Martinas Pocijus za Mozzart Sport: NBA krem je svet za sebe, jaz između ostatka lige i Evrolige sve manji
Vreme čitanja: 8min | pon. 14.10.24. | 08:29
“Svi znamo da zrači tom aurom, iako on ne želi da ga ljudi gledaju tako. Svako ko ga poznaje, zna da je Nikola samo čovek koji želi da živi život običnog čoveka, da ima vrednosti koje poštuje, da najviše voli kada je kod kuće, okružen svojim ljudima. Za nas, on je čovek sa kojim je najlakše raditi“, kaže za naš sajt dugogodišnji skaut Denver Nagetsa i nekadašnji reprezentativac Litvanije
Slobodno vreme koje su članovi Denver Nagetsa i Boston Seltiksa imali pre i između dve pripremne utakmice u Abu Dabiju bilo je detaljno isplanirano, iz tog razloga bilo je jako teško naći "prozor" kako bi se dogovorio intervju i kroz određeni interval čula razmišljanja ljudi koji rade veliki posao za dve franšize.
Ognjen Stojaković je za Mozzart Sport izdvojio vreme pre prvog meča, a njegov kolega Martinas Pocijus, nekadašnji litvanski reprezentativac, te košarkaš Žalgirisa i madridskog Reala, danas skaut sa ozbiljnim iskustvom, to je učinio pred drugi susret dva poslednja NBA šampiona.
Izabrane vesti
Mesto sastanka - prvi red Etihad arene, tik uz teren. Dok su se košarkaši dva tima spremali za meč, razgovor je počeo da se razvija od konstatacije da je Denver angažovao Darija Šarića i Rasela Vestbruka kako bi imali važne uloge u drugoj postavi, dok je Majkl Meloun u Abu Dabi poveo i momke za koje su svaki trening i utakmica svojevrsna audicija...
“Lično, ne volim da komentarišem mnogo o ekipi pre početka sezone, jer je jako nezahvalno“, započinje Pocijus intervju za Mozzart Sport i nastavlja:
“Sezona je toliko duga i mnogo toga suštinski može da se promeni kroz nekoliko meseci. Da, imamo nove ljude, a uvek je otvoreno pitanje kako će različiti karakteri da se uklope, da li će hemija unutar svlačionice da se poklopi i naravno, hoćemo li imati sreću da izbegnemo povrede. Pošto sam blizak timu, mogu da kažem da mi se generalno dopada energija među igračima. Sa novim igračima, pa i mladim momcima koji su tu dobili smo svežu krv koja tek treba da prostruji“.
Mnogo se govori o Raselu Vestbruku i tome kako će da se uklopi u tim, dok je Dario Šarić neko ko bi mogao bar delimično da rastereti Nikolu Jokića i Erona Gordona...
“Rasel je čovek koji donosi dobru energiju u tim, dobar 'vajb', iskustvo veterana... Dario je opet neko ko donosi mir, takođe veliko iskustvo u ligi. Podiže sveukupni košarkaški IQ ekipe. E, sad, ne znam kako će sezona da se razvija, ali mi se generalno dopada ono što sam dosad video. Vlatko je konačno ponovo zdrav, imamo veću širinu... Biće potrebno vreme, ali imamo dobar spoj iskustva i mladosti, kao i ono što je mnogo važno za svaki tim, a to je poredak unutar svlačionice“.
Koliko je zarad košarkaškog uspeha važno da se zadrži određena struktura tima, u smislu da se zna ko šta radi i kome pripada koja uloga?
“Mnogo. U Denveru Imate superzvezdu i momke koji su tu oko Jokića, koji prave celinu. Nema sudara velikih ega, svako zna svoje mesto u timu i to je i te kako potrebno kako biste došli do uspeha. Mnoge faktore ne možete da kontrolišete, poput povreda, ali ovo je detalj o kome morate da vodite računa. Da podvučem, verujem da možemo da imamo dobru sezonu“.
Ovo vam je osma sezona u Denveru...
“Da, vreme leti, zar ne“, smeje se Pocijus...
Imali ste mogućnost da doživite rast i razvoj Denvera od franšize koja teži ka najvišim ciljevima, do osvajanja šampionskog prstena. Da li vam Nagetsi odaju utisak franšize sa evropskim šmekom? Ne mislimo tu samo na prisustvo igrača i trenera sa Balkana, neki od najvažnijih vodećih ljudi koji su gradili šampionski karakter franšize su sa ove strane Atlantika...
“Voleo bih da kažem da smo drugačiji u tom pogledu u odnosu na ostale franšize, ali nije tako. Pogledajte samo činjenicu da je poslednjih šest godina MVP bio van SAD. Vidim sve više ljudi koji dolaze u NBA, ne samo igrače, već i ljude na najodgovornijim pozicijama u klubovima. Vlasnici franšiza su uvideli koliko je važna vrednost drugačije perspektive. Mi smo u tom sistemu već neko vreme i to nam je pomoglo da se podignemo i dodatno razvijemo kao franšiza“, priča nekadašnji litvanski reprezentativac i dodaje:
“Gledajte, kada imate najboljeg košarkaša sveta, onda morate da radite te stvari, da mu pružite osećaj koji mu je blizak, da ima malo podrške i neke stvari koje su poznate iz života u Evropi. Ne bih rekao da smo više mnogo različiti o drugih, ali kada pogledate kvalitet ostalih internacionalnih igrača normalno je da se stvari menjaju u tom smeru. Na kraju dana, treba razumeti da je sezona brutalna i ovaj posao izvlači mnogo iz vas. Potrebno vam je nešto zbog čega ćete se osećati kao kod kuće. Male stvari znače mnogo“.
Kada ste pomenuli superzvezdu, kako gledate na Nikolu Jokića u toj ulozi, u poređenju sa drugim najvećim asovima lige?
“Poznajući Nikolu, znam da ne bi voleo da ga mnogo hvalim (smeh). On voli da bude u senci, ne sviđa mu se pažnja koju dobija. A, mi smo blagosloveni što imamo superzvezdu kakva je on. Jednostavno, nivo njegove skromnosti, to je nešto neverovatno za igrača koji nosi etiketu superzvezde. Svi znamo da zrači tom aurom, iako on ne želi da ga ljudi gledaju tako. Svako ko ga poznaje, zna da je Nikola samo čovek koji želi da živi život običnog čoveka, da ima vrednosti koje poštuje, da najviše voli kada je kod kuće, okružen svojim ljudima. Za nas, on je čovek sa kojim je najlakše raditi. Najlakši je za 'održavanje' i zaista je neverovatno velika privilegija što ga imamo u našem timu. Da tako kažem, zahvaljujući njemu svi mi imamo posao ovde (smeh). U ligi sam već neko vreme i mogu da iznesem zaključak da su druge superzvezde 'teže' za saradnju. Sa Nikolom se osećaš potpuno drugačije i uživanje je biti sa njim“.
S obzirom da ste dugogodišnji skaut, kako prepoznati skriveni dijamant poput Jokića, koji je izabran sa 41. pozicije? Verovatno niko nije mogao ni da pretpostavi da sa te pozicije može da se izabere lice franšize, neko ko može da promeni kompletnu sliku jednog tima...
“Kada bih imao odgovor na ovo pitanje, bio bih jako bogat i moćan čovek“, bez dileme je Pocijus, koji ne krije da nije lako prepoznati elemente superzvezde u jednom igraču:
“Mnogo stvari mora da se poklopi da bi se to desilo, ali pre svega morate da imate mnogo sreće. Svako ko bi vam rekao, čak i ljudi koji su ga birali sa 41. pozicije, da je znao da će da se dogodi sve ovo što je zadesilo Nikolu, ne bi vam pričao iskreno. I svi kažu da ovo nisu mogli da predvide. Naravno, mnogo su važni fizički, atletski i umni elementi koje mi skauti gledamo kod jednog igrača, ali za mene je ličnost jednog igrača mnogo bitna stvar. Tačnije, ono što se nalazi 'unutra', što se krije iza ličnosti. Ne može da se meri nečija srčanost ili kako radi nečiji mozak nekim mernim jedinicama, zato ponekad morate da imate sreće. Zato skauti, generalni menadžeri, predsednici... Svi oni nekada pogode, nekada promaše. U ovom poslu postoji izreka: 'Bićeš u pravu u 50 odsto slučajeva, u 50 odsto nećeš. Samo, potrudi se da tvoje ispravne odluke imaju veću težinu od pogrešnih'. To je miks svega pomalo, nema neke tajne formule za uspeh. Moraš da radiš mnogo, ali i da te pogleda faktor sreće“.
Pošto ste se vratili u ulogu internacionalnog skauta, sigurno pratite dosta evropske i pre svega evroligaške košarke. Kako vi gledate na kvalitet Evrolige, s obzirom da smo poslednjih godina videli ozbiljan odliv talenta?
“Generalno, košarka je mnogo porasla. Mnogo je kvalitetnih košarkaša u svetu, a u NBA ligi je ograničen prostor i ne može da primi sve. Kao neko ko je igrao Evroligu, ali nije u NBA, već radi u njoj kao skaut i sada 'skenira' Evropu, mogu da kažem da je prostor između dva takmičenja sve manji, jako tanak. Naravno, sam krem NBA košarke ne može da se meri ni sa čim i to je svet za sebe. Ali, ako pogledate ostatak, distanca je minimalna. Talenat je vrlo sličan, sve je u šansi, sreći... Ako uzmete prvih 20-30 igrača iz Evrolige, svi oni mogu da budu u NBA. Imaju NBA talenat i mogu da imaju legitimne minute. Naravno, videli smo slučajeve prople sezone poput Vezenkova i Micića... Sve, naravno, zavisi od okruženja u kojem su, šanse koja se ukaže, treneru, saigračima, klauzulama... Mnogo je detalja koji treba da se poklope. Ponavljam, sve je manji razmak između NBA i Evrolige, ali meni se posebno dopada ono što evroligaška košarka nudi i obožavam da je pratim. Prelepa košarka“.
NBA ipak ostaje nedodirljiva, kada se sagleda "ceo paket".
“NBA je NBA, veliki produkt, Evroliga je sledeća na listi i ako bi dobila još malo na finansijskom aspektu, bilo bi sjajno. Inače, prelep produkt koji mnogi vole da gledaju. Pre ili kasnije, desiće se nešto što će Evroligu učiniti još prisutnijom na svim krajevima sveta“.
Šta mislite o beogradskim velikanima, Crvenoj zvezdi i Partizan Mozzast Betu?
“Oni, kao i drugi evroligaški klubovi, pokazuju ozbiljan nivo skautinga, rade odličan posao u tom aspektu. Bio sam na ne znam ni sam koliko Partizanovih utakmica prošle sezone i ono što sam video i doživeo, to je lepota evropske košarke. I nije to samo Partizan, to prave i Žalgiris i Crvena zvezda. NBA je produkt biznisa i televizijskih prava, dok je košarka u Evropi produkt strasti navijača. Meni je, recimo, svaka utakmica Partizana interesantna jer možete da vidite igrače koji su ili mogu da budu jako blizu NBA nivoa. Neki od njih su bili u NBA, pa se preko Partizana vraćaju nazad. To je isto dobra preporuka za igrače“.
Koliko pratite svoj Žalgiris?
“Dopada mi se ono što sam video na početku sezone. Mnogo je bitno što u timu ima momaka koji, kada se utakmica lomi i ostaje samo nekoliko sekundi do kraja, mogu da kreiraju sami svoje šuteve. Evroliga je ranije bila liga u kojoj su se uvek tražila najbolja timska rešenja. S godinama, kako je nivo individualnog kvaliteta porastao, potrebno je sve više igrača koji mogu sami da kreiraju situacije za realizaciju. Nebitno da li je to na evroligaškom nivou neko poput Majka Džejmsa ili neko drugi, ali takvi su igrači potrebni svakom klubu. Što se Žalgirisa tiče, sezona je duga i svašta može da se dogodi, ali mi se sviđa ekipa. Moraće da ima dosta sreće, pre svega sa povredama, jer znate već kako to ide, ako se povrede jedan ili dvojica ključnih igrača, sezona više nije tako dobra“.
Na kraju, kako ste doživeli dolazak u Abu Dabi?
“Veoma je lepo iskustvo za sve nas što smo mogli da dođemo u ovaj region, u Abu Dabi i iskusimo sve ono što ovaj deo sveta može da pruži čoveku. Ljudi možda ne shvataju, ali igračima je raspored popunjen tokom celog dana i malo je vremena za neki odmor i uživanje. Stalno su u nekom poslu i aktivnostima. Iako su svi malo bili umorni od puta iz SAD, ipak celo iskustvo ispunjava. Upoznali smo dosta kvalitetnih ljudi. Neki momci možda ne bi došli sami u ovaj deo sveta, sada su sve ovo mogli da dožive ovaj region na potpuno drugačiji“, kaže Pocijus i zaključuje:
“Lepo je. Za mnoge timove ovo je period kada se 'rudarski' radi na pripremi za početak sezone, za nas je ovaj period bio kao neki prelaz između odmora i rada. Za nas ovo je lep način da se uđe u novu sezonu“.