Finansijski fer-plej: Čuvar fudbala od bogataša ili straža za aristokratiju?

„Finansijski fer-plej (FFP) služi za popravljanje opšteg finansijskog zdravlja evropskog fudbala.“

Ovako na sajtu uefa.com objašnjavaju pojam koji se u fudbalu pojavio 2010. Bio jer to odgovor UEFA na tešku finansijsku krizu koja je do temelja potresla zapadnjački kapitalizam. Dakle, već čitavu deceniju ovaj sistem koji pokušava da uvede red u podivljale finansijske tokove glavna je brana novoj krizi koja se već naslućuje. Kriza koja bi mogla da baci na kolena mnoge velikane, mada se upravo oni najviše bune...

U suštini svega je da svi računi moraju biti plaćeni. I da nema prevara. A kada je u igri nekoliko milijardi evra, prilike za „rad na crno“ se same otvaraju. Pitajte samo moćnike Mančester Sitija.

No, finansijski fer-plej je malo kome jasan ne samo kao pojam, već i kao vrsta zakona koji preti kao Damaklov mač čak i nad vratovima najbogatijih i najpopularnijih. U pokušaju da objasni o čemu se zapravo radi Nedeljnik se obratio čoveku kojem je to poziv, docentu Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, profesoru Tomislavu Globanu.
„Kriza iz 2008. godine je bila tako ozbiljna da je raspad evra kao zajedničke valute bio sasvim legitimna opcija. U takvim uslovima, evropski klubovi su ostvarili najveći gubitak ikada zabeležen u istoriji fudbala, čak 1,5 milijardi evra minusa na nivou cele Evrope. Pod patronatom Nemaca uvedene su mere štednje u ekonomskoj sferi kod nacionalnih budžeta država članica EU, a potom i od UEFA kod fudbalskih klubova“, objašnjava hrvatski stručnjak: 
„Stvar je jednostavna - prihodna i troškovna strana budžeta moraju se držati u ravnoteži, a pokrivanje minusa od strane vlasnika kluba nije dozvoljeno. Mančester Siti je prenaduvao sponzorske ugovore i ono što je kod drugih koštalo pet miliona evra, kod njih je vredelo 50.“

Zaratile UEFA I FIFA: Uvodi se Letnja liga šampiona?!

Većina ljubitelja fudbala u Evropi, ali i šire, nimalo dobronamerno gleda te, nove i prebogate vlasnike klubova, što Amerikance, što Arape. Ogroman upliv novca, koji je naravno prethodno dobro pripremljen uvođenjem Lige šampiona, koja se može sada već pisati i kao Liga „šampiona“, poremetio je staru strukturu koju FFP pokušava da oživi. Ili bar da zadrži privid da će se sa divljanjem završiti.
„Svrha FFP-a je da spreči prekomerno zaduživanje i potencijalan bankrot klubova“, jasan je prof. Globan:
„Fudbal pre velikog ulaska novca od TV prava i fudbal nakon toga su dva različita sporta. Problem je u tome što FFP nema smisla za najbogatije klubove poput PSŽ-a ili Mančester Sitija jer oni neće bankrotirati, čak ni da im se vlasnici odjednom povuku i prestanu s pokrivanjem finansijskog minusa koji proizlazi iz previsokih troškova. Zbog toga vlada veliko ogorčenje u Mančester Sitiju jer ih UEFA sprečava da troše svoj novac koji nikome nisu oteli, niti su se prezadužili da bi do njega došli. FFP ima smisla za manje klubove koji zavise od novca koji je vlasnik doneo u klub, bez ikakve održive alternative u slučaju da ovaj odluči da proda klub.“

Svaki pokušaj sprečavanja finasijske krize i divljanja na tržištu je svakako za pozdrav, ali i kao svako rešenje i Finansijski fer-plej ima loše strane na koje ukazuje sagovornik Nedeljnika:
„Negativna strana FFP-a je što praktično cementira status kvo u evropskom fudbalu i onemogućava nekom novom Parizu da se pojavi preko noći i ubrizgavanjem novca bogatog vlasnika ugrozi vladavinu najvećih klubova. Takođe, prema podacima UEFA, prosečan hrvatski klub godišnje ostvari 4,8 miliona evra prihoda, a prosečan srpski klub 3,2 miliona evra. S druge strane, prosečni engleski premijerligaš ostvari 272 miliona evra godišnje. Engleska Premijer liga sama ostvari više prihoda nego čak 50 evropskih liga zajedno. Razlog tome su astronomski ugovori od TV kuća, gde govorimo o preko šest milijardi funti prihoda klubova za trogodišnji period. Tako onaj poslednji, 20. klub iz Premijer lige od TV prava zaradi više novca od svih klubova u Evropi, osim Real Madrida, Barselone i Juventusa.“

Kvota na Pari Sen Žermen protiv Dortmunda sledeće srede je 1,73! Pogledajte sve kvote za ovaj meč

Finansijsko raslojavanje u evropskom fudbalu utiče i na samu igru koja polako u bazi gubi na popularnosti. Pokušava UEFA to da sredi uvođenjem novih takmičenja, te uskoro, tačnije iduće godine kreće Konferencijska liga
„To su sjajne vesti za klubove iz država bivše Jugoslavije, ali i ostalih uporedivih zemalja, zato što će veći broj klubova imati pristup redovnom igranju evropskih takmičenja. To će ih učiniti finansijski stabilnijim jer će imati garantovani deo budžeta svake godine“, smatra Globan:
„Ove reforme evropskih takmičenja su još jedan korak prema onome što mislim da je konačni cilj evolucije evropskog fudbala - sistem od većeg broja panevropskih liga u koje će biti raspoređeni klubovi iz svih evropskih zemalja, zavisno od snage. Dinamo i Zvezda bi po snazi pripadali drugom evropskom rangu; Partizan, Rijeka ili Hajduk trećem; a Osijek ili Vojvodina četvrtom. Svaki od njih bi u svom rangu igrao protiv sebi sličnih evropskih klubova i imao šansu da napreduje u viši rang ukoliko je dovoljno kvalitetan.“

Nekadašnja jugoslovenska liga slovila je za jednu od najjačih na Starom kontinentu, a pored nas za tim, prošlim vremenima mogu da žale i mnogo bogatije nacije kao što su Belgija, Holandija, Austrija, Rumunija.. Svi smo mi tako platiti cenu fudbalske globalizacije i jurnjave za novcem. Taj put koji vodi od vrha ka samom dnu, čiji smo svi svedoci možda će, smatra profesor Globan, biti zaustavljen ovim reakcijama UEFA.
„Treba imati na umu da se u vreme kad je Zvezda postala prvak Evrope igrao Kup, a ne Liga šampiona, i u njemu je učestvovao samo po jedan klub iz svake od evropskih zemalja. Čak i da se danas igra jugoslovenska liga i da to veće tržište postoji, u današnjem sistemu takmičenja ne bi bilo moguće da neko ponovi Zvezdin rezultat. Lige poput hrvatske, srpske, bugarske ili beloruske imaju ogroman problem. Jedan klub koji ostvari dobar evropski rezultat zaradi od nagrada UEFA više novca nego svi ostali klubovi zajedno. Jedini način da se ostvari „pokušaj ravnoteže“ jeste da UEFA poveća tzv. stopu solidarnosti. Ono što trenutno spasava klubove iz naših zemalja jesu transferi igrača i veliki bazen talenata kojim raspolažemo. Hrvatska i srpska liga su evropski rekorderi po pitanju koliko novca zarađuju od transfera igrača u odnosu na ostale izvore prihoda. No, reč je o riskantnoj strategiji“, zaključio je hrvatski stručnjak za Nedeljnik.

(Foto: ©AFP)