Lovernj: Zaljubio sam se u Partizan još u Parizu, Dule nam je uzimao ključeve da nas proverava i bio je u pravu

Dubok trag je ostavio Žofri Lovernj u Partizanu za dve godine, od 2012. do 2014. godine. Sa crno-belima je osvojio ABA ligu i dve titule šampiona države. Francuz koga je Beograd lansirao u zvezde, od prethodne godine je član Žalgirisa, pošto je prethodno gradio karijeru u Himkiju, Denveru, Oklahomi, Čikagu, San Antoniju i Fenerbahčeu. Jedan od najboljih igrača sastava iz Kaunasa se u razgovoru za Delfi prisetio vremena u Srbiji i rada sa Duškom Vujoševićem, koji nosi velike zasluge za njegov uspon.

Kada je imao 16 godina pridružio se elitnoj školi INSEP, kroz koju su prošle mnoge zvezde svetske košarke poput Borisa Dijaa, Ronija Turijafa i Tonija Parkera. Društvo mu je u sportskoj školi sa oboda Pariza pravio Leo Vesterman, kojeg je već dve godine poznavao. Put ih je potom odveo i u Partizan, gde su zajedno pisali stranice klupske istorije.

Otkrio je da je sa Leom pratio Fajnal for Evrorlige u Parizu pre nešto manje od 11 godina, kada su crno-beli delili megdan sa Olimpijakosom u polufinalu. Bili su oduševljeni uspehom mladih košarkaša koje je sa klupe predvodio Vujošević, pa su odlučili da se što bolje upoznaju sa kulturom crno-belih. Oduševila ih je atmosfera sa utakmica, pa su se našalili da bi jednog dana voleli da zaigraju pred beogradskom publikom. Dve godine kasnije potpisali su ugovore sa Partizanom i otpočeli avanturu koju nikada neće zaboraviti.

"Išli smo na Fajnal for koji se igrao u Parizu, a na kojem je učestvovao i Partizan. Oduševili smo se tim mladim igračima, pa smo odlučili da na Jutjubu pogledamo neke klipove navijača i šalili smo se da ćemo jednog dana igrati za taj klub. To je zaista bila šala, nisam nikako video mogućnost da tamo nastavim karijeru. Dve godine kasnije smo zajedno stigli u Beograd. To je stvarno bilo ludo", rekao je Lovernj.

Iako se danas smatra da u Srbiji mladi igrači ne dobijaju pravu priliku, u vreme kada je Lovernj ostavljao poslednji atom snage na Vujoševićevim treninzima situacija je bila drugačija. Tvrdi da u Šalonu (gde je i počeo profesionalnu karijeru) nije mogao da dobije pravu priliku da napreduje i pokaže šta zna i da mu je to omogućeno tek u srpskoj košarci.

"U Šalonu nisam dobio pravu priliku i zbog toga verujem da su Litvanija i Srbija posebne. Način na koji se igrači razvijaju u ovim zemljama je drugačiji. U Francuskoj imamo veliki broj košarkaša, ali tek nekolicina napravi uspešne karijere. Verujem da to može biti bolje, ali u mom slučaju, iskreno, nije bilo dobro. Odlučio sam da napustim domovinu, nije bilo lako, ali je ispalo odlično".

Iz Šalona je otišao prvo u Valensiju, proveo je dva meseca u Španiji pod vođstvom Velimira Perasovića. Ostavio je dobar utisak, ali nije dobio produžetak saradnje. Imao je opciju da se vrati u domovinu, ali da igra u drugom rangu, pošto su ga pravila sprečavala da sezonu nastavi u preostalim klubovima iz francuske elite. Usledio je poziv iz Partizana.

"Kada je stigla ponuda shvatio sam da je ispred mene životna prilika, nešto što bukvalno može da mi promeni život. Može se reći da sam napravio pravu odluku".

Žofri Lovernj i Duško Vujošević (©Starsport)

Sačekalo ga je u Beogradu i jedno poznato lice. Vesterman je već obukao crno-beli dres. Sadašnji plemejker Barselone imao je tada zadatak da ubedi Vujoševića u ljudske kvalitete svog prijatelja.

"Raspitivali su se kod Lea o meni. Otkrio mi je da je počeo da priča o mojim košarkaškim kvalitetima, ali da je Vujošević želeo da čuje kakva sam osoba pre svega. Govorio je da ga ne brine moja košarkaška strana, jer sam mlad i da ću imati prostora za napredak, ali je hteo da zna više o meni. Na kraju sam otišao tamo i dopao mu se".

Ne krije da se u Srbiji osećao kao zvezda.

"Priznajem. Tamo je strast neverovatna i ne možete je objasniti. Imao sam 19 godina i dolazio sam iz zemlje u kojoj niko ne mari za košarku, ni za mene. Kada sam konačno počeo da igram, ljudi su me prepoznavali gde god da sam bio. Nije mi bilo lako kada sam otišao iz Partizana, jer se nisam osećao isto. Potpuno je drugačije i verujem da je veliki broj igrača proživljavao isto. Za mladog igrača nije lako da kontroliše sve. Vujošević je imao čudne metode. Tražio je ključeve od stana igračima, jer je hteo da proveri da li spavaju ili izlaze u provod. Ali mislim da je bio u pravu. U tim godinama vrlo lako možete da se izgubite".

Prisetio se i strašne ekipe sa kojom je delio svlačionicu u dvorani "Aleksandar Nikolić".

"Kad pomislite da smo imali Lea, Dragana Milosavljevića, koji je uprkos povredama sjajan igrač, kao i Lučića, jednako sjajnog, vidite kako igra ove sezone, zatim Davisa Bertansa, Pavlovića, koji se vratio iz NBA da zaigra za Partizan i ostvari san, Milutinova, Nemanju Gordića, Gagića, koji je sad u Lijetkabelisu... U to vreme nismo bili svesni koliko ćemo postati dobri, nedostajalo nam je iskustva, ali kada pogledate iz današnje perspektive, to je neverovatno."

Pošlo je za rukom sjajnom centru da bude i prvi stranac kapiten Partizana.

"Milosavljević se povredio, procena je bila da će propustiti 60-70 odsto sezone. Bio nam je potreban novi kapiten, nisam ni razmišljao o tome. Našao sam se u čudu kada je Dule rekao da ću to biti ja. Naravno, bio sam jako ponosan, kao i danas".

Partizan će uvek nositi sa sobom, pa je tako rešio i da istetovira grb kluba.

"Uvek ću se sećati i biti zahvalan za sve što mi je dao. Bio sam na pragu druge lige u Francuskoj, do kraja godine sam bio draftovan, deo državnog tima, igrao sam 35 minuta po utakmici u Evroligi sa Partizanom, sledeće sezone sam postao i kapiten. Neverovatno je šta su učinili za mene", izjavio je Žofri Lovernj.