Neobičan put Stefana Miljenovića: Od snežne Kanade i duela sa Gildžus Aleksanderom, do sjajnih rola u Superligi i dresa Mege
Vreme čitanja: 4min | čet. 30.11.23. | 17:42
"Voleo bih da igram u Španiji", napominje mladi košarkaš
Mega je i ove sezone sastavila veoma mlad tim - najmlađi u ABA ligi - ali to je nije sprečilo da na startu sezone ostvari dobre rezultate. Posle devet rundi regionalnog takmičenja ima pozitivan 5-4 učinak, ali i skalp Partizan Mozzart Beta u vreći.
Jedan od brojnih novajlija koji su ostavili dobar utisak na startu sezone je i 22-godišnji Stefan Miljenović, koji se borbenošću na oba kraja terena izborio za bitnu ulogu u rotaciji Marka Baraća.
Izabrane vesti
“Izuzetno dobro igramo, a to je pre svega posledica velikog rada na treninzima. Utakmice u kojima smo poraženi, gubili smo na jednu loptu, ali smo pokazali da sa svim ekipma u ligi možemo ravnopravno da se nosimo. Atmosfera u ekipi, za koju je zadužen kapiten Plavšić je sjajna. Svi smo mladi i svi imamo velike ambicije. Zato je svaki trening intezivan kao da imamo utakmicu protiv najjačeg protivnika. Velika je borba, konkurencija je zdrava i to nam pomaže da igramo dobro. Sve ekipe su daleko iskusnije od nas, a mi to moramo da nadoknadimo velikom agresivnošću i borbenošću i za sada u tome uspevamo”, konstatovao Mijenović.
A Megu su ga prepročila sjajna izdanja u dresu OKK Beograda prošle sezone. Pogotovu u Superligi Srbije, gde je bio i najbolji strelac sa impozantnim prosekom od 21,8 poena. Posle devet nastupa kao debitant u ABA ligi beleži 8,6 poena, ali iz meča u meč dokazuje da je veoma svestran, što potvrđuju i statistički parametri: 1,8 asistencija, 1,6 skokova i 1,4 ukradene lopte po meču. Sa prosečnim indeksom 9,3 je među najkorisnijim igračima Mege na startu sezone.
“Pre svega da napredujem, da se igrački usavršavam i razvijam, za šta je Mega kao klub idealno mesto. Želim da se pokažem u najboljem mogućem svetlu i svojim igrama pomognem ekipi da ostvari što bolje rezultate”, dodao je Stefan o ciljevima u predstojećem periodu.
Imao je prilično neobičan košarkaški, ali i životni put. Rođen je u Kanadi, na Nijagarinim vodopadima. Košarku je zavoleo uz šest godina starijeg brata Aleksandra, a počeo je da trenira kada je imao 11.
“Glavna asocijacija na detinjstvo je hladno vreme i mnogo snega, ali, imao sam dobro školovanje, priliku da usavršim jezik. S obzirom da dalje košarkaško usavršavanje nije imalo perspektivu u Kanadi, sa samo 15 godina odlučio sam da se odvojim od porodice i u srednju školu odem u Ameriku”.
Preselio u Mejn i pohađao Li akademiju, gde je proveo dve i po godine.
“Otišao sam iz Kanade, ali od hladnog vremena i snega nisam mogao da pobegnem. U početku mi je bilo jako teško da se priviknem na sve. Populacija je bila mala, nikoga tamo nisam imao, a porodica mi je bila udaljena 12 sati vožnje. Ekipa nije imala neke zapažene rezultate, ali sam te druge sezone pružio zapažene igre. Imao sam odličnu statistiku pa sam izabran među 25 najboljih igrača u državama Masačusets, Njujork, Nju Hempšir, Mejn, Konektikat i Vermont”.
Usledila je nova selidba, na poznati srednjoškolski program Husak u Njujorku.
“To sve vodi naš čovek, bivši košarkaš Rade Džambić. On regrutuje igrače i pravi timove. Tako sam i ja stigao u Husak. Pored činjenice da sam bio odličan đak, imao sam i veoma dobru sezonu. Bilo je dosta interesovanja i očekivao sam da ću pronaći dobar koledž”.
Bio je i blizu prelaska na čuveni Univerzitet Jejl, ali do zvanične ponude nikad nije došlo. Završio je na Univerzitetu Sliperi Rok u Pensilvaniji, ali u Drugoj diviziji NCAA lige nikad nije zaigrao.
“Zbog pandemije virusa korone, otkazana je čitava sezona. Malo je reći da sam bio razočaran”.
Ipak, kroz razne kampove u Americi stekao je vredno iskustvo. Imao priliku i da se nadmeće sa nekolicinom igrača koji su stekli statuse zvezda u NBA ligi.
“Igrao protiv dosta igrača koji završili u NBA. Među najpoznatijima su Ar Džej Beret i naravno Šaj Gildžus Aleksander. I tada je bio velika zvezda, ali nisam imao preveliki respekt, bili su to zanimljivi dueli. Već u to vreme svi su znali sve o njemu i sećam se da je imao neverovatnu dozu samopuzdanja”, prisetio se Miljenović.
Iz Kanade, preko Amerike, stigao je u Srbiju. Kroz dobre nastupa u OKK Beogradu izborio se za priliku u Megi i pokazao da itekako ima šlifa za ABA ligu. Šta ga čeka u budućnosti?
“Voleo bih da igram u Španiji. Mnogo mi je o tome tokom prošle sezone dok sam bio u OKK Beogradu pričao trener Vule Avdalović. Imali smo jako dobar odnos. Imao je dosta poverenja u mene i mnogo toga me je naučio. Bila je to njegova prva godina na čelu stručnog štaba i moja prva seniorska sezona. Našli smo se da pomognemo jedan drugom i sve to je odlično funkcionisalo. Zbog njegovih iskustava i brojnih priča zaista bih želeo da se okušam u Španiji”, zaključio je Stefan Miljenović.