MOZZART PREDSTAVLJANJE: Lundberg sigurnija opklada, Nilikina projekat Partizana

(Od stručnog saradnika Mozzart Sporta Miloša Vujakovića)

Ako ste sportski zaljubljenik, pa ste još rezidencijalno ili duhom okrenuti ka Srbiji ovih dana ne možete da promašite Dansku. Suđeno nam je tako da večiti rekvizit uz fudbalsku loptu bude digitron, dok uz basketaru obavezno ide Jutjub aplikacija sa hajlajtima. Dramski momenat ne sme da razočara ni pod tačkom razno. Sreća u nesreći je što Danska nije Skandinavija, a doktor (ne znam tačno čega osim provokacije) ne igra nikada na Skandinavce.

Pa šta je onda ova zemlja Vikinga? Zemlja BeNeLuksa, razume se, mada nije baš do kraja jasno kako se ime države novog Partizanovog pojačanja uklapa u pomenuti jezički portmanto. Možda nikako, ali zato je drugi potpis objavljen u istom danu prve tri godine života proveo u Belgiji. Sin Fostina i Žeklin, poreklom iz Ruande, rođen je u predgrađu Brisela odakle se preselio ubrzo u Francusku čiji je kasnije postao i reprezentativac.

No, da ne zaboravimo prvoobjavljenog Gabrijela Ifea Lundberga. To Ife je skraćeno od Ifeani što je popularno nigerijsko ime Igbo porekla i označava da ništa nije nemoguće sa Bogom. Navijačima Partizana sigurno prvi na pamet pada Ifeani Emeghara, defanzivni bek koji se do prvog tima probio kroz Teleoptik, a kasnije nastavio karijeru u Rumuniji i završio u Azerbejdžanu. Logično, dakle, Gabrijel Lundberg je nigerijskog porekla, a stariji brat Abdel Džalil Lundberg Darku nekada poznatiji kao Jao Sendi mu je urodio ljubav prema košarci. Sa nadimkom Super Sendi bio je jedan od najuspešnijih danskih uličnih basketaša, a osvajao je i nagrade na takmičenjima u zakucavanjima. On se danas bavi personalnim treningom, sportskom ishranom i kondicijom, pa ne treba da čudi odakle Ife vuče svoje najveće kvalitete i fizikalni stil igre.

Nije samo Beneluks ono što spaja najnovija bekovska pojačanja Partizana. Pomoćni trener, Bogdan Karaičić je dugo radio u danskoj košarci, a na prvenstvu Evrope za igrače ispod osamnaest godina 2012. je bio u stručnom štabu reprezentacije Danske. Bio je godinu dana pre toga i u štabu U20 reprezentacije i nakon 2012. prvi trener juniora na dva uzastopna prvenstva, ali je te 2012. imao priliku da sarađuje sa brojem sedam, Gabrijelom Lundbergom.

Lepota sporta, posebno ovog našeg košarkaškog je u tome što putevi nisu unapred ispisani niti je status u bilo kom trenutku garantovan za budućnost, ni za dobro ni za loše. Rođen u decembru 1994. godine i u tom trenutku još uvek nedovoljno fizički i košarkaški zreo nije bio čak ni jedan od boljih igrača Danske na prvenstvu na kojem su ispali u B diviziju. U proseku je beležio 3,8 poena, 1,2 skoka i 0,8 asistencija po meču. Samo je u jednoj utakmici bio dvocifren, a šutirao je 19% za tri, 30% za dva a 58% za jedan. Cela jedna petorka Danske je imala više poena po meču, ali zato su takmičenja mlađih kategorija baš to što treba da budu.

Servis za davanje šanse mladim igračima da se testiraju i procene svoju trenutnu naspram buduće vrednosti i da dobiju koordinate svog budućeg sportskog razvoja. Malo je ko sa tog prvenstva toliko dobro shvatio suštinu kao Ife pa je kao školski primer kasnijeg cvetača rastao iz godine u godinu. Osvojio je titulu šampiona sa Horsensom 2016. godine, što je do dana današnjeg njihova poslednja, a putevi sa starim-novim saradnikom trenerom Karaičićem su se susretali i tada jer je on vodio FOG Nestved do dva treća mesta u ligi nakon čega se otisnuo put Rusije. Lundberg je ostao godinu dana duže u rodnoj zemlji nakon čega se otisnuo put Španije i preko Manrese i Kanarijasa došao do prelomne tačke u karijeri, poljske Zjelone Gore.

U jednoj zaista fenomenalnoj MVP sezoni je skrenuo na sebe pažnju svetske košarkaške javnosti jer kako drugačiji objasniti sledeće dve stanice, Moskvu i Finiks. Prvi je Danac u istoriji koji se dokopao najjače lige na svetu, a u periodu kada se vratio u Evropu, sada Italiju, već je bio poznato košarkaško ime. Nije nepoznat pomoćnom treneru Partizana ni Frank Nilikina jer je tada radeći za Draftekspres, najpoznatiji sajt posvećen NBA draftu (kasnije postao deo ESPN konglomerata) bio zadužen za više skauting izveštaja o tadašnjem vunderkindu Strazbura, koji se inače mogu pronaći i pročitati dan danas.

Odjava Kevina Pantera: Partizan – najbolja odluka karijere! Više me boli Bursa, nego Real

Željko Obradović: Neka nas Zvezda pobedi 25 puta u nizu! Nikakav problem...

Daleko je Nilikina od prvog Francuza u Evropi, a kako se sada čini, uskoro će od 60 igrača koji se biraju na Draftu, bar 73 biti Francuzi. Za ovu godinu se kotiraju kao glavni kandidati za prve pikove, kasnu lutriju, sredinu drafta a bogme i kraj i to je trend koji će se nesumnjivo nastaviti u godinama koje dolaze. No, da se vratimo na projekat Strazbura i godinu kada je biran u Nikse. Tu odmah počinju i moji pomešani utisci o kvalitetima plejmejkera koji je draftovan sa visoke osme pozicije na Draftu.

Kada se razmisli sa ove distance nije ni to osmo mesto garancija franšiznog preokreta, ali je činjenica da je biran pre Denisa Smita teško pogodila sve navijače Niksa. Kasnije se ispostavilo da igrač sa NC Stejta nije mogao da obezbedi željenu NBA karijeru, ali je u beležnici utisaka za Franka Nilikinu večito ostala oznaka nedorečenosti. Da ga nije birao Njujork, verovatno bi Dalas jer su njegove akcije tada bile zaista na ceni, a kako i ne bi jer se radilo o mladom, racionalnom igraču sa odličnim antropometrijskim karakteristikama i već stečenim pro iskustvom.

Na svojih 195 santimetara visine u patikama raspolaže sa 210+ centimetara raspona ruku koje žele da budu defanzivno upotrebljene. Koliko se radi o retkom primerku igrača govori najbolje i to što je večita mana ostao: napad. Kategorija koju po pravilu svi igrači gledaju na prvom, drugom i sedamnaestom mestu liste prioriteta kod Francuza je ostala večito u zapećku, a kako to obično biva kada ste igrač na lopti koji prvo gleda da doda ostajete pasivni.

U današnjoj košarci jednostavno morate da budete agresivni i opasni po koš da biste uopšte došli u poziciju da loptu dodate kome i kako treba. Jako je teško naći pravo poređenje za njegovu igru ali tajna se krije u delimičnim poređenjima baziranim više na šta JE moglo ili sada kada je u Partizanu na šta BI moglo da bude. Ntilikina je nikada dovršeni plejmejker Riki Rubio orijentacije, nešto poput Stefana Markovića, samo bez prilike da se kroz NBA profiliše u tom smeru. Međutim, nije to jedino poređenje koje sam spremio, a ovo preostalo je možda i najzanimljivije za navijače crno-belog kluba.

Jedan se igrač sa 18 godina tiho razvijao u Danskoj bez ikakvih izgleda da može jednoga dana da dođe do krema evropske košarke i da usput oseti i NBA, dok je drugi bio pod lupom celog sveta i kandidat za Draft lutriju. Danas su obojica igrači Partizana spremni da započnu novi list u karijeri i da daju pečat u četvrtoj sezoni na kormilu najtrofejnijeg trenera Evrope. Kakvi su izgledi da se ovogodišnji dodaci pokažu bolje od prošlogodišnjih?

Za početak treba pogledati njihove reprezentativne karijere i psihološke profile, da ne kažem opet karaktere na terenu. Gabrijel Lundberg nije samo najbolji igrač Danske po tome što poseduje najviše veštine i ima najbolju karijeru. On je najbolji igrač i lider i na samom terenu uvek kada je tu. Vukao je Skandinavce (da, Skandinavce, Burgija, izvini) i do neverovatnih pobeda protiv Litvanije i Češke tako što je našim najvećim košarkaškim rivalima isporučio 28, a blizancima po dresovima fudbalske reprezentacije deset više.

Nije klasičan trojkaš, ali može da pogleda i tada je pogledao devet puta, od čega se čak sedam puta lopta našla u mreži. Ne beži od odgovornosti, naprotiv. Uvek traži loptu i napada koš što je svakako najveći njegov kvalitet. Popravio je šut, Česi će vam potvrditi, ali je u svojoj suštini pre svega jak na prodoru prilikom čega odlično zna da koristi svoje telo i da upije i izdrži kontakt. Redovno se odaziva svom državnom timu iako pripada skromnijoj porodici evropskih reprezentacija. Ne odustaje od svog sna da se sa Danskom plasira na neko veliko takmičenje i već tu možemo da naziremo njegov karakter. Ne spada u igrače koji se kače na vagone uspešnijih igrača u velikim ekipama poput izlobiranih MVP-jeva već je on taj od koga sve zavisi i ko mora da bude na visokom motornom nivou, a takav inicijator Partizanu treba.

Nilikina drugačije doprinosi igri. Iako ga je kroz karijeru pratila neuporedivo jača pompa i reputacija, on je ostao čvrsto sa obe noge na zemlji. Sa nepunih 26 godina on već ima iza sebe sedam NBA sezona i dve reprezentativne medalje, od čega jednu olimpijsku srebrnu i jednu svetsku bronzu. Unutar reprezentacije, kao i u američkoj ligi najboljih košarkaških profesionalaca nikada nije bio 'taj' igrač već momak koji radi ono što treba i šta se od njega traži, a to je po pravilu odbrana. On nije igrač koji ima naviku da bude agresivni napadački stvaralac viška, ali ne zato što to voli da radi protiv manjih timova i budži statistiku već zato što je u duši od prvog dana timski igrač koji na druge načine gleda da bude koristan za tim.

Tu dolazimo do možda i ključne stvari za navijače kada se bave očekivanjima od Nilikine. Još jedan je bek od 195 centimetara došao u Partizan kao visoki pik sa neubedljivom NBA karijerom, čak i godinu dana stariji u tom trenutku, pa se to završilo prilično dobro za sve strane, rekao bih. Dante je svakako bolji napadač, ali pravi dokaz za to nismo dobili dok se nije oprobao unutar sistema Željka Obradovića.

Lundberg je nesumnjivo sigurnija opklada unutar ovog dvojca. To je igrač koji je u ovoj fazi karijere definisan i profilisan i kao takav donosi konkretnost i poželjno konstantu. Nilikina je mini projekat, igrač koji ni sam još uvek ne zna ko je i šta može da postane unutar većeg protagonizma i viših očekivanja. To znači da može da se desi da se ne snađe, ali a to ali je često važnije od svega što prethodi, može da postane novi dijamant. Nalazi se tačno tu na prelomnoj tački karijere i treba mu nalet nove energije. Takav sveukupni ambijent i podršku i znanje klupe ne može da ponudi puno timova na svetu, ali Partizan i te kako može. Ono što je dobro je da već poseduje jednu važnu konstantu, odbranu. Pomaže mu sjajan raspon ruku, ali Nilikina kroz taj smer igre može da generiše dobru volju štaba i tribina i da mu to posluži kao zamajac za napadačke avanture, a iz dobre odbrane uglavnom ide i bolja tranzicija pa tako može da gradi samopouzdanje koje će mu biti neophodno za pozicionu igru.

Vanja se vratio kući: Baskonija htela da ostanem, poziv Partizana i Željka se ne odbija

O kapetane, crno-beli kapetane

U Dalasu je uprkos malom uzorku pokazao da kao igrač sa loptom na piku može da bude opasan po koš. Imao je odličnih 1,15 poena po posedu tako što je pogađao čak i trojke iz driblinga kada mu odbrana to dozvoli. Iza nešto lošije efikasnosti u tranziciji se krije poen po posedu kada je taj koji povuče loptu i završava. Nije teško ustanoviti koja su dva osnovna problema u napadu. Nedostatak eksplozivnosti i šut.

E taj šut je zanimljiv zato što mehanika ne izgleda uopšte loše i rekao bih da je problem domet. Tome u prilog ide i podatak da je u dresu Dalasa sa poludistance šutirao fenomenalnih 75% za čak 1,5 poena po šutu. Poznato je da trener Obradović dozvoljava igračima da uzimaju te šuteve i građenjem samopouzdanja kroz to što mu je blisko Nilikina može da otključa i veći domet a ima Partizan i za to specijalizovanog trenera u liku Ace Matovića. Kada se pogledaju defanzivne brojke, one su očekivano odlične, posebno prilikom branjenja igrača sa loptom na piku. Terati elitne NBA 'ball handler-e' na 0.85 poena po posedu je rezultat vredan gornje četvrtine u ligi.

Iznenađujuće, mada samo na prvi pogled je što u odbrani izolacije nije zabeležio bolji rezultat od dozvoljenih 1,28 poena po posedu, ali to je utisak koji traje samo do gledanja snimaka. Video traka se suprotstavlja brojevima sa odličnom odbranom na vanserijskim igračima koji su ili pogađali teške šuteve ili dobijali sumnjive faulove. Činjenica je da se Nilikina možda za nijansu previše približi i napravi tu i tamo suvišni potez rukom, ali sjajno brani nogama i što je važnije anticipira. Pa je l potreban bolji primer od toga da su igrači u nizu protiv kojih je završavao u izolaciji: Demijen Lilard, Entoni Edvards, Lebron Džejms i Kevin Durent.

Kada govorimo o Lundbergu, najreprezentativnije bi bilo da uzimamo brojeve iz Evrolige i to nas dovodi do zanimljivih rezultata. Za razliku od Francuza, procenti prilikom šuteva sa različitih daljina su konstantni. Do pet metara je šutirao sa 33,3 posto, od pet do linije za tri 34,5, a za tri poena 33,3 odsto. Naravno, najveći broj šuteva je bio za tri, čak 129 naspram 29 sa poludistance i 21 sa kraće razdaljine.

Najveća odstupanja se dešavaju kada uporedimo šut iz mesta i šut iz driblinga. Iz mesta je na 42,4 % a kada se u jednačinu ubaci dribling procenti padaju ispod 30, tačnije 28,6%. To nije nikakav razlog za paniku jer je on po definiciji primarno prodor igrač što potvrđuje sa sjajnih 1.44 poena po posedu kada završava na obruču. To je 72% iz 79 pokušaja od kojih su samo dva bila zakucavanja. Računica je jasna. Kao kombo bek opasan je iz spot ap situacija iz mesta, a sa loptom se srećnijem ishodu navijači mogu nadati pre kada krene do samog kraja nego kada se zaustavi da šutne.

Obojica su kombo bekovi i igrači koji se uklapaju u viziju versatilnosti rostera i pozicione veličine Partizana, posebno na bekovskim pozicijama. Međusobno su zamenjivi, a mogu da budu i zajedno na terenu. Ne poništavaju se kako osobinama tako ni karakterom. Taj atletski momenat kod obojice, snaga i čvrstina Lundberga i dužina Nilikine mogu da budu zaista zanimljivo i jedinstveno oružje. Lundberg je više dvojka koja može na jedan, dok u slučaju Francuza važi obrnuto. Za Nilikinu je najbolji mogući scenario da se pronađe u hibridnoj ulozi na pola puta između onoga što su donosili Jam Madar defanzivno i Dante Egzum ofanzivno dok je za Danca najbolji scenario da bude motor u napadu i igrač koji otvara dubinu u kontinuitetu protiv protivnika svih veličina i oblika.

Predstavljeni potpisi su dokaz da Partizan ostaje veran svojoj filozofiji u ovoj eri trenera Obradovića i biće izuzetno zanimljivo kako će se otkrivanje nove dimenzije košarke odraziti na njihove karijere. Posebno će lupa košarkaške javnosti da bude usmerena na eksperiment sa Nilikinom. To je potpis visokog rizika za veliku ulogu (zbog napada), malog rizika za manju (zbog odbrane), a potencijalno visoke nagrade u slučaju otključavanja u svakom smislu.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ