Leteći Tajrik: Ne mogu da budem novi Lesor, hoću da navijači vide šta Džons može

Svaka sezona ima svoje heroje, a iako još nije zvanično startovala za Partizan Mozzart Bet, naslućuje se već da će se među njima naći Tajrik Džons.

Trebalo je nekadašnjem centru Anadolu Efesa tek nekoliko pripremnih utakmica da kupi ne samo veliko poverenje Željka Obradovića, već i ogromne simpatije navijača po kojima energični momak iz Konektikata neodoljivo podseća na Matijasa Lesora. Pristupom na terenu, prisustvom u reketima, dinamikom igre i pre svega potezima zbog kojih raste adrenalin.

Ono što je nedostajalo u prošloj sezoni, Partizan Mozzart Bet mogao bi ponovo da dobije kroz Tajrika Džonsa, s tim da on ne bi hteo da se prave poređenja sa francuskim asom, već da se priča o tome šta on radi i donosi na teren.

“Iskreno, ne mogu da vam kažem i obećam da ću raditi stvari koje je on radio, niti da ću biti kao on. Jer, niko na svetu ne može da bude Matijas Lesor, osim njega. Kao što niko ne može da bude Tajrik Džons. Želim da na parketu budem ono što jesam, ne da se trudim da budem neko drugi. Takav sam, to je ono što ljudi sa kojima delim svlačionicu vole kod mene, cene to što sam ja, ne ono što bih mogao da budem“, poručio je Džons na startu razgovora za Mozzart Sport.

Navijači su te odmah sjajno prihvatili i reklo bi se da im se posebno dopada to što se ne štediš ni u jednom trenutku. Kako tebi to sve izgleda?

“Mnogo je bitno to što dobijam podršku od prvog dana. Ono što vide na parketu, to sam ja. Sjajna je stvar ako im se dopada ono što vide od mene, jer to su stvari koje mogu da očekuju tokom sezone. Od mene imaju samo ljubav, isto tako mi prija što mi oni vraćaju na isti način“.

Koliko si zadovoljan onim što ste uradili kao tim za ovih mesec dana priprema?

“Osećaj je dobar. Ima još dosta mesta za napredak, kako lični, tako i timski, ali s obzirom da smo svi novi i da upoznajemo sistem, pokušavamo da stvorimo hemiju. Verujem da ćemo kliknuti u pravom trenutku, kada to bude najpotrebnije i biće sve kako treba“.

Rekao si da stvarate hemiju, kakav je tvoj oosećaj kada pričamo o odnosima među igračima?

“Lako je da radimo stvaranju jakih veza jer imamo dobru grupu momaka. Svi smo se lako navikli na činjenicu da smo deo ovog kluba, da treba da uradimo sve kako bi klub pobeđivao i osvajao trofeje. A, kada imaš momke koji od prvog dana stavljaju tim iznad sebe, onda je nebo granica. Jako je lepo biti deo takvog tima, za mene vrlo prijatno iskustvo“.

Koliko je čudno biti u timu koji gradi sve ispočetka? Naravno, kada dođeš u novi tim sve ti je novo, ali ovo je ipak drugačija situacija...

“Meni nije čudno uopšte. Zašto? Jednostavno, svi se od prvog dana ponašamo tako da smo spremni da pomognemo onom sledećem koji uđe kroz vrata, da mu olakšamo adaptaciju. Takođe, svi smo tu da zajedno učimo sistem, da radimo na stvaranju timskog duha. Takođe, s neke strane je i lakše jer ako imam neko pitanje, a možda se baš istu stvar pita i neko drugi, ali ne želi da pita, obojica dobijemo odgovor. Činjenica da svi radimo na istim stvarima, da učimo zajedno, to je najbolje od svega. Prihvatio sam ovaj izazov od početka, učim sada kako da igram sa svakim saigračem pojedinačno, kako da budem ono što jesam u ovom sistemu. Zato verujem da je nebo granica, samo treba da radimo stalno na tome, da se trudimo da redovno napredujemo kao tim i pojedinci“.

Dosta toga se dogodilo od prvog dana. Počeli ste pripreme, uradili bazični deo i brzo krenuli sa kontrolnim utakmicama. Kako teče tranzicija na sve ono što trener zahteva od vas u smislu lične i timske odgovornosti, ali i taktike?

“Istina, imali smo dosta utakmica iza sebe, tako da imamo dosta materijala za analizu. Jedna od stvari koje sam naučio u karijeri je da video nikad ne laže. Sedimo i gledamo stalno snimke, tražimo načine da se unapredimo, da budemo bolji, ali i da poboljšamo dodatno ono u čemu smo dobri. To nam je dosta pomoglo da se pripremimo za početak sezone i sve ono što nas očekuje“.

Kako ti se čini rad sa Željkom Obradovićem?

“Ne smeš da se zadovoljiš onim što si postigao i uvek treba da tražiš nove načine da napreduješ, to je otprilike rad sa Željkom. On je sjajan čovek, sjajan učitelj i trener, mnogo je dobro učiti od njega. Daje ti odgovore na sva pitanja, a testira te svaki put kada izađeš na parket. I sve dok pratimo plan igre, nema problema. Naravno, imamo i mi prostor da malo improvizujemo kada se za to stvore uslovi, ali važno je da pratimo ono što je trener spremio za nas jer nam to daje veće šanse da pobedimo“.

Sigurno ste dosad već pričali dosta o tome kakva te uloga čeka i šta je to što Željko očekuje od tebe?

“I dalje učimo, upoznajemo se i tek smo na početku. Zato je i teško reći već sada kakva bi moja uloga mogla da bude kroz sezonu. Važno je da radimo, da napredujemo, da smo svoji. Ima dosta načina na koje možemo da unapredimo sebe, a sve to će uticati da ekipa izgleda bolje. Kako vreme bude išlo, znaćemo tačno šta ko može da donese na parket, samim tim biće i podeljene uloge“.

Navijači su dobili samo nagoveštaj potencijala Partizan Mozzart Beta

Savić: Povreda Majka nam je najveći problem

Ovo će ti biti druga godina u Evroligi, koliko očekuješ da bude drugačija u odnosu na ono što si proživeo u Efesu?

“Otkako sam došao u Evropu, stalno sam u pokretu. Verujem da sam već dovoljno toga prošao, što mi samo olakšava proces adaptacije na nove klubove, gradove, saigrače... Najviše se radujem ovoj sezoni jer znam da sam već prošao jednu godinu u Evroligi, iskusio sam dosta toga, znam šta da očekujem, kakve su atmosfere, kakvo je takmičenje. Dosta se toga promenilo u smislu tima i saigrača, ali siguran sam u sebe i znam šta mogu da donesem na 'sto', tako da imam velika očekivanja od sebe u ovoj sezoni“.

Kakav je Vanja Marinković kao kapiten?

“Sjajan je kapiten. Bio je u Partizanu i ranije, zna tačno šta se ovde traži i očekuje. Poznaje Evroligu, poznaje organizaciju, sve okolnosti... Ima odgovor na sva pitanja koja mu postavimo, tu je za sve nas i to nam mnogo znači“.

U Partizanu se pred početak svake sezone zna šta su ciljevi – borba za titule je obaveza. Koliko je teško igrati u klubovima koji nose sa sobom tu vrstu obaveze, sa tim si se sreo i u Efesu?

“Ne volim da kažem da neko nešto mora. Ako radiš mnogo i trudiš se, na kraju ćeš dobiti ono što zaslužuješ. Naravno, u ovom trenutku osećamo da svi imamo neku vrstu pritiska, nov smo tim i moramo dodatno da se angažujemo da bismo brže 'preležali' sve one stvari koje prolazi svaka ekipa na početku. Nebitno da li si igrač sa najviše ili najmanje iskustva u Evroligi, verujem da je svakom igraču dodatni impuls dala Simfonija kojoj smo prisustvovali, kao i uvod koji smo dobili kada smo se okupili. Svi smo odmah shvatili šta znači obući ovaj dres i kolika je čast biti deo ovakvog kluba. Rekao bih da je taj susret sa navijačima i onim što smo doživeli olakšalo da razumeju da, kada obučeš dres Partizana, ne smeš da se zadovoljiš malim stvarima, jednostavno moraš da ideš ka najvišim ciljevima, da se borimo. Biće pobeda i poraza, ali ako se uvek budemo borili maksimalno, verujem da možemo da se nađemo u dobroj poziciji“.

Za kraj, da li si stigao da obiđeš malo Beograd i vidiš grad?

“Iskreno, svaki slobodan trenutak sam iskoristio da spavam (smeh). Ali s obzirom da sam tu i da ću biti tu, biće vremena i za to. Dosad sam samo išao u nekoliko restorana i to je to“, završava Džons razgovor za Mozzart Sport.