Muta za MOZZART Sport: Najviše mrzim naziv "vicešampioni", to je ime za gubitnike i mnogo me nervira!

O tome koliko je Miroslav Nikolić učinio za srpsku košarku, ne bi trebalo trošiti previše reči. U danima kada Srbija i dalje slavi srebro Orlova na Svetskom kupu u Španiji, mnogi podvlače da je prvi pomoćnik selektora Đorđevića imao veliki udeo u neočekivanom uspehu. Uostalom, kao i svaki član stručnog štaba, ali popularni Muta je amajlija kakvu nijedna zemlja nema. Čovek velike harizme donosio je sreću mnogim našim reprezentativnim selekcijama, kao prvi trener i pomoćnik, a ono što je najvažnije – uvek se vraćao kući s medaljom oko vrata.

Tako je bilo i u Španiji, iako su naši košarkaši ispraćeni na put bez velike pompe. Vratili se se kao heroji i idoli nacije.

Kako se osećate sada, posle ostvarenog velikog uspeha? Da li su se utisci slegli? – pitali smo Mutu Nikolića na početku intervjua.
"Ovome se niko nije nadao. Iskreno, ispraćeni smo na put od strane medija vrlo skromno, ali možda nismo ni bili zaslužili nešto više. Ipak, to je u nama probudilo inat. Ono što moram posebno da naglasim – to u šta niko nije verovao, verovao je Saša Đorđević. Bili smo slabiji od ostalih u očima drugih, ali smo želeli da se što duže takmičimo, da što duže ostanemo tamo. Cilj je bio bar da uđemo u polufinale. U prvom krugu smo izgubili od Francuske i Brazila, ali smo igrali dobro. Došli smo u Španiju sa nekoliko debitanata u koje niko nije verovao. Imao sam utisak da su nas mediji samo čekali da nas izvređaju posle prvog kruga. Interesantno, strani mediji u Španiji uporno su ponavljali kako igramo baš dobro, ali naši ne. Nama je bilo bitno samo da uđemo u borbu za medalje, među prva četiri tima. Mada, i da smo bili peti, za nas bi to bio realno veliki uspeh."

Kako ste vi videli utakmicu sa SAD-om u finalu?
"I u tom meču smo išli na pobedu, sigurno. Mi nismo bili nerealni ili bezobrazni, daleko bilo, već smo hteli da dobijemo, iako je bilo nerealno. Bili smo i umorni od meča sa Francuskom, izgubili smo baš zbog toga. Posle utakmice smo pali psihički, kao da smo ispali iz lige... Tako sam se ja bar osećao. Pazi, ja najviše mrzim onaj naziv „vicešampioni“. To je ime za gubitnike i mnogo me nervira. Amerikanci su bili bolji, odmorniji, imali su više upotrebljivijih igrača, a oni stalno igraju sa svih 12 košarkaša i to je to. I mi smo pokušali tako da igramo kroz prvenstvo, ali onda smo se opredelili za sedmoricu ili osmoricu njih koji su izneli teret kompletnog turnira."

Jasno je da je Evropa svetlosnim godinama daleko od SAD-a. Mislite li da ta slika može da se promeni u skorijem periodu?
"Može, naravno. Mi smo se dosta i približili njima u odnosu na neke ranije godine. Na primer, pre tridesetak godina, koliko se ja sećam, mi njima nismo mogli da priđemo. Svi se vrlo dobro sećamo Atlante, kada smo bili rame uz rame s njima, ali tada je veliki broj evropskih igrača bio u NBA. Nisu oni toliko dominantni. Jesu atletski jaki, bolje trče od nas i bolje skaču. Dobijaju nas na individualni kvalitet, ne na organizovani sistem. Treneri njima daju individualnu slobodu i oni to koriste. Videli ste u finalu – nama je cilj bio da branimo kontranapad, ali to nismo uspevali, jer oni trče kontru, naša trojica igrača se vrate, a onda ovaj skoči, šutne za tri poena i pogodi. I to je ono što „ubija“ protivnika. Ameri nijednom nisu imali procenat šuta kakav su imali protiv nas u prvom poluvremenu finala. Hej, pa dali su nam 11 trojki za 20 minuta! Sve su pogodili! I onda su nas, naravno, otvorili u odbrani i iskoristili to. S druge strane i mi smo njima nali 92 poena, što niko nije uspeo. Ali nismo imali rešenje za njihov šut i individualni kvalitet."

Bez potpitanja, Nikolić je nastavio da govori detaljima koji su mnogima nepoznati:
"Mi smo pogodili pravu formu u pravom momentu. Sale Đorđević je imao jednu priču, u koju ja nisam verovao, da budem iskren. On je govorio da će, ako neko bude „skinuo“ Španiju, to učiniti u četvrtfinalu. To je govorio još pre nego što smo otputovali tamo. Oni jesu gazili sve od početka turnira, ali desilo se da je Mark Gasol dobio dete, pa je ekipa slavila celu noć. Time su potcenili Francusku i njihov sistem koji može da dobije svakog. Kada igraš protiv Francuske moraš da imaš maksimalnu koncentraciju svih 40 minuta da bi pobedio. Jer, oni sa svih strana prete, utrčavaju, ubacuju se iz drugog plana, šutiraju, skaču... Oni su vrlo nezgodna ekipa i na kraju su iznenadili Špance postavkom igre."

Šta se desilo sa našim timom u prelazu iz Granade do Madrida?
"Mi smo i u Granadi igrali odlično i to odgovorno tvrdim. Ali u Madridu se desilo ono što je Srbima svojstveno – probudio se inat! U grupnoj fazi su na nas gledali kao tim koji nije dobio dve „prave“ utakmice, protiv jakih rivala, već samo one s Iranom i Egiptom. Posle Granade svi su nas prežalili, ali nismo se dali. Izašli smo jači iz cele priče, znali smo da ne možemo stalno da gubimo utakmice na jednu loptu."

Kakav je još utisak na vas ostavio Saša Đorđević?
"Vrlo je zahtevan trener, zna košarku. Još u igračkim danima on je sam sebi bio trener. Poseduje ogromnu harizmu. On je mnogo želeo uspeh i bukvalno se dešavalo da po 24 sata samo gledamo košarku, snimke raznoraznih utakmica... Da ti kažem ovako, bio je i naporan, a-ha-ha. Ali s ciljem. On je od početka pričao kako idemo do finala, da se borimo za medalju... Bio je mnogo pozitivan i mislima usmeren samo na posao. I uspeli smo, zahvaljujući momcima koji su to sve izneli, kao i Teodosiću koji je bio pravi vođa. Znate i da smo imali ogromnih problema s povredama..."

Govorite o tome da je Đorđević verovao u uspeh, a onda na internetu nađemo na snimke kako vi pitate naciju zašto se raduje, kada je sve to normalno?
"To je stara priča koju sam stalno potencirao. Sav taj uspeh koji smo ostvarili potpuno je normalan za našu košarku, prosto navikli smo na sva ta zlata i medalje. Narod je vremenom navikao da mu donosimo medalje sa velikih takmičenja. Ali eto, poslednjih godina nismo bili u mogućnosti. Druge nacije su svoje timove spremale godinama unazad, ulagale mnogo, pravile sisteme. Mnogi imaju budžete po 30 do 40.000.000 evra samo za reprezentaciju. Da navedem primer Turaka koji za osvojenu medalju na velikim takmičenjima dobijaju po milion evra, svaki igrač ponaosob! Mi u celom budžetu imamo možda nepunih dva miliona evra, jer smo siromašna zemlja... Ali imamo hrabrost, inat i volju da napadnemo medalju. Ceo svet je bio začuđen kako naš tim igra dobro i lepo sa onakvim sastavom. Time je uspeh Saleta Đorđevića još veći."

Za vas se govori da ste amajlija nacionalnih selekcija. Nebitno je da li ste u timu kao selektor ili pomoćnik, na svim velikim takmičenjima osvajali ste medalju, što je impresivno?
"Samo radim svoj posao i zahvaljujem Saši što me je pozvao. Kada je birao saradnike, birao je pametno. Svaki član stručnog štaba dao je ogroman doprinos osvajanju srebra, od skauta Topića i Popova koji nisu spavali i nekoliko noći zaredom kako bi spremili mečeve na pravi način, pa sve do Joce Antonića i Milana Minića. Ja tu sebe ne bih izdvajao uopšte. Ja sam uvek bio uz reprezentaciju, čak i kada nisam bio deo stručnog štaba, počev od onih devedesetih, pa sve do sada. I uvek sam želeo da budem tu, sa njima. Moja želja oduvek je bila da napravimo uspeh, osvajamo medalje, budemo prepoznatljivi u svetu, ambasadori košarke, posebno sada kada smo ostali sami kao država. S druge strane, mnogi ljudi sebi daju za pravo da pljuju tim zato što nisu s njim. Ja nisam od takvih, niti ću ikada biti. Volim košarku, sve sam joj dao! Već 43 godine sam u sportu, igrao sam 20 godina, ovo ostalo sam proveo kao trener."

Imate vrlo blizak odnos sa igračima. Konstantno ste uz njih, uvek im udelite pokoji savet?
"Imam ja svoje rituale. Na primer, dva minuta pre početka utakmice priđem Braduljici. Napiši to tako tamo – Braduljici, ne Raduljici! Dakle, pošto znam da je mnogo emotivan, da voli da se mazi, ja mu priđem, počeškam ga po bradi i kažem mu sve što treba, ukažem na to kako bi trebalo da odigra, da bi nam unutrašnja igra bila što bolja. Onda Bjelici malo obrve mrdam... Svako ima nešto po čemu se izdvaja od drugih i ja se trudim da im pozitivnu energiju prenesem na pravi način."

Priča se da volite da se takmičite s igračima?
"Obavezno! Na prvenstvu sam se najviše takmičio s Bogdanom, a bilo je ranije drugih primera. Takmičio sam se s Bodirogom, Divcem i ostalima, ali smo tada gađali s centra. I svi mi duguju po neko piće, a-ha-ha. Ja sam ti stari vaćaroš. Bogdan je jedno dobro i pošteno dete i kada smo se kladili on mi kaže: „Hajde u piće da ću ubaciti 10 od 10 trojke.“ Ja mu onda kažem da ne mora baš sve da ubaci, neka bude osam ili devet od deset, ali on neće tako. On samo hoće svih 10, jer je siguran da dobija opkladu. I da, ja tu ne bacam loptu, samo on. I ja onda pristanem na te uslove i on mi tako dođe sada jedno 800 pića. Dobijao je on mene ponekad, ubaci on 10 od 10 ili čak 15 od 15, ali češće je promašivao samo po jednu, pa sam zato u plusu. Šalili smo se posle toga da mu ide kamata, pa kamata na kamatu ako ne isplati odmah dug. Svaki dan po jedno piće, molim lepo. Kad je dao onu sjajnu trojku protiv Brazila sa osam metara, prišao mi je i pitao me koliko mu opraštam pića? A ja mu kažem – jedno! A-ha-ha."

Kada već pominjemo Bogdana Bogdanovića, šta očekujete od njega u nastavku karijere?"On je sada kod Željka Obradovića koji je mnogo zahtevan trener. On će mu sigurno naći najbolju ulogu u Feneru. Bogdan je veoma dobar igrač već sada, ali je bebica. On je bebica koja bi tek trebalo da pokaže kvalitet i talenat."

Mislite li da Nemanja Bjelica i on mogu da budu paklen tandem u budućnosti?
"Naravno da mogu, ali moraju da poprave odbranu, a Bogdan mora da koristi više dugačke ruke. Stalno mu pričam da ne ide samo nogama u odbrani, nego da koristi i ruke da preseče loptu, a ne samo da igra napad. To će mu faliti mnogo u karijeri ne bude li sada popravio."

Kako vam se čini igra Miloša Teodosića?
"Nema šta, pravi je vođa! Od njega je i traženo to – da bude vođa ove generacije, da svoju igru podredi timu i da se ne zamara sa loptom, da je deli više saigračima. On je, ipak, napravio najbolju kombinaciju – upošljavao je igrače, razigrao je i sebe i zaslužio je da bude u prvoj petorci Svetskog kupa", rekao je Miroslav Nikolić.

KOMPLETAN INTERVJU SA MIROSLAVOM NIKOLIĆEM MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU MOZZART SPORTA, KOJI MOŽETE KUPITI U SVAKOJ MOZZARTOVOJ KLADIONICI ZA SAMO 50 DINARA.