MVP MOZZART SPORTA - Svetislav Pešić: Za Evropu nije rešenje da Amerikanci dođu i pokažu put do uspeha

Za košarkašku reprezentaciju Srbije 2024. godina ostaće upamćena najviše po bronzanoj medalji na Olimpijskim igrama u Parizu, fantastičnoj utakmici protiv SAD u polufinalu, ali i izuzetnoj partiji u meču za bronzano odličje protiv Nemačke. U novembru je obezbeđen plasman na Evrobasket 2025, dok je naciju posebno obradovala vest o ostanku Svetislava Pešića na mestu selektora. Između ostalog, zbog svega toga je i dobio specijalno priznanje Mozzart Sporta za doprinos srpskom sportu, na ceremoniji MVP, održanoj 9. decembra u Sava centru.

Prekaljeni stručnjak je prihvatio javne pozive svojih izabranika, ali i predlog nove uprave Košarkaškog saveza Srbije da nastavi započeto i sledećeg leta pokuša da osvoji evropsko zlato, čime bi na najlepši način zaokružio bogatu trenersku karijeru.

Pešić je za Mozzart Sport govorio o brojnim temama - odluci da ostane selektor, planovima za naredne mesece, novoj upravi KSS, planovima za leto, ali i mogućnosti da Bogdan Bogdanović promeni klub, Andreju Stojakoviću, Tristanu Vukčeviću, Mariju Nakiću, mogućnosti da se organizuje trening kamp u Denveru za mlade nade, te aktuelnostima u evropskoj košarci.

"Ako uz ostvarene rezultate gledamo i druge stvari, mi smo na kraju ove godine po rangu prvi u Evropi, drugi na svetu. To bi trebalo da nam dođe kao motivacija, da se iskoristi, a ne da od toga sada počne da se živi", počeo je Pešić novogodišnji intervju za Mozzart Sport i nastavio:

"Obično, kad preuzmem neki projekat, ne govorim o uspehu. To rade drugi, moje je da pričam o procesu kako smo došli do nekog uspeha. Nikada niko rezultat ne može da garantuje. Možda ćemo da pobedimo, možda nećemo. Tako da ne govorim previše ni o prošlosti, ni o ciljevima. Na nama je da posle ovih rezultata zadržimo odgovornost i pozitivnu tenziju pred ono što nas očekuje".

Posle osvojenog srebra u Manili, Srbija je dodatno porasla što je potvrdila bronzom u Parizu. Ipak, nije bilo lako doći do postolja u izrazito jakoj konkurenciji.

"Obično se govori, bilo je teško, ovako ili onako... Naravno, u tom procesu uvek ima prepreka na koje se nailazi sa različitih strana, ali najvažnije je to da smo ipak, kad se sve sabere, podigli pre svega odgovornost za reprezentaciju, a igrači svoje samopouzdanje. Svi oni koji su prošli proces dobili su novu potvrdu da mogu i to im je pomoglo da nastave uspešno ovu košarkašku sezonu sa svojim klubovima koja je takođe dosta izazovna. Igra se dosta, a većina njih su ipak radili u reprezentaciji tokom leta. Ipak, imali su koristi od učešća na Olimpijskim igrama jer su svi individualno napredovali".

OSEĆAM ODGOVORNOST PREMA SRPSKOJ KOŠARCI, ZATO SAM OSTAO

Još jedan važan događaj za srpsku košarku u godini na izmaku je vaša odluka da ostanete na čelu reprezentacije. Kada su se završile Igre, govorili ste da treba da dođe novi selektor, igrači su ipak tražili vaš ostanak i njihova molba je uslišena.

"O mojoj prvoj odluci da na neki način završim rad sa reprezentacijom posle Olimpijskih igara se manje-više znalo. O tome se naravno, iz poznatih razloga, nije previše pričalo, zato što je cilj bio da se što bolje pripremimo za Olimpijske igre i da mentalnu i fizičku pripremu, kao i koncentraciju usmerimo u službu tima", kaže Pešić i dodaje:

"E sad, o tome ko je trebalo da bude trener posle Pariza... Nažalost, nije se desilo iz razloga što je u među vremenu promenjeno rukovodstvo Saveza. Došao je novi tim sa Nebojšom Ćovićem i u prelaznom periodu trener više nije postojao. Makar ne u smislu trenera koji bi mogao da nastavi ono što smo mi sa ranijim rukovodstvom započeli i prošli".

Tada ste prelomili da ipak nastavite sa radom...

"Naravno, uvek osećam odgovornost prema srpskoj košarci, ne samo kad su u pitanju uspesi ili status reprezentacije. Svestan sam da se moj rad neće meriti po tome koliko sam održao košarkaških klinika i koliko sam toga napravio, radio sa trenerima, koliko sam posetio treninga i svemu što se dešava u procesu mog posla kao selektora i trenera, nego će se gledati samo onaj čist i goli rezultat, da li se pobedilo ili izgubilo. Drugi tako zamišljaju moju funkciju, ja je nikada nisam tako video. Kod mene je postojala obaveza, ali i odgovornost prema našoj košarci, pošto nova uprava nije uspela da pronađe adekvatno rešenje za selektora. Treneri koji su svojim rezultatima i stavovima mogli da nastave ono što smo započeli, svi su bili zauzeti u klubovima. Približavale su se kvalifikacije, jednostavno nismo imali drugog izbora, ni ja, ni gospodin Čović, tako da smo dogovorili nastavak".

Igrači su sjajno reagovali na vest o vašem ostanku.

"U međuvremenu, naravno, kao i uvek obavili smo razgovore sa igračima, a oni su pokazali timski duh, onakav kakav mi i gradimo ovih godina. Naravno da je to uticalo na moju odluku da odustanem od nekih mojih drugih planova koje sam imao i koje sam ostavio za kasnije, pa ćemo da vidimo... Znači, sada je apsolutni fokus na reprezentaciji. Sa trenerima sam u svakodnevnom kontaktu, kao i sa vodećim ljudima Saveza. Nije tu bilo nikakvih prevelikih tajni, već se tako razvijala situacija".

Rekli ste da su vaši potencijalni naslednici bili zauzeti po klubovima. Da li možda vidite nekoga ko bi jednog dana mogao da vas nasledi na mestu selektora?

"Sad je ta tema sklonjena, makar za jedno vreme i lično na tu temu ne razmišljam, niti je to moj fokus. To će biti, kad za to dođe vreme, da se vidi ko može, ko bi bio najbolje rešenje u nekoj perspektivi, da završi ovaj olimpijski ciklus... Vrlo je teško reći iz ove perspektive, niti bih želeo da nekoga predlažem ili promovišem, jer na kraju krajeva to nije moj zadatak. Kad za to dođe vreme, kad se za to stvore uslovi, učestvovaću u odluci onoliko koliko rukovodstvo Saveza bude smatralo da je potrebno. Za sada se o tome, koliko znam, uopšte ne razmišlja. Sada je u fokusu kako da zajedno sa Nenadom Krstićem postavimo trenere koji bi mogli da nastave kontinuitet sa omladinskim reprezentacijama".

INTERVJU - Nenad Krstić: Pešićev ostanak jedina logična odluka, veliki fokus biće na mladima

MVP Mozzart Sporta - Nikola Jović: Nije lako kad si mlad i želiš više, mnogo su mi pomogli Batlerovi saveti

I potpredsednik Nenad Krstić rekao je za Mozzart Sport da će veliki fokus biti na stabilizaciji mlađih kategorija, počev od ljudi koji će se baviti našim najvećim talentima.

"Tako je, ali i to je takođe u domenu potpresednika Krstića. Prvenstvo Evrope za 18 godina je u Beogradu. Domaćini smo, a koliko god je značajan Evrobasket za seniore, toliko je isto značajno i ovo za juniore. Mi prošle godine u Nišu osvojili zlato, ovog leta srebro. Sada je opet kontinentalno prvenstvo kod nas, ovog puta u Beogradu, tako da se treba koncentrisati i videti koji su treneri slobodni, jer mi za sada nemamo trenere profesionalce, osim mene. I sad se za vrlo kratko vreme, koliko se formirao novi tim u Savezu, razmišlja da se u perspektivi stvaraju uslovi za eventualnu profesionalizaciju nekih trenera kad su u pitanju i omladinske reprezentacije".

Takmičenja za mlađe kategorije su svake godine, nama je realno potreban kontinuitet rada kako bismo razvijali nove generacije...

"Svake godine imamo imamo prvenstva za igrače do 16, 18 i 20 godina, a imamo i Svetska prvenstva, ali ne samo to... Ideja je da se na neki način poboljša rad, u smislu da postoji neki profesionalni odnos, da treneri budu još bliže svemu onome što se dešava u klubovima, ne samo s aspekta da se održavaju kontakti, već i s nekakvog uticaja na ono što se dešava kada je u pitanju rad tih momaka po klubovima".

KAKO VRŠIMO SELEKCIJU IGRAČA, VRŠIĆEMO I SELEKCIJU TRENERA

Svetislav Pešić sa Stefanom Jovićem i pomoćnicima (©MN Press)

Kada ste već istakli mlade trenerske nade, vaš novi stručni štab čine trojica talentovanih stručnjaka – Marko Barać, Miloš Isakov Kovačević i Mihajlo Mitić.

"Oni su već bili tokom ove tri godine, zajedno sa kondicionim trenerima. Nisu svi bili na Olimpijskim igrama ili u Manili, ali jesu u našem programu za vreme priprema. Praktično svi treneri koji su bili u Manili i u Parizu u stručnom štabu, zbog obaveza u klubovima nisu mogli da budu pozvani za novembarske kvalifikacije".

Kakav je njihov status, odnosno vaših bliskih saradnika sa prethodnih velikih takmičenja?

"Oni su i dalje u stručnom štabu i videćemo... Pre svega zavisiće sve od njihovih obaveza... Ako ih klubovi ili reprezentacija ne puste, onda ćemo morati da se orijentišemo na druge. Kako vršimo selekciju igrača, tako ćemo i selekciju trenera. Ne verujem da će u februaru, odnosno makar do Evropskog prvenstva, biti nekih novih lica, osim onih koji su dosad prošli rad sa nama. To je dovoljno da možemo da se pripremimo. Kažem, sve će zavisiti pre svega od njihovih tih profesionalnih obaveza jer oni su vezani ugovorima. Mi smo sada imali podršku ljudi iz Bajerna pa su pustili Mihajla, pre svih Dragana Tarlaća jer je tamo sportski direktor. Kemnic je takođe dao Marka Stanojevića, a Mega i Vojvodina Marka i Miloša. Videćemo do leta šta će biti".

Naglasili ste pomoć Dragana Tarlaća, koliko vam nedostaje on kao saradnik u svakodnevnom radu s obzirom da ste prošli toliko toga zajedno u prethodne tri godine?

"Na funkciji sportskog direktora reprezentacije pokazao je da je takvo mesto neophodno u Savezu. Ne samo zbog kontakta sa igračima, nego za sve što se dešava kad je u pitanju kompletan menažment vezan direktno za rad sa reprezentacijom. Tarlać je tu obavio baš ogroman posao, posao koji se možda ne vidi ovako. Kao što se ne vidi ni posao Nebojše Ilića i nekih drugih ljudi koji su u ovom procesu. Sa Tarlaćem smo i dalje ostali u veoma bliskom kontaktu. On je naravno sada profesionalac, ima ugovor sa Bajernom. Teško je da možemo da dalje računamo na njegovu pomoć, iako je ona i dalje prisutna, imam kontakte s njim, razgovaramo. Isto sada i Filip, koji trenutno obavlja i tu funkciju, odnosno poslove sportskog direktora, takođe je u kontaktu sa Draganom. Pokušavamo da zadržimo neki kontinuitet dok ne vidimo šta će se dešavati posle poslednjeg kvalifikacionog prozora".

Pre februara ostaje sve kako jeste?

"Tako je, nećemo ništa sada da pravimo".

Kako ste se snašli sa novim ljudima u upravi KSS? Ponovo sarađujete sa Nebojšom Čovićem.

"Odlično se razumemo. I predsednik i ja znamo šta se od nas očekuje, koje su naše obaveze i odgovornosti. Sa te strane, makar za sada to ide kako treba. Nebojša se sada više bavi uređenjem Saveza, Statutom... Bilo je predsedništvo, sastanak Upravnog odbora, bila je i Skupština... Bilo je svega i svačega tokom poslednja tri meseca. Novi ljudi su uključeni u Upravni odbor, novi generalni sekretar. Svakodnevni su kontakti sa njima, ali više sa Filipom vezano za reprezentaciju. Održali smo i zajedničke sastanke sa menadžmentom, tu pre svega mislim na Nenada Krstića, Nebojšu Čovića, Filipa Sunturlića i na novog generalnog sekretara. Održali smo dva, tri radna sastanka da se isplanira šta ćemo i kako ćemo u novoj godini, kada se ova statusna pitanja na nivou Saveza reše".

Dosta je događaja koji čekaju Savez u 2025. godini, ali i vas kao selektora.

"Mora da se radi aktivno. Približava se finale Kupa Srbije, razgovara se o tome šta bi tu moglo da se uradi još osim organizacije utakmica, stalni su kontakti sa trenerima, sa predstavnicima Regionalnih saveza... Radimo na tome da se napravi neki bliži kontakt kako bismo bili malo bliži sa svim tim, ne bih rekao problemima, nego stvarima koje su važne da bi se poboljšao rad Saveza. Lično bih voleo da se približim trenerima, da im pomognem ili pružim edukaciju i to je sada plan, da napravimo neku bližu komunikaciju, pre svega s aspekta struke".

Rekli ste da ne biste govorili o očekivanjima na Evrobasketu, još je i rano za to, mada se zna kakve su ambicije i želje nacije. A, da li možda imate neki signal od igrača, da su oni raspoloženi da dođu, ako svi budu zdravi kad se završe sezone?

"Ništa zasad. Oni su jednostavno, kao što znate, završili jedan deo posla sa reprezentacijom, povezali su se dobro, postali su tim. Sada je najvažnije da oni između sebe zadrže dobre odnose, jako su fokusirani pre svega na veliki broj utakmica i na obaveze koje imaju u klubovima. Moj je zadatak da kroz kontakte i posete napravimo još bolje razumevanje i u skorije vreme, tamo posle februarskog prozora i žreba za grupnu fazu Evrobasketa, pravimo dalji plan. Prvo da saznamo gde ćemo i protiv koga ćemo da igramo. To sada trenutno svi iščekujemo. Jako je teško govoriti na tu temu, iako sigurno ni tu neće dolaziti do nekih bitnih promena... Sve će zavisiti od toga kako će ko da završi sezonu, koliko će imati odmora, da li će biti povreda, hoće li ostati zdravi. Tu nemamo baš previše mogućnosti da nešto utičemo i zato ne možemo da pravimo neke planove. Kada dobijemo žreb, onda ćemo prvo da sednemo i napravimo organizaciju, od toga kada ćemo da počnemo sa pripremama i gde ćemo da ih provedemo".

Da li ste već dobili neke pozive za pripremne turnire?

"Imamo dosta poziva, stigli su iz Španije, Grčke, Nemačke, Francuske... Videćemo gde ćemo. Sve je sada u nekom razmišljanju šta nama odgovara. Španci su nas zvali, dobili smo poziv da sa Francuzima igramo kod njih jednu utakmicu, pa onda jednu u Srbiji. Imamo poziv za Superkup u Nemačkoj. Dobili smo i poziv za prvu nedelju avgusta, za turnir u Grčkoj... Ali to je sada sve još rano".

O BOGDANOVIĆU, STOJAKOVIĆU, TRISTANU, NAKIĆU, KAMPU U DENVERU...

Andrej Stojaković (©AFP)

Govorili ste kako su se igrači zbližili međusobno. Evo, poslednjih dana se pominje da Bogdan Bogdanović završi u Denveru kod Nikole Jokića, iako to sada ne deluje realno. Ali, gledajući hipotetički, koliko bi za Srbiju bilo dobro, da njena dva najbolja igrača budu u istom timu?

"To su sada spekulacije. Sada se opet dosta priča o trejdovima, što je sasvim normalno... Ima tamo u SAD nekih novinara koji napišu vest, a nemaju dobru informaciju, nemaju rabotu, pa prave svoje kombinacije", zastao je selektor, pa nastavio:

"U tu temu ne bih previše ulazio i komentarisao, jer to nema nikakvog smisla. Da li će se to desiti? Možda hoće, možda neće. Ostavimo da vreme učini svoje. Kako ja to vidim, od toga nema ništa, Bogdan će da nastavi da igra u Atlanti. To je moj neki osećaj i ono što znam, kako razmišlja Bogdan. Ali, u NBA se nikada ništa ne zna. Može da se desi preko noći hiljadu kombinacija u glavama vlasnika klubova, tako da igrači ni sami ne znaju gde će da završe ovu sezonu".

Da li biste možda prokomentarisali priču oko Andreja Stojakovića?

"Nastao je totalni nesporazum", rekao je Pešić i dodao:

"Ovako, govorio sam o temi mladih igrača, jer je neko od gledalaca pitao da li može da se desi da poziv dobije neki od mladih igrača koji već nije selektiran ili nije već dobio šansu u reprezentaciji. Rekao sam da može, ali da su šanse vrlo male. Igrači koji su pre svega kandidati ili su blizu da budu kandidati za A reprezentaciju, već su prošli selekciju i znamo ko su oni. Što se tiče A reprezentacije, male su šanse".

A, što se tiče konkretno Andreja Stojakovića?

"E, to pitanje mi je postavio (Igor) Miklja, a Dule (Vujošević) koji je sedeo u studiju sa ostalim gostima, pitao je šta se dešava sa Tristanom Vukčevićem. I tada sam objasnio kakva je situacija za Vukčevića, ne za Stojakovića. Bio sam na Zoom pozivu, okrenuo sam se prema Duletu i njemu objasnio. Mi nikada nijednom igraču nećemo zameriti ako se on iz porodičnih ili privatnih razloga, školovanje i studiranje, odluči da igra tamo gde je rođen, bez obzira na poreklo roditelja. To je odluka porodice ili njegova lična. Cela priča (u emisiji) je tada otišla u suprotnom smeru, nastavili smo da pričamo o košarci i eto. Čist nesporazum. Nisam uopšte odgovarao na pitanje o statusu Andreja Stojakovića, jer ne znam kakav je njegov status".

Kakva je generalno situacija sa Tristanom Vukčevićem? Njegov otac Dušan je svojevremeno za Mozzart Sport rekao da jedva čeka da bude na spisku Srbije...

"Sa njim je uspostavljen kontakt dok je bio u Partizanu. Ali, pošto on ima više državljanstava, morao je da sačeka do 21. godine da bi promenio košarkaško državljanstvo. On je rođen u Italiji, majka iz Švedske, otac Srbin koji ima grčki pasoš, a i Tristan je detinjstvo proveo tamo. Duletu sam baš to i pokušao da objasnim, (Dragan) Tarlać je predao dokumenta u FIBA. E, sad, Tristan je u SAD, u Vašingtonu i sada nije priča prekinuta, ali jednostavno je stala. Vukčević mora sam da donese odluku u kom smeru će ići njegova karijera".

Potvrdili ste još pre novembarskih utakmica da je papire sredio Mario Nakić.

"To je mnogo povoljnija situacija za nas. Vratio se ovde, igra u Partizanu, talentovan je. Mi smo i ranije znali da je talentovan, ali sada nam je tu. Kao mali je bio u Real Madridu, sada je u Partizanu, preselio se ovde. Roditelji su bili za to da se završe papiri, tako da je on sada dobio srpsko košarkaško državljanstvo. Da nije bio povređen, igrao bi, bio je na spisku. Ako bude zdrav, zvaćemo ga za februarske utakmice. Vrlo često tako velike odluke ne zavise od porodice, niti košarkaša, već su to prosto okolnosti. Znam mnogo njih koji žale što nisu igrali za Jugoslaviju ili Srbiju".

Vi i vaši saradnici redovno pratite našu decu koja su rođena ili žive u inostranstvu...

"Naravno, ima mladih igrača koje pratimo. Oni žive u SAD, Nemačkoj, Francuskoj ili drugim zemljama, roditelji su im naši ljudi, ali su se iz dobro poznatih razloga iselili iz Jugoslavije, pa su deca rođena tamo negde, igraju košarku tamo i imaju pasoš te zemlje. Naravno, mi ne možemo sve da ih pratimo, zato i kažem da su male šanse da neko od njih bude selektiran za A reprezentaciju, realnije je da to bude za mlađe kategorije", priča selektor i produžava misao:

"Zato je, u okviru Radne grupe pri Savezu, pričao sam o tome sa Nenadom (Krstićem), postignut dogovor da posle praznika napravimo plan kako bismo mogli da izvršimo kontrolu eventualnih kandidata za budućnost. To su momci koji imaju, recimo, nemački, američki ili francuski pasoš, a mi ih nemamo u sistemu. Ima ih dosta koji tamo žive, a nije realno da budu na pripremama sa nama".

Kako bi tačno to izgledalo?

"Postoji od ranije ideja da u Denveru napravimo kamp za igrače iz SAD koji imaju naše korene i eventualno bi mogli da budu interesantni za reprezentativne selekcije Srbije. Videćemo da li je realno da se to dogodi u 2025. godini".

NIJE REŠENJE DA NAM AMERIKANCI DOĐU U DVORIŠTE I POKAŽU PUT DO USPEHA

Inače, na nedavnoj završnoj konferenciji FIBA govorio je Andreas Zaglis i indirektno je najavio ulazak NBA u evropsku košarku, odnosno stvaranje potencijalno novog takmičenja. Kako gledate na to, ali i na najave da je Evroliga prema pisanjima evropskih medija već uspela da dogovori ostanak vlasnika licenci na još 10 godina?

"Ne znam detalje. Vidim, tu se istrčavaju sa nekim izjavama Garbahosa i generalni sekretar Zaglis. Vidim da jedino ljudi iz Evrolige ne komentarišu ništa. Voleo bih da Evroliga i FIBA pronađu zajednički jezik i sve rade u interesu košarke, da nam Amerikanci ne dolaze ponovo da nas uređuju i govore nam šta bi mi trebalo da radimo. Ali, pošto mi izgleda ne možemo da se dogovorimo, moguće je, da će oni (Amerikanci), pošto sve najbolje znaju, doći i pokažu nam put kojim treba da ide evropska košarka. Za mene to nije rešenje".

A, šta jeste?

"Da ljudi koji danas nose odgovornost za košarku u Evropi, pre svega ljudi iz Evrolige i FIBA, naprave dogovor. Već su postigli sporazum da u februaru ne bude utakmica Evrolige, tako da evroligaši mogu da igraju za svoje reprezentacije. To je početak puta ka nekom dogovoru. Opet kažem, moguće je da Amerikanci dođu, mi smo takvi. Kada mi ne nađemo rešenja, onda dođu Amerikanci i kažu nam koji je put do uspeha, u našem dvorištu".

Sledeći Fajnal for bi trebalo da bude odigran u Abu Dabiju, a ne u Beogradu, što je odluka koja je došla sa dosta pomešanih osećanja...

"Odluka da se Fajnal for igra u Abu Dabiju verovatno je pitanje ulaska na novo tržište, povezivanja Azije i Evrope. Lično bih to podržao, jer košarka je postala globalni sport za NBA, pa što ne bi postala i za nas u Evropi. Evo, Amerikanci bi želeli da nam pokažu put uspeha kada je u pitanju sistem takmičenja na našem tlu, a zašto se onda mi ne bismo okrenuli malo prema drugim tržištima, gde možemo i mi da razvijamo košarku i da od toga možda ekonomski profitiramo. Klubovi koji su suvlasnici Evrolige razmišljaju od godine, do godine kako da prežive. Voleo bih da Fajnal for ponovo bude u Beogradu, jer smo nekoliko puta pokazivali interesovanje, raniji turniri su bili reprezentativne organizacije. Sada Beograd nije dobio organizaciju, možda će neki sledeći put. A, najbolje bi bilo da naši najveći klubovi odu na Fajnal for i da se onda igra u Beogradu. Onda bi se sve spojilo".

VEČITI ZASLUŽUJU GARANCIJE EVROLIGE, NE MOŽEMO NAPRED BEZ JAKE SRPSKE KOŠARKE

Detalj sa večitog derbija (©MN Press)

Ono što bi mnogi najviše voleli je da beogradski večiti dobiju višegodišnju licencu...

"Ako dođe do diskusije, trebalo bi da se obezbedi da Partizan i Zvezda postanu stalni članovi Evrolige. Ne moraju da postanu suvlasnici, ali da dobiju neku vrstu garancije da će sigurno biti deo takmičenja. Verovatno bi se i oni drugačije ponašali u formiranju timova, verovatno bi se više oslanjali na domaće igrače. Ovako, kada ne znaju sudbinu do kraja svake sezone, teško je. Neki klubovi koji imaju te garancije u svojim redovima imaju po osam-devet domaćih košarkaša i to ne one koji sede na klupi, nego su vodeći u svojim ekipama. Zvezda i Partizan svake godine moraju da se bore do krajnjih granica ne bi li osvojili ABA ligu, da bi se onda Evroliga smilovala i dala specijalnu pozivnicu koju opet moraju skupo da plate. Bez jake srpske lige, koja može da obezbedi večitima da igra Evroligu i ostalim učesnicima Superlige da budu konkurentni u Evropi, nema ni jake srpske košarke. U suprotnom, ostaćemo i dalje sa KLS koja se igra za prestiž, niko ne igra Evropu, a svi imaju po tri-četiri stranca. Svi koji žele dobro srpskoj košarci, moraju da daju doprinos, da se napravi sistem koji može da se adaptira vremenu u kojem živimo".

Dosta je vremena prošlo od vaših apela za jačanje srpske klupske košarke i lige. Koliko se daleko odmaklo od tada i da li možda očekujete da se nešto konkretnije desi u 2025. godini?

"Pokrenuta je ta inicijativa, osim toga ništa se nije desilo. Kada imam priliku ovako javno da kažem svoj stav, stalno potenciram na tome. Ipak, neće ništa da se dogodi, ako klubovi ne izraze želju da podignu nivo takmičenja na teritoriji Srbije. Klubovi pre svega treba da izraze interes, da kažu za kakav su sistem, a da krovna organizacija kakva je Savez sprovede to u delo. Zasad ne vidim nijednu reakciju, ni pozitivnu, ni negativnu, svi su posvećeni sezoni. Možda će to posle Nove godine da se intenzivira. Jasno je svima koji žele bolju budućnost srpske košarke i koji bi voleli da i dalje budemo prvi u Evropi, da ne možemo to da budemo bez jake domaće lige. Treba da se uspostavi novi sistem takmičenja u Srbiji, ne samo kroz Superligu, već da se stvori piramida takmičenja, od najmlađih kategorija, do seniora i nazad", poručio je Pešić i zaključio:

"Mi imamo karakteristiku da se teško menjamo, teško prihvatamo nešto što bi moglo da nas unapredi. Zadovoljavamo se malim, a želimo da budemo prvaci sveta, kao i da Partizan ili Zvezda osvoje Evroligu. To se neće dogodi, ako ne promenimo naš mentalitet i odgovornost kada je u pitanju ukupan razvoj srpske košarke. Pretpostavljam da će Savez sa novim timom da gura dalje, ali bez podrške klubova to je nemoguće".