Čekajući Čarlsa

Kada se letos na Malom Kalemegdanu letos “podizao“ zid koji je simbolično trebalo da predstavlja snagu tima, scenario u kojem bi se posle samo mesec dana videle pukotine kao u nevešto odrađenom poslu zidara kojem se žurilo na drugu tezgu nikome nije prolazio kroz glavu. Realnost je drugačija i nimalo pohvalna za idejne tvorce. Jedan od njih više nije tu, ostali naporno rade da se ambiciozna struktura ne uruši i tako sezona doživi košmarni rasplet...

Crvena zvezda suočena je s brojnim problemima. Stručnom štabu zvanično nedostaje šef, trener čvrste ruke i autoriteta dovoljno jakog da poveže sve redove, a opet dovoljno fleksibilan karakter da igračima probudi uspavani entuzijazam i stvori neophodnu šampionsku hemiju u svlačionici. Andrija Gavrilović sve više figurira kao rešenje, ali to pitanje je i dalje otvoreno. Plejmejkeri ne pokazuju da su spremni da nose najodgovorniju ulogu na terenu, zbog čega se ne vide obrisi timske košarke. Pojedina inostrana pojačanja ne prave očekivanu razliku na parketu, zbog čega se vodi otvorena polemika zašto veću porciju minuta ne dobijaju Boriša Simanić, Ognjen Dobrić i Nikola Jovanović, dok će Ognjen Kuzmić kontrolisano dobijati sve veći prostor u pokušaju da probudi lepe uspomene na dane kada je u crveno-beloj opremi obezbedio milionski ugovor u Realu i ulogu standardnog reprezentativca Srbije. Među strancima koji dosad nisu ispunili očekivanja je i Čarls Dženkins.

Ipak, bivši student univerziteta Hofstra nije među onima što ne razumeju težinu Zvezdinog dresa ili ne poznaju koliko oštra javnost može da bude nakon poraza i euforična posle trijumfa. Njegov odnos prema Crvenoj zvezdi je mnogo više od profesionalnog odrađivanja posla za platu na kraju meseca. Da je drugačije ne bi ovog leta po treći put obukao dres u kojem se proslavio, ne bi po potpisivanju ugovora ostavio poruku "Pas će uvek pronaći svoj put do kuće", niti bi se u zvezdaškim krugovima s takvim žarom čekala objava na klupskom sajtu s njegovim likom na zidu i slavio povratak popularnog Đenke, čoveka koji u ličnoj kolekciji ima po dve titule u Jadranskoj ligi i Superligi, tri Kupa Radivoja Koraća, te zvanje najkorisnijeg igrača finalne serije regionalnog takmičenja, kada je bio i član najbolje petorke. Ne bi, valjda, ni osetio takvu potrebu da posle Himkijevog gostovanja u Beogradu pre dve godine zajedno sa Zvezdinim igračima ode da pozdravi publiku, za šta je bio nagrađen posebnim ovacijama...
”Ne možete da igrate za Crvenu zvezdu, a da ne pokažete srce. Ne igrate samo za tim, već i za ljude koji ga vole. Morate da igrate srcem. Mnogo toga radimo kako treba. Motivacija koju smo pokazali protiv Barselone treba da bude prisutna i u sledećem meču i protiv svake naredne ekipe. Treba da nastavimo da radimo, sve će biti u redu, samo što trenutno prolazimo kroz tešku fazu“, izjavio je Dženkins posle utakmice s Barselonom.

Zbog svoje posvećenosti Crvenoj zvezdi, energije kojom zrači, posebne motivacije kada je na drugoj strani Partizan, onog transa protiv Budiiveljnika (...) ima kredite zbog kojih ima ozbiljnu protekciju među navijačima i poseban status, iako njegove partije nisu u skladu sa očekivanjima. Ima mnogo do toga što u Zvezdi više nije Dejan Radonjić, u čijem sistemu se osećao najkomfornije tokom dosadašnje profesionalne karijere. Milan Tomić je tokom leta pokušao da sažvaće preveliki zalogaj sa dobro popunjenim rosterom koji odiše evroligaškim iskustvom i plejmejkerima bez trunke istog. Tu je pokušao da uklopi i Dženkinsa, ali nije dobio ono što je hteo. Umesto toga Čarls Dženkins se izgubio u haotičnim konturama i posle devet takmičarskih utakmica još se ne zna njegova uloga u timu. 

Zbog problema koje Lorenzo Braun i Filip Čović imaju u organizaciji Zvezdine igre posvećen je sekundarnim zadacima više nego što je možda bilo i planirano. Zbog toga je otupela njegova oštrica u napadu, iako daje određeni energetski impuls kad god protne loptu kroz obruč i zatrese mrežicu. Mada, to sve manje radi. Statistika kaže da je u poslednje tri utakmice (Krka, Barselona, Mega) i za nešto više od 40 minuta na parketu uputio svega devet šuteva ka košu. Protiv Mege juče samo jedan, bez uspeha. Ukupno je precizan bio samo jednom, pa je tako njegov učinak na svega tri poena u pomenutom rasponu. Na to je dopisao pet asistencija, tri skoka i po dve ukradene i izgubljene lopte. Teoretski lopta je najsigurnija u njegovim rukama. U praksi Čarls Dženkins izgleda kao da mu privremeni, ali ni doskorašnji šef struke još nisu pronašli tačnu funkciju iz koje bi mogli da izvuku maksimum. 

Od početka sezone u dva najvažnija takmičenja, Jadranskoj ligi i Evroligi, ubacio je ukupno 31 poen – 14 i 17, redno. U regionalnom takmičenju je 3/7 za dva i 2/7 za tri, što je na papiru tek nešto više od tri i po šuteva po utakmici. Na dosadašnje četiri utakmice u Evroligi ima 5/19 iz igre, bez pogotka sa distance (0/6). Protiv Fenerbahčea se nije upisao u listu strelaca – imao samo jedan pokušaj iz igre –, dok je po indeksu korisnosti najbolju rolu odigrao u Tel Avivu. Tada je postigao šest poena, sve sa linije slobodnih bacanja (0/3 za dva, 0/3 za tri), na šta je imao još četiri asistencije, tri skoka i po jednu ukradenu i blokiranu loptu.

Najviše poena ubacio je protiv Budućnosti – 10. Tada su Ognjen Dobrić i on znali da isprate ritam Džejmsa Gista i rasterete ga u napadu, ali su obojica klonuli zbog pojedinih taktičkih odluka trenera i selidbi na klupu u dobrim naletima. Sa prosekom od 4,3 poena i po 1,5 asistencija i skokova u Evroligi, odnosno 3,5 poena i 2,1 uhvaćene i 1,5 podeljenih lopti u Jadranskoj ligi, Čarls Dženkins je daleko od forme i ritma kojim je znao da zapali tribine u prošlosti. Nedovoljno je za ono što je Zvezdi sada potrebno. Malo ko zasad pokazuje nivo koji su neke prethodne generacije postavile kao standard. Pitajte, uostalom, Lorenza Brauna - meč s Megom dao pokazao da može, samo kad hoće -, Bilija Berona, Derika Brauna, Majkla Odža...

Dženkinsu ovo nije prvi put da navijače i trenera ostavi da čekaju njegovu igračku eksploziju i dane kada će baciti sve karte na sto. Kada se leta 2016. vratio na staru adresu posle turbulentne sezone u milanskoj Olimpiji Dženkins je često igrao po sistemu “toplo-hladno“, da posle 20 poena Efesu ili 15 poena Cedeviti nestane na određeno vreme, pa onda bude jedan od ključnih ljudi u onoj čudesnoj pobedi nad Fenerom u uoči Pravoslavne nove godine i opet se pritaji. Ali, znaju to pedantni hroničari dešavanja u Zvezdi, da je Čarls Dženkins najbolje partije te sezone odigrao u plej-ofu Jadranske lige protiv Budućnosti i Cedevite, kao i da mu je večiti derbi uvek donosio posebnu motivaciju. 

Ona stara kaže da se od stare slave ne živi, ali Dženkins zna iz ranijih primera da može stvari da okrene u svoju korist. On taj momenat još traži, posle svakog koša energično bodri sebe i traži zamajac od publike, dok svaku grešku možda i preozbiljno shvata, verovatno u prevelikoj želji da napravi željeni iskorak. 

Čarls Dženkins ima dovoljno kredita za trošenje, ali zarad sebe i Crvene zvezde potrebno je da se opusti i krene napred. Možda će njegov primer onda ispratiti ostatak ekipe...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press