Nekad sam Joku gurao u “kamikazama”, a sada nisam ni svestan koliko je daleko otišao

I MVP je morao nekada da krene. Od nečega da počne. Da trči kamikaze, radi ženske sklekove, dođe na prvi trening. Ti su događaji ostali u prošlosti, a lepo je sada, kada je Nikola Jokić na vrhu, prisetiti se tih stvari i popričati sa njegovim tadašnjim saigračima Nemanjom Dangubićem i Nenadom Miljenovićem, momcima sa kojima je Joka tada delio i dobro i zlo.

U jednom momentu su bili u istom sosu, a onda su im se karijerni i životni putevi razdvojili. Dangubić sada kao košarkaš Partizana sa drugarskim ushićenjem u glasu komentariše sve što Nikola radi u najjačoj ligi sveta.

Vidi se odmah da kod njega ne postoji ni zrno zavisti, da ne postoji ljubomora, već čista sreća zbog uspeha prijatelja Jokića o kom će se pričati još dugo, dugo, što je za pohvalu. Isto važi i za Miljenovića.

03.30: (1,50) Finiks (13,0) Denver (2,95)

Prepričavao je prvo Dangubić dogodovštine sa početka Jokićeve karijere i njegovog dolaska u Megu, a sama Nikolina titula MVP-ja deluje Nemanji neverovatno velika. Pomalo i nerealna.

"Mislim da nismo ni svesni koliko je to neverovatno. Da naš igrač iz Srbije ode u NBA i bude MVP pored takvih imena, kao što su Lebron Džejms, Harden, Kari i ostali, da ne nabrajam. Igrači koji su promenili igru. I da ti kao pojedinac budeš iznad njih. Da te izaberu i mediji i treneri, igrači. To je baš velika stvar. Mnogo mi je drago zbog njega", jasan je Dangubić na startu razgovora za Mozzart Sport.

Koliko god da je Nikola bio talentovan i moćan od prvog momenta kada je stigao u Megu, niko nije mogao da pretpostavi da se radi o budućem najboljem košarkašu na svetu.

"Nekako, ne znam, nisam ni ja svestan koliko je Joka daleko otišao. I koliko tek ima šansu da uđe u istoriju svetske košarke. Ne mogu da kažem ´znao sam´. Stvarno ne mogu. Gledam sa strane i divim se. I drago mi je da sam imao priliku da igram sa njim na početku karijere. I jasna mi je slika koliko je radio da se dokaže i opstane. Da iskoristi šanse. Svi znamo koliko je faktora u sportu", rekao je Dangubić.

Kako je izgledalo kada je Jokić tek stigao u Megu? Već su ranije kružile priče o tom, nekom, Jokiću, koji beleži neverovatne indekse. I zato je Dangubić jedva čekao da vidi to “čudo” na delu.

"To je moja prva godina u Megi, jako mlada ekipa, nije bila toliko ni poznata, igrali smo KLS. Sećam se kada sam čuo prvi put za njega. Došao sam na jedan trening i u jednom trenutku neko je spomenuo´Jokić igra juniorsku ligu´. Kada sam čuo za njegove indekse korisnosti, bio sam u fazonu ´Da li je moguće ovo, šta je ovo?´. Bili su to indeksi 30, 40, ne znam ni sam. Stalno je trebalo da dođe i nikako da dođe. Razmišljam: ´Pa gde je taj dečko?´".

Jokić i Lazić (©MN Press)

Poznata je već i legendarna priča o litrama gaziranih napitaka, bureku, kilogramima viška. Slika se nije uklapala sa brojkama koje je Nikola ispaljivao na parketu, čak i do indeksa 50.

"Sećam se kada je došao onako sa par kilograma više, onako visok. Nisam ga tako zamišljao. Imali su ljudi u klubu strpljenja da ga sačekaju da uđe u formu, da nauči neke osnove. Danas se tamo tako radi sa igračima. I naravno je bio tu Deki Milojević koji je imao osećaj da ga prepozna. Bio je centar, vrhunsku karijeru iza sebe,pa je prepoznao da Jokić poseduje talenat za igru na niskom postu”-

Postojala je tradicija treninga u kom se učila igra leđima ka košu. Naravno, teško da ima boljeg učitelja za to od Milojevića.

"Deki je tada pokazivao finte i fore. I dan-danas kada gledam, prepoznajem to kod Jokića. Kada reši bez driblinga, kada šutne ´kroz glavu´. To su neke fore koje je nama Deki pokazivao. I Bobi danas koristi neke poteze. Nole (Veličković) je došao, bio je tu Varda…”, priseća se Dangubić.

A setio se i jedne anegdote sa treninga.

"Mi bekovi smo izlazili iz teretane, pa smo gledali sa strane kako centri igraju. Mislim da je i Varda spomenuo jednom kako mu je Joka probacio loptu kroz noge, a-ha-ha. Ja se tog treninga sećam. Varda onako jak, stamen, ja nikada ne bih ni probao da se guram sa njim. Čovek je prirodno jak. I Joka kada mu je probacio loptu kroz noge, Varda je bio poludeo, a-ha-ha. Mi smo svi ´hajpovali´ taj potez. Nekako je okruženje oko njega bilo savršeno za razvijanje igre na niskom postu - Deki, Novica, Varda, Bobi... Mogao je i protiv visokog Bobija da igra. Nekako se poklopilo. Atmosfera je bila prirodna".

Kako je Meloun otključao Jokićev MVP potencijal - to je nešto više od sporta

Pored svojih obaveza, uspeva Dangubić da isprati učinak nekadašnjeg saigrača preko bare.

"Uglavnom ispratim statistiku od prethodne noći. Svi zajedno pratimo, gledali smo da li će da uradi veliku stvar, da bude MVP. Verujem da svi koji prate košarku prate njegove mečeve, tako i ja. Iz godine u godinu pokazuje da sa svojim načinom igre može da dominira najjačom ligom sveta pored svih tih imena i atleta koji igraju u toj ligi. Došao je do MVP nagrade sa specifičnim načinom, dosta kreiranja, dodavanja, bez neke brzine, velika je to stvar", podvlači Dangubić.

Dok Dangubić priča kako se povremeno čuje sa Jokićem i kako ponekad razmene poruke, pada mu na pamet anegdota vezana za čuvenu vežbu na treningu, zvanu “kamikaze”, kada se trči od linije do linije i obično je igrači ne vole.

 “Dešavalo se da smo trčali kamikaze, bilo je tih kaznenih treninga, a on nije voleo da trči. Zakasnio sam na jedno putovanje, uspavali smo se, morao sam da uradim 500 sklekova, pa su i oni radili umesto mene. Svaki igrač je uzeo nekoliko sklekova da bi smanjili. Sećam se i kada je Joki bilo teško da trči kamikaze, gurao sam ga u leđa da bismo stigli na vreme. Jer, ako ne stignemo na vreme, trčimo opet. I onda sam ga gurao: ´Ajde Joka, ´ajde Joka´. Bilo je strava”, rekao je Dangubić, a onda pohvalio i Vasilija Micića (MVP) i Vladimira Lučića (prva petorka) za sve što su uradili u Evroligi.

Nikola Jokić (©AFP)

Pored Dangubića bilo je tu još dosta igrača koji su na neki način uticali na razvoj Jokića, a jedna od važnih figura je Nenad Miljenović, tada plejmejker Mege i „prvi saradnik“ sadašnjeg MVP-ja.

Miljenović je proteklu sezonu nosio dres japanskog kluba Neofiniksa, a sa zadovoljstvom priča o uspesima koje niže njegov nekadašnji partner u zločinu.

“Ova sezona je nastavak i kruna njegovih prethodnih sezona u NBA. Nekako svake godine diže nivo igre i napreduje. Definitivno smatram da je MVP ove sezone. Nekako se to videlo kroz pobede ekipe, kroz njegove partije. Posle povrede Džamala Marija je postalo jasno da će biti MVP ako Denver bude pobeđivao. On je to izneo sjajno. Poptuno je zasluženo MVP”, kaže Miljenović za Mozzart Sport.

Kako je Jokić iskoristio grumen sreće i postao "zlatni grumen" Denvera i kompletne NBA

Jokić igra na nivou tripl-dabla u proseku. Zaista brutalne partije iz noći u noć. A Miljenović kaže da mu je sada, posle igara u Japanu, jasno koliko je teško nastupati u takvom ritmu, svakog (drugog) dana.

“Mislim da ljudi ne shvataju koliko je prvo teško igrati utakmice svaka dva dana. Od tih superstarova se očekuje da budu na nivou svake večeri, to se podrazumeva. A evo ja sam u Japanu imao priliku da igram u nekom drugačijem nivou u odnosu na Evropu i shvatio sam koliko je teško igrati dan za danom. Kada mi kažu da neko ima “ruki zid” kada dođe u NBA, to je upravo to. Odigrati 82 utakmice, ove 72, ljudi ne razumeju kakav je podvig da ti možeš da igraš na vrhunskom nivou svaka dva dana. Svi ti vrhunski NBA igrači imaju od mene dodatni plus za to, to sam ove sezone shvatio”, rekao je Miljenović.

Jokić igra sve na terenu, jedinstven je, tip je košarkaša koji se javlja jednom u 50 ili 100 godina.

“Jako je važno da prilagodite takvog igrača sistemu. On je definitivno plejmejker Denvera. Nije plejmejker u košarci onaj ko prevede loptu i postavi napad. On najviše napada kreira, 90% napada Denvera ide preko njega. Jokić kreira za druge, deli asistencije, poene, postavili su igru za njega. Njegova prednost je i šut za tri poena. Protivnički centri moraju da ga brane visoko, da izlaze iz reketa. Što otvara drugim igračima prostor. Sve unutar linije 7,25 može da bude prazno jer Jokić izvlači svog čuvara ´napolje´. Uglovi dodavanja i kretnja igrača mogu da budu mnogo kvalitetniji”, objašnjava Miljenović.

NEMA NIŠTA LAKŠE NEGO IGRATI SA JOKIĆEM

Jokić i Miljenović (©Star Sport)

Lebron, Kari, Lenard, najbolji na svetu, nedodirljivi… A onda ode naš čovek, iz Sombora, i bude najbolji.

"Mi svi koji smo igrali sa njim smo videli njegov talenat. Najtalentovaniji je igrač sa kojim sam igrao. Ali, baš zato što su te NBA zvezde nama bile fiktivne i daleke, nismo mogli da pretpostavimo da će doći do ovog nivoa. Sigurno ne. Kada smo videli da se njegov stil uklapa u način igre u NBA ligi, postalo je sve ozbiljnije. Fizički je napravio ogroman napredak. Ne samo u snazi i izdržljivosti. Digao je telo na viši nivo i to mu je omogućilo da talenat može da dođe do izražaja, Zasluženo je MVP".

Ne bi stigao do ovog nivoa da nije shvatao savete na pravi način.

“Što kaže Deki, sve što mu je davao on je upijao. I to je vrsta talenta. Ne samo što je osećao igru. Odmah smo videli da je protiv ozbiljnih igrača pokazao neki vid nepoštovanja, u smislu da nema strah. Igrao je kao što igra na treningu. Bez straha”.

Mnogi se pitaju kako je igrati u ekipi sa Nikolom Jokićem, kako je sarađivati sa njim…

“Nema ništa lakše. Prosto, kada igrate sa nekim ko je toliko talentovan, onda je sve mnogo lakše. Uvek je lako igrati sa takvim igračima. Dosta asistencija sam upisao preko njega, nije promašivao”, zaključio je Miljenović.