Nikola Jokić: Poraz od SAD najteži u karijeri! Svi mi Srbi u jednom trenutku pomislimo da smo Đoković

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Abu Dabija)

NBA karavan je stigao u Abu Dabi i ceo svet se sjatio u Ujedinjene Arapske Emirate. Da vide najbolje na svetu. Da vide Nikolu Jokića. A on, miran kao uvek, smireno priča o predstojećoj NBA sezoni, ali i Olimpijskim igrama u Parizu koje će, uprkos velikom uspehu i osvajanje bronzane medalje, verovatno zauvek pamtiti i po porazu od SAD u polufinalu u kome je Srbija bila nadomak istorijskog trijumfa.

“Bila je dobra utakmica. Sigurno najveći poraz u mojoj karijeri. Velika šansa. Na kraju su nas pobedili. I ljudi sa stane će verovatno gledati kao normalan poraz, a nama koji smo igrali sigurno jedan od najtežih poraza u karijeri“, kaže Jokić izveštačima medija sa svih strana sveta, među kojima je bio i Mozzart Sport.

Ne zaboravlja naravno ni on da su, kad se podvuče crta, Olimpijske igre bile veoma uspešne o čemu svedoči i ona vanvremenska proslava koja će se godinama prepričavati. Jokić se na podsećanje šeretski nasmejao.

“Da, bilo je čudna. Proslavili smo kako treba i dolikuje“.

Nažalost, u međuvremenu je selektoru Svetislavu Pešiću istekao ugovor, mada novi predsednik Košarkaškog saveza Srbija Nebojša Čović želi da ga vrati nazad. A šta o svemu kaže Jokić?

“Ja sam sa trenerom uvek u dobrim odnosima. Normalno želim da ostane, ali to je na njemu, a ne na nama. Mi ćemo sigurno, ako je on selektor, da damo sve od sebe na terenu. Ako odluči da ne nastavi svakako ćemo da ga podržimo. Za ovih par godina je uradio veliku stvar za našu košarku“.

Uradio je i Nikola Jokić, uz Novaka Đokovića sigurno najprepoznatljviji srpski sprotista na planeti. Mada on sam sebe ni ne dovodi u tu kategoriju.

“To što on radi u ovim godinama? Morate da budete u zaista sjajnoj formi, da budete fokusirani na svoje telo. Naravno motivacija je nešto što uvek moraš da imaš. A Novak više ne juri samo zaostavštinu, on želi da potvrdi da je zaista najveći. On je poseban, posebna ličnost, poseban sportista, toliko dugo predstavlja našu zemlju na zaista visokom nivou. U jednom trenutku svi se mi osetimo kao Novak Đoković. Toliko nas dobro predstavlja. Pomislimo da smo najbolji, da smo Novak Đoković“.

A je li Nikola Jokić kao Novak Đoković?

“Nismo ni blizu“, smeje se Jokić.

No, da se vratimo sad na onu motivaciju. Kako je iznova i iznova pronalaziti?

“Imao sam vremena, imao sam mesec i po dana, stigao sam da se odmorim, trenirao sam. Mislim da više nema tu motivacije, prosto: deo je posla. Moraš jednostavno. Motivacija dolazi možda sa nekim utakmicama, dostignućima, pobedama u nizu. Dolazi u toku sezonu, ne pre sezone“.

Uostalom...

“Zaista je teško osvojiti titulu. I onda posle tolikih emocija u sezoni kad smo osvojili prsten, prošla sezona je prosto izgledala duže, možda smo bili umorni. Shvatio sam da treba da uživaš više u trijumfu, jer većina zaista dobrih timova nikada nije to uradila. I treba da budeš srećan. Sve preko je samo bonus“.

A šta očekuje od nove sezone? Posle one šampionske, prošla nije bila tako uspešna za Denver Nagetse? Sad su tu Dario Šarić, Rastel Vestbruk?

“Svaka godina je drugačija, svake godine su novi igrači. Nekad jedan igrač napravi veliku razliku, nekad ne. Videćemo kakva je hemija. Nikad ne znaš. Imamo neke momke koji su se vratili iz povreda, neke smo dodali, neki zaista imaju visok košarkaški koeficijent inteligencije, tako da se nadam da će biti u redu“.

Naravno, zbog nekih ranijih godina svi će najviše gledati u Vestbruka, iako je jasno da on u Nagetsima neće biti glavni igrač i da je premašio zenit?

“Rasel je uvek pozitivan. Sjajan saigrač. Na terenu, van terena, za sada je savršen, nadam se da će biti takav cele sezone“.

Američke novinare zanimalo je i da li će Jokić moći da je iznese s obzirom da je letos bio zauzet u reprezentaciji?

“Poslednji put kad sam igrao za reprezentaciju osvojili smo prvenstvo tako da to ne utiče na spremu. Možda me čak dovede u bolju formu. Videćemo kad sezona počne. Možda i kad se sezona završi“.

Za kraj, vratimo se samo još jednom u Pariz. Jer ako je duel sa SAD bio najteži poraz, da li je možda pobeda nad Nemačkom u meču za bronzu bila najlepša pobeda? I koliko je uopšte taj osećaj pobede u dresu reprezentacije drugačiji od recimo osvajanja NBA titule?

“Imam i srebro iz Rija, osvojio sam dakle neku veću stepenicu medalje. Svakako da kad igraš za državni tim, drugačiji je osećaj. Igreaš za svoj grad, porodicu, drugaricu, ljudi te pozdravljaju na ulici kad dođeš. NBA je drugačija vrsta takmičenja, igramo više od 100 utakmica, a Olimpijske igre osvojiš sa sedam. Totalno je drugačija vrsta turnira, osećaja, svega“.

Apsolutno saglasni.