Malin i Barkli o ekipama "prokletog tipa iz Severne Karoline": Postoji samo jedan Drim tim
Vreme čitanja: 3min | ned. 15.08.21. | 09:05
"Ta 1992. je bila revolucionarna, prvi put da se to dogodilo. Hajde čoveče, taj tim sa Džordanom je najbolji"
Još od 1992. godine kada su se u Barseloni pojavili Majkl Džordan, Leri Bird, Čarls Barkli, Medžik Džonson, Patrik Juing, Skoti Pipen, pred svake Olimpijske igre se priča o novom Drim timu. Bio je jedan, iz 2004. u Atini koji se pretvorio u noćnu moru za Amerikance kojima je sve osim zlata neuspeh.
Sadašnja generacija se u Tokiju upisala na listu zlatnih, ali teško da će dugo ostati upamćena, jer je, sam je poraz protiv Francuske na startu turnira pokazao, daleko od nivoa one iz 1992. ili iz 2012. u kojoj su igrali Kobi Brajant, Lebron Džejms, Kevin Durent, Entoni Dejvis, Džejms Harden...
Izabrane vesti
Upravo od 2012. i traje rasprava koja je američka selekcija najbolja u istoriji, da li iz Barselone ili Londona, s obzrom na to da su obe krcate sadašnjim i budućim stanovnicima Kuće slavnih.
"Uvek je teško da se porede generacije, ali jedno je sigurno - postoji samo jedan Tim snova. Samo jednom možete to da učinite kao original. Tako sam ja igrao 1984. sa Majklom (Džordanom), Patrikom (Juingom)... Imali smo sjajan tim. Bili smo poslednja amaterska ekipa koja je osvojila zlatnu medalju. Šarunas (Marčuljonisa) i (Arvidas) Sabonis su pobedili naše momke 1988, a onda se otvorilo za profesionalce. Tako da je ta 1992. bila revolucionarna, prvi put da se to ikada dogodilo. Hajde čoveče, taj tim sa Džordanom je najbolji", nema nikakvu dilemu Kris Malin jedan od 12 veličanstvenih iz Barselone.
Možda bi toj ekipi mogla da se približi generacija iz 1984. koju je Malin pomenuo, a u kojoj je bio još jedan stanovnik Kuće slavnih, Sem Perkins, da legendarni trener Bobi Najt nije neočekivano precrtao Čarlsa Barklija.
Tada je u Indijanu na probu pozvano 75 najboljih koledž igrača. Petorica nisu došla, pa je ostalo 70 od kojih je Najt trebalo da izabere 12.
Prema izveštajima, Barkli je bio jedan od najboljih, ali ga je selektor isekao, uprkos pozitivnim kritikama.
U dokumentarnoj seriji "Drim tim: Rođenje modernog sportiste", prvi put su emitovana neka Barklijeva razmišljanja o tom događaju.
"Bobi Najt je imao skrivenu agendu protiv mene. Pošto sam tamo bio drugi najbolji igrač, osećao sam se kao da me ne želi. Nije me hteo u timu. To je bilo 'smešno'", jadao se Barkli.
Izbor urednika
Iako ljut što nije bio u 12, kamp je napustio impresioniran jednim igračem, što je i rekao svom treneru sa Obruna Soniju Smitu.
"Pred odlazak na kamp trener mi je rekao: Mislim da si najbolji igrač u zemlji, želim da odeš i to dokažeš. Kad sam se vratio, odgovorio sam: Treneru, prilično smo blizu, ja sam drugi najbolji igrač u zemlji. Ali postoji jedan prokleti tip..., iz Severne Karoline, najbolji igrač kojeg sam ikada video", opisao je Barkli.
Izlišno je napominjati na koga je to mislio.
Da je čuveni trener pogrešio u vezi Barklija, potvrda je stigla još pre nego što su Igre u Los Anđelesu počele. Sir Čarls je na draftu tog leta izabran kao peti pik. Samo su "prokelti tip" iz Severne Karoline (Džordan) i Perkins iz te selekcije SAD bili ispred njega. Kasnije je Barkli, naravno osim Njegovog letećeg visočanstva, napravio ubedljivo najsvetliju NBA karijeru od nesuđenih saigrača iz reprezentacije.
Na sreću greška je ispravljena 1992. godine kada je bio član prvog, kako je Malin rekao, a kako mnogi smatraju jedinog Drim tima, da bi i četiri godine kasnije, u Atlanti, takođe sa nekolicinom momaka iz klase 1984. poput Hakima Olajdžuvona koji je u međuvremenu dobio američko državljanstvo i Džona Stoktona osvojio drugo olimpijsko zlato.