Najava lepših dana: Najbolji Braun, eksplozija Lazića, Dženkins kao nekad i rat s duhovima prošlosti

Da se kojim slučajem jučerašnja drama u Pioniru završila porazom, u sećanju navijača verovatno bi utakmica ostala urezana kao "ona u kojoj je semafor pokvario Zvezdu". Pošto je Lorenzo Braun imao drugačije planove, zvezdaška javnost je jutro posle trojke koja život znači dočekala s velikim osmehom na licu. Od uha, do uha.

Nemoguće je doneti velike zaključke posle nepune sedmice rada pod dirigentskom palicom Dragana Šakote, ali u Crvenoj zvezdi polako se oseća drugačija energija koja je sve više prisutna i na tribinama. Nisu ponovo sve stolice bile zauzete kao u nekim srećnijim vremenima, ali oni koji su u četvrtak uveče gledali kako Lorenzo Braun seče Slepim miševima krila uz zvuk sirene primetili su da Crvena zvezda ima pobednički stav i diše punim plućima. Daleko je sve to od svega što je bilo zacrtano letos kada su se slagale “cigle“ za toliko puta pominjani neprobojni zid, ali Zvezda tek drugi put od komšarnog početka sezone u Zagrebu deluje kao neko ko ima šampionski DNK u sebi i može da iznese teret koji se nagomilao na grbači od vraćanja trofeja šampiona Jadranske lige u klupske vitrine. Prvi put se to osetilo posle Himkija, ali je taj bljesak bio poput zvezde padalice. Ono što je svima u timu i stručnom štabu bilo tako neophodno jeste da dokažu svima, a pre svega sebi da mogu, znaju i umeju. Trener Šakota je ispunio svoje obećanje sa otvorenog treninga u sredu uveče i podsetio igrače koje je nasledio od Milana Tomića i Andrije Gavrilovića kako treba svako da se bori za Zvezdin dres i da u njima čuči ogroman potencijal! Zvezda više nije tako dosadna, bez iskre u sebi, ni jednolična i to vraća nadu u bolje sutra. 

BRAUN VREDAN ČEKANJA

U neverovatan rebus bacio je Lorenzo Braun košarkašku javnost svojim igrama i pogotovo situacijama gde bi u samo nekoliko sekundi poput mača s dve oštrice prvo posekao rivala, a onda proburazio svoj tim. Te oscilacije do ludila su dovodile sve koji zaista razumeju košarkašku igru jer nisu mogli da stvore pravi utisak da li je Lorenzo zapravo promašena investicija ili neko koga treba strpljivo čekati. Posle vrhunske partije, novog rekorda evroligaške karijere s 19 poena i snajperski preciznog hica za trijumf posle čega je pokazao snažne emocije i najbolju verziju sebe Lorenzo Braun je stavio do znanja da ipak može da bude koristan isključivo za Zvezdu. Možda ne da bi dobio lidersku ulogu, jer njegov izgled na terenu često zavisi od raspoloženja celog tima, ali i to je može da se promeni i postane Šakotina produžena ruka na parketu. Osetilo se to i posle rastanka s Tomićem - osećao veliki pritisak i dva puta bio odstranjen iz igre zbog lošeg ritma (Makabi i Panatinaikos), što se loše poklopilo s periodom adaptacije - , u kratkoj Gavrilovićevoj epizodi da Braun ima kvalitet, sada iz tog potencijala Šakota treba da izvuče maksimum. 

Posle onog ofanzivnog skoka i koša za pobedu u Kaunasu na promašaj Čarlsa Dženkinsa, Braun je opet bio letalan i sve je evidentnije da je težak period adaptacije iza njega. Priznao je i sam da je u poslednjem napadu imao nameru da ide na dvokorak, što u njegovom slučaju i jeste logičan izbor, ali ovako je slađe! Napumpao je mišiće, ubedljivo je najbolji Zvezdin strelac u poslednje dve evropske pobede s 31 poenom, a sinoć je u završnih pet minuta praktično sam vodio šou. Trojka za samo poen minusa (67:68), jedan defanzivni skok, pa drugi iz kojeg je ubrzo doneo nove poene kod rezultata 69:70, da bi u poslednja dva minuta izvukao faul, pogodio dva slobodna bacanja, ispustio šansu na 47 sekundi da vrati prednost Zvezdi i onda ubacio onaj harpun.  Ako je ovo Lorenzo Braun za nastavak sezone, onda je bio vredan čekanja!

BRANKO LAZIĆ U SVOM RITMU

Ako je nekom prijao dolazak Dragana Šakote onda je to Branko Lazić. Niko ne zna šta je to prekaljeni strateg uradio Zvezdinom kapitenu, ali s ovakvim žarom, napadačkom idejom i sveukupnom energijom nije igrao od sezone 2016/17 kada je zaslužio reprezentativni status! Da ne bude zabune, imao je Lazić dobrih momenata otkako je Dejan Radonjić napustio Mali Kalemegdan, ali nijednog trenutka više to nije bio onaj Branko koji mami uzdahe i kupuje simpatije publike bespoštednom borbom s debelim pokrićem. Njegov kontraritam ogledao se u tome da je najčešče utakmice počinjao “u hendikepu“ s dva brza faula, dok su mu odluke u napadu često bile pogrešne i ponekad je želeo više od onoga što je u njegovom opisu posla - da izvlači velike šuteve, da rešava situacije koje nisu njegove i da bude nešto više od čoveka sa kapitenskom trakom. Umesto da bude i ostane Zvezdin Ministar odbrane.

Šakota je kod Lazića probudio neko davno izgubljeno samopouzdanje i popularni Laza je protiv Mornara i Valensije ubacio čak 27 poena! Najefikasniji u ponedeljak, odmah iza Brauna sinoć i ostao je samo četiri poena kratak od ličnog rekorda u Evroligi! Samo u onoj eksplozivnoj trećoj četvrtini doprineo je s pet važnih poena, od čega je trojka na pet minuta do kraja za 51:47 praktično lansirala Zvezdinu seriju koja se završila s napravljenom razlikom od 11 poena, te jednom ukradenom loptom i iznuđenim faulom. Kakav je zaokret Lazić napravio u igri govori i podatak da je u celoj dosadašnjoj sezoni imao čak pet utakmica s negativnim indeksom, u četiri navrata nije ubacio nijedan poen i neretko je bio skoro pa neupotrebljiv u obe faze. Za pet dana podigao se do visina na kojim nije bio prethodne dve godine. Kao pit bul kada brani i mnogo sigurnije i smislenije kada napada. Zvezdi je ovakav Lazić smernica za dalji tok sezone! 

ČARLS DŽENKINS KAO NEKAD

Posle Barselone objavili smo tekst s nazivom “Čekajući Čarlsa“ u kojem je zaključak glasio: ”Čarls Dženkins ima dovoljno kredita za trošenje, ali zarad sebe i Crvene zvezde potrebno je da se opusti i krene napred. Možda će njegov primer onda ispratiti ostatak ekipe...”

Mesec dana kasnije, Zvezda je dobila pravog Dženkinsa! Posle Branka Lazića igrač kome je izgleda najviše prijao drugačiji, prijateljski nastup Dragana Šakote s ipak daleko više iskustva od njegovog sadašnjeg pomoćnika koji je na sličan način pokušao da priđe ekipi. Snaga volje kod Dženkinsa nikada nije bila sporna i to je ono što fascinira, ali ga je veliki pritisak doveo do faze u kojoj više nije bio od koristi ni za koga. Da ne može da izvrši ni osnovne operacije na terenu, da Gavrilović ne zna kako da ga upotrebi, niti da reši situacije koje su za njega kao zicer - šutevi za stopalo ispred linije 6,75 metara i eksplozivni prodori ka košu. Ono što je Dženkins pokazao u ponedeljak i četvrtak gotovo da je dijametralno suprotno od svega što je viđeno za vreme Tomića i Gavrilovića, tada uz tek povremene varnice. Miljenik severne tribine izdigao se iz pepela i u dve utakmice obrisao sve ono loše tokom prethodna dva meseca. Brutalan pristup u odbrani, praćen solidnim rešenjima u napadu su ono što je Zvezdi i potrebno od njega. Koliko mu je stalo da Zvezda izgleda dobro i pobeđuje najbolje opisuje njegova poruka na društvenim mrežama s komentarom za Lorenza Brauna.
“Zo (Lorenzo Braun) je suviše kul. Da sam ja postigao onaj koš slavio bih ga kao da sam postigao gol“.

Čudno zvuči, ali sa devet jučerašnjih poena Dženkins je upisao lični rekord sezone u Evroligi. Dobro je ponovo odradio ulogu sekundarnog plejmejkera i Šakota mu je izgleda pronašao frekvenciju na kojoj se bolje snalazi. 

DRAMA SA ZVEZDINIM POTPISOM

U Tel Avivu šut Bilija Berona nije prošao, da bi se u produžetku Zvezda raspala. U Istanbulu je nadoknađen veliki minus, ali je opet sve palo u vodu. Asvel je bio hladan tuš u kojem je moglo da se nasluti da igrači ne slušaju baš šta im se govori kada se rešava poslednji napad na utakmici. Zvezda je u nedelju dana rešila dve dramatične situacije i stavila svoj potpis na pobede. U Kaunasu je Lukas Lekavičijus mogao da ohladi crveno-bele kao Braun Valensiju, a juče se sve nekako idealno poklopilo. Zvezda je zaslužila trijumf i nagradila se na pravi način. Zato i ima logike priča da je ovakav rasplet bolji nego da je Zvezda pregazila Valensiju kao onda Himki. Ovakvi pogoci, ovakve situacije dižu samopouzdanje do vrtoglavih visina, a hemija u timu jača. To je ono što je Crvenoj zvezdi nedostajalo prethodnih nedelja i meseci, kao i osećaj da većina akcija imaju glavu i rep, da to nisu bezidejna tapkanja lopte od 20 sekundi ili dodavanja bez neke konkretne zamisli. Lepo je to objasnio trener Šakota - sve je povezano sa psihom. Zato Braunov koš vredi mnogo više od jedne pobede! 

RAT S DUHOVIMA PROŠLOSTI

Dosta je pozitivnih stvari izvučeno iz pobede nad Valensijom, ali daleko od toga da je sve idealno. Niko ne očekuje da se promena dogodi preko noći i dobro je što je konačno zarešena misterija oko toga ko je glavni trener, jer sada ekipa može da se posveti radu i daljem napredovanju. Vide se naznake da lepši dani dolaze, sada stručni štab ne sme da dozvoli da se uljuljka u seriju od tri pobede, već da napravi sledeći korak i tako da ide napred. Pre svega, važno je smanjiti oscilacije u igri i ograničiti prazne minute, čime će se sprečiti da se posle vrhunskog skoka u trećoj četvrtini dogodi onakav pad u završnih deset minuta. Svaka čast Bojanu Dubljeviću na njegovih 12 poena u tom intervalu, ali Zvezda je mnogo toga pogrešno napravila i dozvolila lako Valensiji da ima brejk u rukama. Kada se to reši, možda će stručni štab moći da se pozabavi i stanjem Džejmsa Gista, slučajem Derika Brauna, vraćanjem Dejana Davidovca u optimalno stanje, uključvanjem Boriše Simanića u ozbiljnije akcije, daljim razrađivanjem Ognjena Kuzmića... Sve kako bi, što navijači vole da kažu, opet bio “Kališ u junu“.

I da, u pravu je Čarls Dženkins kada kaže da je Pionir “lepši i intimniji“. Ipak ima ono nešto, što Arena nikada neće imati...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press