Najbolja Trinkijerijeva utakmica u Partizanu

Bilo je tu dobrih partija, čak i prošle sezone sa lošijim timom kada je osvojio Kup. Bilo je pobeda u derbiju protiv Crvene zvezde, kao i u Evrokupu, uključujući ovogodišnji trijumf nad Lokomotivom, Ritasom... Bilo je naravno i slabijih utakmica. Ali, partija koju je sinoć Partizan pružio protiv Virtusa može se okarakterisati kao najbolja otkako je Andrea Trinkijeri među crno-belima. Možda i jedna od najboljih, ako ne i najbolja, otkako je Duško Vujošević otišao iz kluba.

Partizan je pokazao pravu košarku! Istinsku košarku. Mnogo trčanja, mnogo šuteva, borbe. Puna dvorana, oko 17.000 - 18.000 navijača na tribinama i pravi respekt i doček Aleksandru Đorđeviću kakav on zaslužuje kao legenda kluba. Celokupan utisak na najvišem nivou. Tu je Partizan uradio sve na nivou velikog kluba.

Strašan doček za Saleta u Areni

Navijači su pobednici večeri, atmosfera je bila na vrhuncu, ali odmah iza toga, a realno i pre toga, je igra za koju je zaslužan Andrea Trinkijeri. A njegove taktičke zamisli u sprezi sa ukupnom energijom koja se stvorila i pre i za vreme utakmice, donele su pobedu domaćoj ekipi od 18 razlike. Moglo je da bude i 25 što bi još više značilo Partizanu ako dođe do eventualnih krugova i poravnanja sa Virtusom, ali to bi već bilo sitničarenje i traženje dlake u jajetu. Malo li je 18?

Šta je to Trinkijeri posebno uradio?

Pa, više stvari. Prvo, utakmicu je otvorio vrlo pametno. Uveo je Novicu Veličkovića u prvu postavu, kao igrača koji neće imati tremu pred blizu 20.000 svojih navijača. On je na svoje iskustvo doneo poene u reketu u prva dva -tri napada, oslobodio svoje saigrače pritiska, i onda im je bilo mnogo lakše da igraju.

Da je utakmica počela eventualno nekim promašajem spolja, ili dva, tri,  to bi moglo da uvuče nervozu u domaće redove, ali je zato Novica odškolovao protivničke igrače u reketu i tako otvorio put saigračima. Nije bilo nervoze, iako je na tribinama bilo toliko navijača, crno-beli su to pretvorili u svoju prednost, nisu podlegli pritisku, a i tu ide kredit ka treneru koji ih je dobro mentalno spremio.

Trinkijeri: Izvukli smo najbolje odelo iz ormara da dočekamo velikog rivala

Dakle, samim početkom utakmice Trinkijeri je napravio dobar temelj. I posle su crno-beli počeli da grade utakmicu kako treba. Iz dobre unutrašnje igre krenula je i spoljašnja linija da radi, krenule su da pljušte trojke, a uvođenje Pejdža se pokazalo kao prava stvar jer je on u jednom momentu šutirao 3/3 za tri.

Možda i najveće dostignuće na ovoj utakmici Trinkijeri je postigao kroz odbranu. Italijan je pronašao način da limitira, koliko je to moguće, protivničkog najboljeg igrača Miloša Teodosića. I tu se krio ključ utakmice. Teo je dao 14 poena, a šutirao je 2/5 za dva i 2/6 za tri poena uz tri izgubljene lopte.

Drugi najvažniji igrač italijanskog sastava, Stefan Marković, meč je završio sa samo jednim datim poenom. Šutirao je iz igre 0/3 za dva i 0/4 za tri poena. Imao je i tri izgubljene lopte.

Kada ova dvojica igrača, koji su pravi motor Virtusa, odigraju ovako i ne dođu do daha pored fantastičnih bekovskih rotacija na njima u kojima su se istakli Jaramaz, Pejdž, Gordić i Volden, onda je Virtusu bilo gotovo nemoguće da dođe do pozitivnog rezultata. Čak mogu gosti da budu zadovoljni i sa ovih 18 razlike jer je u jednom momentu bilo i više.

Krizni momenat utakmice po crno-bele bio je u prvom delu treće četvrtine kada je ponestalo energije i na terenu i na tribinama, to obično zna da bude problematičan momenat jer se atmosfera potpuno smiri tokom poluvremena,  pa je tako bilo i ovoga puta. Ali, tu je Partizan uz dve trojke rešio sve dileme i još jednom pokazao mentalnu pripremljenost za ovaj meč.

Imao je Trinkijeri i dobrih i loših utakmica na klupi Partizana, ali ova od sinoć je pokazatelj njegovog rada. Stvorio je tim u kom nije bitno ko je na terenu, gde ima više igrača sličnog kvaliteta i gde protivnik ne može sa sigurnošću da zna koga treba da čuva i na koga da se fokusira. Kao što je sa druge strane Partizan znao da treba da čuva najviše Teodosića i Markovića. To je Italijanu na klupi srpskog kluba značajno olakšalo posao da nadvlada Srbina na klupi italijanskog kluba.

Odbrana crno-belih na pik en rolu je bila izvrsna, timska igra na visokoj lestvici. Čak se i Redži Reding jako lepo uklopio u celu priču. Partizan igra malo drugačiju košarku nego što je to bilo do sada, a prave domete ove ekipe je skoro nemoguće procenjivati u ovom momentu.

Pefi Marković: Isprašili su nas kvalitetno...

Iako je Partizan oduvao prvog favorita za osvajanje Evrokupa, najbolja stvar po crno-bele je što ovo nije gornja granica mogućnosti. Ima još prostora za napredak. Recimo, Rašon Tomas je u minus fazi, a to se nije osetilo sinoć. Partizan ima problema sa čuvanjem reketa protiv visokih igrača, ali ujedno i ovo nije konačan roster tima jer Džejms Mekadu tek treba da se ozvaniči kao novo pojačanje, da prođe lekarske preglede i da donese rasterećenje Mozliju i Jankoviću ispod koša.

Ako ćemo da idemo u „sitna crveca“, Partizan bi trebalo da poradi na tome da bolje umrtvi igru i da ne strepi u situaciji kada vodi sa 20 razlike. Bilo je par brzopletih odluka, dva - tri ishitrena šuta, ali kada se sve sabere i oduzme Paritizan je odigrao skoro pa savršenu utakmicu u datim okolnostima. Mogu navijači Partizana da budu prezadovoljni dosadašnjim tokom sezone, iako crno-beli osim trofeja Superkupa još ništa opipljivo nisu osvojili. Jer te borbe tek slede počevši od Kupa u Nišu, pa nadalje.

Kakogod, ono što sigurno znamo u ovom momentu je da su crno-beli protiv Virtusa odigrali meč u kom su navijačima pružili sve zbog čega su ovi došli u halu i šta su želeli da vide. A to je, valjda, i najvažnije.

FOTO: Star Sport, MN Press