Nove kvalifikacije - stara boljka: Srbiji ponovo nedostaje kreativni plejmejker

Novi ciklus kvalifikacija je pred vratima, a Srbiju muči stara boljka - nedostatak kreativnog plejmejkera.

Koliko samo jedan takav um znači reprezentaciji najbolje se videlo u Manili kroz delo Stefana Jovića. Blistao je Jović na Mundobasketu, ali iz opravdanih razloga neće ga biti na početku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a Srbija, bez obzira na tokove današnje košarke, u kojoj je sve manje klasičnih plejmejkera, tradicionalno bolje živi na terenu sa maštovitim igračima. Pošto Jovića nema u miksu za mečeve sa Finskom u Pioniru (petak, 20.00) i Gruzijom u Tbilisiju (ponedeljak, 18.00), Svetislav Pešić na raspolaganju ima Aleksu Uskokovića kao jedinog klasičnog plejmejkera, zatim Aleksu Avramovića i Ognjena Jaramaza koji su 'prelazne' pozicije i Marka Gudurića kome se u Fenerbahčeu poverava najodgovornija uloga.

Za bekovski tandem Partizan Mozzart Beta predstojeće utakmice biće dobra šansa da se podigne i vrati rutinu. Obojica su u padu forme, zapravo su se stopili u Partizanovo sivilo zbog čega je već plaćena cena izgubljenim finalom Mozzart Kupa Radivoja Koraća, te padom ispod crte za Top 10 Evrolige i gubitak druge pozicije u ABA ligi.

Avramović se posle oporavka od preloma još traži. Znake života pokazao je na gostovanjima Crvenoj zvezdi i Virtusu, odigrao je i dobrih 19 minuta protiv Hercegovca posle čega su se navijači ponadali da bi mogao da se 'namesti' za projektovani derbi u finalu, u kojem se ipak nije proslavio. Imao je u finišu utakmice nekoliko ishitrenih grešaka i nadovezao se na onu lošu sekvencu Kevina Pantera, kada je Crvena zvezda prelomila utakmicu i stigla do četvrtog uzastopnog trofeja u Kupu.

Avramovića je reprezentacija odgajila i oblikovala u dobroj meri da postane ono što je danas - jedan od heroja nacije. Veliki napredak u Partizanu kod Željka Obradovića doveo ga je na potpuno novi nivo u Manili, gde je odisao neverovatnom energijom i samopouzdanjem, igrao sa izuzetnim nadahnućem i tako postao neko kome je klicalo svako dete u Srbiji. Sa istim samopouzdanjem je ušao u ovu klupsku sezonu i izgledalo je da bi ovo mogla da bude njegova godina, ali su ga u tome omele nove povrede - prvo prelom nosa, zatim i stopala.

Ima poetske pravde u izboru Luke Mitrovića za kapitena

Aleksa Avramović: Povezaniji smo nego ranije i bolje funkcionišemo kao tim

Ne samo što je izgubio kontinuitet, već ni sada ne uspeva da ustali formu, što je delimično posledica pretrpanog kalendara takmičenja i nemogućnosti da se uradi kvalitetan timski trening. Ipak, ako neko zna kako da 'opravi' Avramovića, to je Svetislav Pešić. Momak iz Čačka je među najstandardnijim reprezentativcima još od kvalifikacija za Mundobasket 2019, a u teškom ciklusu pred Manilu odigrao je najviše minuta, prosečno 26,9, među igračima sa bar četiri nastupa. Sa prosekom od 17,3 poena i 50 odsto uspešnosti šuta iz igre, odnosno 41,5 odsto za tri, bio je treći strelac mađu igračima koji su nosili opremu Srbije u kvalifikacijama, iza Nikole Jokića (26,5) i Miloša Teodosića (17,5). Opet, bio je neprikosnoven ako kao filter uzmemo da je imao bar trećinu nastupa. Pored toga delio je 3,7 asistencija u periodu pre i 2,1 dodavanje tokom boravka na Filipinima.

Ognjen Jaramaz je po broju nastupa u bitkama za Manilu bio treći, posle Marka Jagodić Kuridže sa 11 i Dušana Ristića sa 10 utakmica. Svetislav Pešić mu je ukazivao poverenje, on je to znao da vraća i uglavnom bio čovek od koga polaze napadi Srbije. Nije Jaramaz plejmejker koji poseduje izraženu kreaciju, ali je zbog reprezentacije bio spreman da se adaptira i radi sve što je potrebno kako bi pomogao ekipi. Pamti se i dalje njegova rola protiv Grčke, kada je ubacio 15 poena i uz Nikolu Jokića pred krcatom Arenom pogurao Srbiju ka velikoj pobedi, a važne minute odigrao je i u pobedama nad Turskom u Beogradu i Velikom Britanijom u Njukaslu.

Njegov prosek u kvalifikacijama za Mundobasket bio je 2,6 asistencije za 18,7 minuta i 6,1 poen uz 37,5 odsto šuta iz igre, dok u dresu Partizana dvocifren nije bio od gostovanja Ciboni. Istina, njegovi minuti u crno-belom su često limitirani, mada ni njegova zaduženja kod Obradovića nisu takva da prvo gleda kako da napadne koš, već da 'pegla' odbranu i bude sekundarni kreator.

Zato bi u fokusu mogao da se nađe Marko Gudurić. Još letos, kada se takođe spekulisalo o nedostatku pravog organizatora igre, bek Fenerbahčea se 'nudio' da pomogne ako to selektor bude tražio od njega. On je veći deo prošle sezone u Fenerbahčeu kod Dimitrisa Itudisa proveo kao 'jedinica', ima takve minute i kod Šarunasa Jasikevičijusa sada, što se potvrdilo u duelima sa Virtusom i Asvelom kada je podelio četiri, odnosno pet završnih dodavanja. Kao neko sa najvećim reprezentativnim iskustvom u bekovskoj liniji, čeka ga verovatno ozbiljan i odgovoran posao kako bi se što bolje sakrio manjak prirodne kreacije.

Za Aleksu Uskokovića velika je stvar, kao i za Borac Mozzart, što se našao na spisku Svetislava Pešića. Njemu će ovo iskustvo verovatno značiti dosta na polju samopouzdanja i iskustva, jer se pokazalo da su njegove igre u ABA ligi ispraćene. Isto važi i za Nikolu Đurišića. Megin biser nije plejmejker, ali je u ovoj i prošloj sezoni takođe umeo da se pojavi kao neko ko može da razigra saigrače iz drugog plana - kao što to savršeno sa centarske pozicije radi Luka Mitrović - i na trenutnom je proseku od 3,5 dodavanja u ABA ligi. No, treba uzeti u obzir da Uskoković i Đurišić još nemaju dovoljno iskustva da bi im se stavila na leđa takva odgovornost.

"Point God" i osmeh koji govori više od hiljadu reči

Ima verovatno onih koji uveliko razmišljaju kako znaju rešenje za situaciju u kojoj se Srbija nalazi, jer ON i sa 37 godina još igra prvoklasnu košarku. Treba ipak razumeti da su neke veze pokidane i teško da mogu da se poprave. Osim toga, Miloš Teodosić već igra pod izuzetnim opterećenjem u Crvenoj zvezdi. Završnicu Kupa u Nišu odigrao je praktično bez treninga i u oporavku od povrede, ali je i pored toga u jednoj utakmici pokazao klasu i doneo Žućkovu levicu Zvezdi.

Ma koliko bi javnost verovatno volela da ponovo vidi Tea u opremi reprezentacije, to nije realno iz mnogo razloga, subjektivnih i objektivnih. Zato Srbija treba da se fokusira na ono što ima i sa odabranim snagama proba da uzme bar jednu recku. Ni Finci ovde neće biti lak zalogaj, dok je Gruzija tradicionalno težak rival u Tbilisiju.