Nemojte više neko da je rekao da mu nije stalo

“Posebno reči moram da uputim Nikoli Jokiću. Rekao sam mu da ga volim, kada je ubacio onaj šut na +1“.

Ovim rečima je emotivni Aleksa Avramović govorio o Nikoli Jokiću. Ne treba mnogo toga ni da se kaže, jer sve je već odavno rečeno onda kada je postao NBA šampion, trostruki MVP i najkorisniji igrač finala. To nije samo najviša klasa svetske košarke, to je sam krem. Ma, najbolji je na svetu i tačka.

Nije ovo pobeda, ni utakmica kada treba da se ističe pojedinac jer je ceo tim utkao svoj pečat, ali Nikola Jokić je to zaslužio. Zaslužio je, jer narod godinama osporava njegove kvalitete zato što nije igrao za reprezentaciju.

Možda smo sa njim mogli da osvojimo zlato u Istanbulu i Manili, a opet možda bismo doživeli rezultatski debakl, ko to može da zna sada? Nije to ni važno, koliko usiljeni narativ da Nikoli Jokiću nije stalo do reprezentacije i zemlje u kojoj je rođen!

Svako ima pravo na svoje mišljenje, to je trend vremena u kojem živimo i to nam je dozvolila sloboda pristupa internetu. Problem je u tome što mnogi sebi daju za pravo da pišu i iznose svašta, bez ikakve odgovornosti.

Tako se Nikola Jokić već nekoliko puta našao na stubu srama, bez da su sagledane realne okolnosti koje su prethodile odluci NAJBOLJEG NA SVETU da odustane od velikog takmičenja. A, nije ni prvi, niti poslednji ko je povukao takav potez. Ne samo u našoj reprezentaciji, već je to slučaj u nacionalnim selekcijama na svim krajevima planete i među najvećim košarkaškim zvezdama.

Sada će neko da pokaže ka Luki Dončiću i pita kako je on posle finala NBA lige mogao da zaigra kvalifikacije sa Slovenijom u Pireju. Svako ko razmišlja na taj način treba sebi da postavi jedno pitanje – kako je Luka Dončić, uz dužno poštovanje, izgledao na parketu? Svaka dalja diskusija se tu završava.

Pešić o Australiji, Južnom Sudanu, suđenju i novinarima: Ponekad treba da se doživi i ovakav meč

Bogdan o Petiju Milsu: Stvarno je radio kao konj, zajedno smo se motivisali za Olimpijske igre

Teza da je igranje za reprezentaciju obaveza vezuje se za neko prošlo vreme. Danas su ipak drugačiji prioriteti. Jer, nekada je mnogima reprezentacija krojila karijere, danas je sve manje takvih slučajeva. Nekom je najvažniji novac, nekom slobodno vreme između sezona zbog porodice ili jednostavno želje da se zaleče povrede, a neko bira da po završetku klupskih obaveza odmah zaduži opremu reprezentacije. I tu nema ništa sporno, jer je stvar izbora.

O tome šta pokreće Nikolu Jokića može da se diskutuje, ali nikada i niko ne sme više da govori kako mu nije stalo. Jer, da nije, ne bismo ga ni ovog leta gledali u opremi sa nacionalnim grbom. Ne bismo imali privilegiju da gledamo NAJBOLJEG NA SVETU kako se igra košarke, ostali bismo uskraćeni za njegove čarobne asistencije i minijature od kojih zastaje dah, kako drugi zbog njega čupaju kosu jer ne znaju kako da ga zaustave. Naposletku, ne bismo videli kako nas vodi u polufinale Olimpijskih igara! Ne bi se lomio za svaku loptu, da mu srce ne kuca za Srbiju i da ovu ekipu ne doživljava kao svoju, a želju cele nacije da osvojimo medalju kao ne samo lični, već i cilj kompletnog sastava Srbije...

Aleksa Avramović i Nikola Jokić (©Reuters)

Veliki su bili minuti Ognjena Dobrića, Bogdana Bogdanovića, Filipa Petruševa, Alekse Avramovića, Vasilija Micića i ostalih, ipak Nikola Jokić zavredneo je duboki naklon jer ono što je uradio u poslednja dva minuta produžetka čista je poezija. Blokada nad Džošom Gidijem, posle čega je Filip Petrušev ubacio dva slobodna bacanja, pa sklanjanje lopte sa obruča posle pokušaja Petija Milsa, pa ukradena lopta upravo čoveku koji nas je najviše namučio i onda prvoklasne minijature za kraj. Koš za vođstvo od jednog poena, defanzivni skok na promašaj Džeka Mekveja i njegov specijalitet 'Sombor Shuffle' za 93:90!

Moglo košarkaško božanstvo da ga pogleda i u onoj odbrani kada je Peti Mils pogodio za produžetak, ali je očigledno neko želeo da Nikola Jokić pokaže kakva je sila u dodatnih pet minuta. Potrošio se u oba dela parketa i pored toga što nas je nosio u napadu igrao možda i najbolju odbranu svoje karijere.

Istina je da mu sa reprezentacijom nedostaje veliki turnir u kojem je imao glavnu ulogu. Istina je i da se nove košarkaške generacije neguju tako što gledaju svoje idole u dresu svoje zemlje. Srećom, moderne tehnologije omogućile su nam da Nikolu Jokića i sve druge sportske idole pratimo maltene na svakom koraku, u svakoj utakmici i kako to mi želimo.

Avramović izgarao i ostao bez goriva: Zatrpavali su nas, onda sam rekao da zaključavamo Milsa

Micić: Niko ne ulazi s namerom da gubi 20 razlike, ovako je slađe

Nikola Jokić je celog sebe dao za pobedu nad Australijom i kroz ceo turnir pokazuje zašto je neponovljiva klasa, zašto nam drugi zavide jer imamo takav dijamant u svojim redovima i zašto ceo svet govori u superlativu kada centar iz Sombora radi ono što najbolje zna – da stvara košarkašku magiju.

Nećemo sada još i o statistici, o tome da je među najbolja tri košarkaša u četiri glavne statističke kategorije - poenima, skokovima, asistencijama i ukradenim loptama. Nećemo o tome da mu je jedno dodavanje nedostajalo za tripl-dabl. Nećemo o svemu onom što piše na papiru, sada je važno samo ono što je moralo jednom da se izgovori - Nikoli Jokiću je i te kako stalo do reprezentacije i Srbije. Čak i više nego što mnogi od nas mogu da zamisle.

Kada neko sledeći put pomisli da mu odbrusi, ma šta da je razlog, neka se ugrize za jezik i prećuti.