonjić je udahnuo novi život Ognjenu Dobriću, Aleksi Radanovu i Dejanu Davidovcu. Oberučke su prihvatili ukazano poverenje i minute, što je pozitivno počelo da se oslikava ne samo na timsku hemiju, već i izgled Crvene zvezde na parketu. Ognjen Dobrić je protiv Fenera upisao rekord karijere po vremenu provedenom na parketu sa bezmalo 35 minuta. Mada nije imao svoje šutersko veče (3/12 iz igre, 2/7 za tri), Dejan Radonjić bio je odlučan da istrpi svaki njegov promašaj i tako mu pomogne da podigne samopouzdanje. Protiv Panatinaikosa se dogodilo nešto slično - posle tri vezana promašaja vezao je tri pogotka sa distance!

Tada je odigrao gotovo 28 minuta, što je više od minutaže iz kompletne dosadašnje sezone. Do Olimpijakosa nijednom na parketu nije proveo više od 18 minuta, a u derbiju s pirejskim crveno-belima, te u porazima od Albe i Zenita imao je prosečno 24 minuta. Kod Dejana Radonjića sada i više. Treba uzeti u obzir da nedostaju Džordan Lojd i Lengoston Hol, zbog čega su se pojedinima uloge korigovale, ali promena u odnosu prema Dobriću nije zanemarljiva. Jeste Braun pogodio baš preko njega šut za pobedu, ali nije levoruki šuter mogao ništa bolje da odradi, a da ne skrivi faul.

Od dolaska novog trenera najviše je profitirao Aleksa Radanov. U pobedi nad Panatinaikosom odigrao je prve minute u Evroligi otkako igra seniorsku košarku – u februaru puni 23 godine – i odradio solidan posao za 15 minuta na terenu. Juče je od Dejana Radonjića dobio gotovo 23 minuta i čak šansu da odlučuje o konačnom ishodu jer nije izlazio napolje kada se rešavala utakmica. Upisao je osam poena, dve ukradene lopte i po jedan skok i asistenciju za indeks 11, što su mu zasad lični rekordi u elitnom društvu.

Aleksa Radanov (©KK Crvena zvezda)

Iako mu je to bila tek druga utakmica u Evroligi, igrao je bez trunke straha i respekta prema mnogo iskusnijim i plaćenijim rivalima. Nandu de Kolou je na startu poslednje četvrtine ukrao loptu koja je preko Dobrića stigla do Davidovca za laku realizaciju iz kontre i rezultat 58:55. Nešto kasnije je lepo proigrao Džonija O'Brajanta, posle čega je nakratko ustupio mesto kapitenu Branku Laziću kako bi malo predahnuo, a zatim odigrao zvršna tri minuta. Nešto ranije, odnosno na ulazu u poslednji minut treće četvrtine pogodio je strašan hitac sa distance uz zvuk sirene kojim je poništio jedini pogodak Džarela Edija na meču kojim je nakratko doveo goste u vođstvo. Gotovo je nestvarno izgledala ta sekvenca iz poslednje deonice kada su upravo njih trojica direktno uticali na to da se razlika diže, pa je zato i veća šteta zbog toga što se nije sve završilo pobedom...

Kod Dejana Davidovca situacija je nešto drugačija. Za razliku od Radanova i Dobrića, Davidovac u prethodnim mesecima nije imao problem s minutažom, već s ulogom koja je suviše bila ograničena i jednodimenzionalna, što je direktno uticalo na samopouzdanje. Ni ranijih godina Davidovac nikada nije bio označavan kao prva violina i lider tima, ali je znao da rešava dramatične završnice i radi posao koji se ne vidi kroz prizmu statistike, te koristi ono što mu je priroda dala – od kontrole lopte, preko leđne tehnike, do šuta u zadovoljavajućim granicama za korisnog igrača rotacije. Neočekivano je počeo da gubi nadležnosti koje mu se sada polako vraćaju, ali biće potrebno još neko vreme kako bi sve ponovo došlo na svoje.

Marko Jagodić Kuridža (©KK Crvena zvezda)

Veću minutažu protiv Panatinaikosa dobio je Ognjen Kuzmić i odmah bio korisniji, mada je sinoć ona ponovo bila u granicama od oko deset minuta. Marko Jagodić Kuridža igra u dosadašnjim okvirima. kapiten Branko Lazić sve manje, dok se status Boriše Simanića nije izmenio. Od domaćih košarkaša zasad je najviše izgubio Aleksa Uskoković pošto nije odigrao ni minut u Evroligi kod novog trenera. Treba uzeti u obzir da mladi plej sada ima konkurenciju u Kinu Kolomu koji mora da diže formu, te Koriju Voldenu i uskoro ponovo Lengstonu Holu, tako da će mu svakako biti teško da dobije prostor.

INTERVJU – Nebojša Čović: Zvezdi sam dao 8.000.000 evra! Želimo Petruševa, Obradović nije hteo Nedovića, Mitrovića, Dangubića...

Posle kritika Saše Obradovića Zvezdinoj deci u onom porazu od Albe pisali smo o tome kako se ista osećaju kao stranci u svojoj kući, o čemu je kasnije govorio prvi čovek kluba Nebojša Čović u novogodišnjem intervjuu za Mozzart Sport.

"Za mene je svaki igrač Zvezde upravo to – igrač Zvezde. Nebitno da li je domaći ili stranac. Čini mi se kao da su veće emocije prema stranim igračima, a manje prema domaćim. To je velika greška i moram vrlo otvoreno da kažem – nema trofeja bez domaćih igrača", rekao je Čović i dodao:

"Pošto niko nije neinteligentan, a pogotovo ne igrači, kada osete da je kod stranaca veći stepen povlašćenosti, onda to ruši ne samo hemiju, već ceo tim. Mi smo tu drugačiji, blagonakloni, imamo više sentimenta... Pa šta ako su Amerikanci? Svaka im čast, ali kada dođete do potpisa nekog stranog igrača, on mora da ima iste obaveze kao što ih ima domaći, ali da na terenu donese još nešto više jer je zato i doveden".

Već je sada jasno da se sedmi izlazak Crvene zvezde u Evroligu neće završiti ni blizu kako se planiralo. Zašto onda ne raditi intenzivno na tome da se izvuče drugačija korist iz sezone i dodatno afirmišu naše snage?