Kako je Jokić iskoristio grumen sreće i postao "zlatni grumen" Denvera i kompletne NBA

Neumorno se približava trenutak kada će Nikola Jokić izvesno biti proglašen za MVP-ja najjače košarkaške lige sveta.

Svaki scenario u kojem Nikola Jokić ne podiže nagradu za MVP jednostavno je nezamisliv posle onoga što je uradio u sezoni na izmaku. Odigrao je svaki meč ligaškog dela sezone, što je malo kome uspelo posle jako kratkog vremena između dve sezone, gde je Jokićev Denver igrao finale konferencije. Na pragu je da postane prvi Srbin i tek peti igrač van Sjedinjenih Američkih Država sa MVP priznanjem. I sve to sa samo 26 godina.

Priča o njegovom zvezdanom usponu mogla bi da bude savršena podloga za film najviše, holivudske produkcije. Debeljuca iz Sombora koji je više voleo konje od košarke i koga je otac jedva uspeo da nagovori da igri pod obručima pruži još jednu šansu. Sve što se kasnije dogodilo samo je posledica neverovatnog talenta, pretočena u vanserijski kvalitet koji menja košarkašku igru iz korena.

Utorak 1.30: (1,80) Bruklin (12,5) Milvoki (2,25)

Zbog toga je ekipa Denver Posta na jedno mesto okupila ljude iz Jokićevog najbližeg okruženja kako bi sa njima razgovarali o karijeri kakva se zaista retko viđa. Od braće Strahinje i Nemanje, preko kuma i trenera Nebojše Vagića, te agenta Miška Ražnatovića, do nekadašnjeg generalnog menadžera Nagetsa Arturasa Karnišovasa i direktora skauting službee Džima Klibanofa, te saigrača Vila Bartona, Pola Milsapa i Majkla Portera Džuniora...

Strahinja: “Nemanja i ja smo igrali košarku, ne na nekom ozbiljnom nivou, a Nikola je zavoleo igru preko nas. Video je šta može da postane“.

Vagić: “Oduvek je bio isti. Ne mogu da kažem da je čovek od malo reči, ali je oduvek bio tih. Kada je bio mlađi, bio je neko ko sluša, ali otkako je porastao postao je Džoker. Ne priča mnogo, ali kad god nešto kaže, pogodiu centar“.

Prema Vagićevim rečima, Nikola je tokom svog odrastanja u Somboru voleo da se takmiči.

Vagić: “Fudbal, stoni tenis, odbojka, šta god pomislite, on je igrao. Nije dobar u bilijaru, nego je odličan. Sportovi koje voli da igra, pogotovo sa mnom i braćom, zovemo tenis s nogama. Postavite mrežu ne više od metra visine. Tu igru uvek želi da igra. Zavistan je od nje“.

Čikago zbog Micića sve više gleda u Oklahomino dvorište

U novembru 2012. Jokićeva fantastična statistika u Vojvodini, zapala je za oko Mišku Ražnatoviću, koji je ubrzo poželeo Nikolu za svog klijenta iako ga nikada nije gledao uživo. Kaže da je to jedini put u karijeri da je tražio nekog igrača kojeg nikada pre nije video.

Ražnatović: “Čitao sam novinare i gledao statistiku utakmica juniorske lige. Video sam jednog momka s neverovatnom statistikom dve nedelje zaredom. Odmah sam rekao da moramo da ga uzmemo. Nikada to ne radim. Uvek ispred sebe imam izveštaj, ljude, skaute koji idu da ga gledaju, daju svoje mišljenje, onda idem i ja da gledam utakmice, posle čega odlučim da li ćemo nekog igrača da uzmemo ili ne. U Jokićevom slučaju - ništa! Niko nije znao, čak ni ja“.

Strahinja: “Kada smo odlučivali, imali smo još nekoliko ponuda uz Miškovu“.

Kada se Nikola preselio u Beograd kako bi igrao za Megu, Strahinja je svoj život stavio na pauzu kako bi bio kraj svog brata. Strahinja je prepoznao Nikolin talenat, ali je takođe želeo da bude siguran da niko neće da koristi njegovog mlađeg brata. Krenuo je u Beograd kao zaštitnik i brat.

Ražnatović: “Nije stvarno važno, već je najvažnije. Kada je Nikola došao u Beograd, imao je 17 godina i bio je zaista dete, nije bio zreo. Strahinja je praktično ostavio ceo svoj život da bi živeo s njim i bio mu podrška. Odjednom mnogo rada, bolji igrači, teži treninzi. Za to nije bio fizički i mentalno spreman. Prvi put je došao u veliki grad“.

Vagić: “Strahinja je bio lokomotiva Nikoline karijere. Nikola je bio mlad, pomalo osetljiv jer nije poznavao svet, nije poznavao ulicu... Ali Strahinja, s druge strane, jeste. U nekim teškim trenucima gazio je kroz život, a Nikola ga je samo pratio. Ponekad je Nikoli bilo veoma teško da vežba. Imamo i šale na tu temu. Kada je Strahinja želeo da pogura Nikolu da vredno radi, samo bi ga odveo sa strane i pitao bi ga: ‘Nikola, možeš li mi dati minut? Želim da ti kažem nešto’. Nikola je uvek znao o čemu se radi“.

U Megi je glavni trener Dejan Milojević gotovo odmah prepoznao Jokićev jedinstveni set veština. Ono što je video bio je plejmejker, zarobljen u telu velikog čoveka. Umesto da ograniči njegov razvoj sa pozicionog stanovišta, Milojević je eksperimentisao sa njim. Podstakao ga je da igra plejmejkera u tranziciji i da deluje kao neko kod koga je lopta u pik’n’rol situacijama, a ni jedno ni drugo nije uobičajeno za visoke igrače. To okruženje, zajedno sa Strahinjinom podrškom, stvorilo je Jokiću pistu za dalji napredak.

Milojević: “Imao je neke veštine kojima ne možete da naučite igrača. Pre svega, imate momka koji voli košarku, koji voli da igra košarku. Ne samo da profesionalno igra, on voli da se igra košarke. Mislim da tu radost ima i sada, zaista mi je drago što je vidim. Još je dete koje se igra košarke. Igra se kao dete, a ne kao profesionalac“.

Utorak 4,00: (1,60) Feniks (13,0) Denver (2,60)

Strahinja: “Dejan vidi šta vidim i ja. Može će postati nešto, ne znam šta u tom trenutku, ali jednostavno, moj talent je da prepoznam stvari u trenutku kada se to događa“.

Milojević: “Nikola je taj, čak je i tih ranijih godina menjao igru. Kao trener, uvek se trudim da igru prilagodim igračima koje imam. Nikola je bio drugačiji. Uživao sam radeći drugačije, neobične stvari sa Nikolom, jer je on za to bio sposoban“.

Ražnatović je 2014. godine privremeno povukao Jokićevo ime sa NBA drafta. Tek nakon što se čuo sa više timova, odlučio je da vrati njegovo ime u miks.

Ražnatović: “Da, bilo je nekoliko timova koji su zvali taj dan... A jedan od njih je bio (bivši GM Nagetsa) Arturas Karnišovas. U tom trenutku nije bilo stvarno važno koji će pik Nikola biti. Veoma smo se obradovali što je bio draftovan. Nismo imali tako velika očekivanja“.

Milojević: “Iskreno sam imao problem da ubedim ljude iz NBA da je Nikola NBA igrač, posebno petica. Uvek sam govorio da je on centar. Da, neobičan je centar, ali njegova glavna pozicija je pet. I ljudi iz NBA su se mučili da vide to. Više su ga gledali kao krilnog centra, ali sam imao svoje razloge zašto sam gledao drugačije. Može da brani bolje kao centar i verovatno je jedan od najboljih pik’n’rol igrača na svetu".

Nadaleko je poznata priča da je Jokić spavao te noći kada su ga Nagetsi izabrali kao 41. pika na draftu 2014. godine. Predsednik Nagetsa Tim Koneli nekoliko puta je izneo detalje ovog događaja: Da su mislili da ima potencijal za MVP priznanje, Jokić ne bi bio njihov treći izbor na draftu i drugi balkanski centar posle Jusufa Nurkića. Mnogo toga je, kaže sada Koneli, bio rezultat čiste sreće.

Krajem jula 2014. godine, Karnišovas i direktor skauting službe Džim Klibanof otišli ​​su u Santa Barbaru gde su Jokić i njegova braća radili u P-3 (Peak Performance Project), teretani zasnovanoj na podacima koja proučava i analizira kretanje sportista. Bilo je to prvi put da je Karnišovas proveo više vremena sa Jokićevom braćom, posle čega se rodila ideja da Jokić ostane u Megi još jednu sezonu.

Hladnokrvni Bogdan "zaledio" Filadelfiju: Živim za takve momente

Karnišovas: “Sjajno dete, blesavo, sjajna porodica i sistem podrške. Sva pitanja oko njega su se odnosila na njegove fizičke mogućnosti, što znači jači/viši/brži, a nikada nije bio sjajan sportista, ali je uvek bio dugačak, sjajnog osećaja - ne može da se nauči taj deo - visok koeficijent inteligencije u košarci, sjajna kontrola tela i ravnoteža“.

Klibanof: “Poslali su me da se družim sa njima nakratko. Idem tamo i Arturas mi kaže: ’Oni su Balkanci, možda neće razumeti vaš smisao za humor, samo ga utišajte malo, budite oprezni, koračajte lagano.’ I u roku od 30 minuta družimo se svi, idemo na pijacu, tako se dobro slažemo, morao sam da sačuvam tu uspemo kroz fotografiju gde sedim u kolicima za kupovinu sa Nikolom i Nemanjom i pošaljem je Arturasu... Vraćamo se u stan ili kućicu u kojoj odsedaju, idemo u dvorište, spremamo ručak i samo razgovaramo o porodici i životu. Za jedno veče učim o balkanskim porodičnim vrednostima. Možete da sedite sa prijateljima od 20 godina i razgovarate o američkom društvu i našoj kulturi i porodici, ali samo da biste videli dva brata koji imaju svog ’malog brata’ pod svojim okriljem, to je zaista otvaralo oči“.

Klibanof i evropski skaut Nagetsa Rafal Juc ostali su u kontaktu sa Jokićem kada se vratio u Srbiju za sezonu 2014/15, kada je proglašen za MVP Jadranske lige. U Denveru, Koneli i njegovi saradnici su izdaleka posmatrali Jokićev razvoj. Početkom njegove poslednje sezone u inostranstvu, bilo je očigledno da je njihov izbor drugog kruga drafta imao priliku da premaši očekivanja.

Klibanof: “Još pamtim da sam sedeo sa Nikolom i njegovom braćom, pre nego što je ikada zaigrao u NBA, rekao sam mu: ’Ssamo budi svoj. Samo pusti da tvoja ličnost zablista’. Mislim da je to razlog zašto je Nikola sjajan jer nije zaokupljen time da bude nešto što nije“.

Vil Barton: “Sećam se da je došao na trening kamp 2015. godine i da je bio baš srećan što je tamo. Biti srećan što si samo jedan od momaka u timu. Samo je trčao okolo, moglo bi se reći da je još bio dete, uvek se smejao i šalio. Samo pozitivna energija“.

Nagetsi nikada nisu nameravali da Jokiću pruže šansu da igra mnogo u ranoj fazi. Još je radio na tome da dovede sebe u formu za igru dok se prilagođavao NBA ligi. Ipak, povreda Jusufa Nurkića otvorila mu je značajno vreme za igranje, a Jokić je započeo 55 utakmica u svojoj prvoj sezoni. Do kraja sezone, u pokušaju da eksperimentišu sa sastavima i utvrde njegov igrački identitet, Jokić i Nurkić su zajedno delili parket kao starteri. Skor 3-5 na startu naredne sezone doveo je do jednog od najvažnijih trenutaka u istoriji Nagetsa. Jokić je otišao kod trenera Nagetsa, Majkla Melouna i zatražio da ulazi sa klupe.

Meloun: “Nikola je bio frustriran, mislio je da uparivanje njega i Nurkića ne ide dobro, ali što je još važnije, nije pomoglo timu. Nisu se radilo samo o Nikoli i Nurkiću. Radilo se više o tome da to ne pomaže našem timu. I to je ono što volite kod Nikole. Nikad se ne radi o njemu. U tom trenutku, on je bio na početku uspona ka MVP igraču. Bio je spreman da kaže: ’Čoveče, izvedi me iz postave, stavi nekog drugog za startera, pusti me da ulazim sa klupe, pusti me da igram svoju igru’. I, ubrzo nakon toga, doneli smo odluku da Nikola postane naš startni centar i od tada se više nismo osvrtali“.

Pamti se još 15. decembar 2016. godine. Posle grozne serije na gostovanjima, Meloun je doneo odluku da stavi Jokića za startera i pošalje Nurkića na klupu. Te sezone Nagetsi su završili sa četvrtim najboljim napadom u NBA ligi. U četiri godine od tada nisu završili sezonu nižu od sedme pozicije na tabeli. Meloun je prepoznao Jokićev nesebičan, neuporediv pristup igri i više puta rekao, koliko boljim Jokić učinio svoje saigrače.

Barton: “Bilo je to kao nekakva faza... Prvo mi je pokazao da može da igra, a onda sam pomislio: ’Vau, zaista može da radi neke stvari. Može da bude jako važan u rotaciji’. Posle toga je došlo do: ’Ovaj momak je stvarno dobar. Može da postane starter’. Posle smo došli do: ’Čoveče, ovaj momak je možda najbolji igrač našeg tima, Ol star’. Postao je Ol star Star. Tada sam razmišljao: ’Sada je superzvezda“… Nije preskočio ni jednu etapu“.

Pol Milsap: “Jedan od razloga zašto sam došao u Denver je Nikola. Pomogao mi je, samo znajući talenat koji postoji oko njega, uključujući sebe, Džamala Mareja i ostale momke. Samo sam želeo da budem deo toga“.

Na kraju prve Milsapove sezone, Nagetsi su izgubili 82. utakmicu od Minesote, što ih je ostavičo na na pragu doigravanja. Suočeni sa pritiskom da će ostati bez plej-ofa, Jokićevih 35 poena i 10 skokova u tom meču uverili su zvaničnike tima da imaju glavnu materiju oko koje će da grade franšizu. Jokić je naredne sezone došao do svog prvog Ol star zvanja, a zatim je nekoliko meseci kasnije uživao u prvoj pobedi u seriji doigravanja protiv San Antonija. Te sezone je završio četvrti u glasanju za MVP. Usledila je još jedna Ol star sezona praćena magičnim postsezonskim igrama u Balonu. Nesmetan brzim preokretom, Jokić je u ovu sezonu ušao gladniji nego što je ikada bio.

Barton: “Tiho smo razgovarali u svlačionici jedni s drugima, momci koji su bili ovde - ovo je najviše posla koji je uložio tokom sezone. Svaki dan je u teretani. Neradni dani, bez obzira da li igramo dan za dan, bez obzira na sve. Nije uzeo slobodan dan, a to možete videti i u njegovoj igri, on jeb..o) dominira“.

Ostin Rivers: “Pucao sam na gol, a on samo ode i puca na gol sa strane. To izgleda kao nešto vrlo, vrlo normalno, ali trebalo bi da vidite kako to funkcioniše na drugim mestima. Jednostavno ga nije briga. Ne ponaša se kao ono što zapravo jeste u košarkaškom svetu... Na primer, kao što ja mogu da se ponašam kao kreten, a on ima sve i ne ponaša se tako. To postavlja standard za ceo tim“.

Jokić: Najviše me brine Deandre Ejton

Svi njegovi bliski ljudi došli su do sličnog zaključka: Jokićeva motivacija da bude sjajan je unutrašnja. Sa tri Ol star izbora, već je nadmašio čak i najoptimističnije projekcije. Ipak, njegov nagon je pretvorio igrača van svake forme u jednog od najboljih košarkaša na svetu.

Strahinja: “Nikola je odgovor. Nikola gura samog sebe. Njegova najveća motivacija je zapravo samo on lično“.

Ražnatović: “Ako Nikola uzme MVP nagradu, ovo će biti poruka za decu. Slušajte, Janis Adetokunbo je MVP, ali ja ne mogu da budem MVP, jer on trči, skače, lud je, jak poput stene. Ne mogu to da učinim jer 99 odsto ljudi i dece ima drugačiju telesnu strukturu i atletske sposobnosti od njega. Ali ako Nikola postane MVP, onda će svi moći da kažu: ’Zašto ne bih mogao i ja da budem MVP?’“

Barton: “Mislim da je sada ono što ga pokreće njegova volja da bude sjajan. Konačno to vidi. Svi su mu govorili, ali mislim da je konačno to sam uvideo. Mislim da zna da ima veliku odgovornost ne samo prema timu već i prema franšizi, zato je on naš igrač franšize. Mislim da je u njegovoj zemlji on zapravo toliko veliki i da ga ljudi stalno gledaju da jednostavno ne želi da ih izneveri".

Milsap: “U duši je takmičar, bez obzira da li to pokazuje ili ne, kaže ili ne. Želi da pobedi i želi da pobedi najveće“.

Majkl Porter Džunior: “Kada mu se nije igralo prošle i prethodnih godina, jednostavno bi se ohladio. Ove godine, kao da zna da je ovo njegov tim, zbog čega radi apsolutno sve svake večeri kako bi bio MVP“.

Barton: “Reći ću sada, samo se osvrćući na to, on je jedan od najboljih igrača NBA lige, ako ne i najbolji, a video sam ga i to prvo trening kampu, kada je donosio vodu za starije. Videti ga kako dolazi do pozicije u kojoj je sada apsolutno je neverovatno“.