KOŠARKAŠKI VREMEPLOV - Atina 2004: Košmar! Manuov hitac u srce, skandalozna odluka i - Jao Ming! (VIDEO)

Nakon strmoglavog pada u provaliju na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 2003. godine, Olimpijske igre u Atini narednog leta došle su kao prilika da Srbija i Crna Gora isprave stvari i vrate nacionalni tim u pobednički kolosek. Kormilo reprezentacije je posle četvorogodišnje pauze iz ruku Duška Vujoševića preuzeo Željko Obradović, ali umesto povratka na vrh, Plave je dočekao najveći košmar.
"Mo­je me­sto je pr­vo. Kad je re­zul­tat ne­ga­ti­van, ja sam is­pred ti­ma, kad je po­zi­ti­van, oni su is­pred. Ta­ko tre­ba da bu­de, me­ni je ovo naj­te­ži re­zult­at u ka­ri­je­ri, ali valj­da će mi ovo is­ku­stvo po­mo­ći jer se­be još sma­tram mla­dim tre­ne­rom iako me mno­gi vi­đa­ju već go­di­na­ma", bio je jedan od Obradovićevih komentara na najveći neuspeh u istoriji jugoslovenske i srpske košarke. 

A koliko je zaista bilo loše pamti se i prepričava i dan danas. Nažalost, prva stvar sa kojom je Željko Obradović morao da se suoči jeste - prinudna smena generacija. Zbog raznih razloga U odnosu na Mundobasket u Indijanapolisu u timu nije bilo Vlade Divca, Marka Jarića, Milana Gurovića, Dragana Tarlaća, Žarka Čabarkape, te Dejana Koturovića, koji uopšte nije ni bio u planovima tadašnjeg selektora. Ali, ni Peđe Stojakovića, koji se nakon debakla u Švedskoj praktično povukao iz reprezentacije i posvetio isključivo klupskoj karijeri. 
"Ima­li smo sa­mo dva igra­ča ko­ji su no­si­li igru i u re­prezenta­ci­ji i u svo­jim klu­bo­vi­ma. To su Bo­di­ro­ga i To­ma­šević. Svi osta­li su u re­pre­zen­ta­ci­ji do­bi­li ulo­ge i mi­nu­te ko­je ni­ka­da ra­ni­je ni­su ima­li. Vu­ja­nić je pr­vi put star­ter, Ra­ko­če­vić je ta­ko­đe imao za­pa­že­nu ulo­gu, Rad­ma­no­vić je prak­tič­no pr­vi put sa ova­kvom mi­nu­ta­žom iako ni­je de­bi­tant, Vu­le Av­da­lo­vić je bio u svo­joj ulo­zi... Mla­đi igra­či ni­su ima­li is­ku­stva, i to nam je fa­li­lo", smatrao je tada Obradović.

I pored brojnih kadrovskih problema Srbija i Crna Gora imala je tim koji je imao ambiciju da se u Atini bori za medalju. Ali, isto tako nedostajala je praktično cela jedna petorka asova koji su nacionalnom timu davali potpuno drugačiji, potpuniji smisao. Dres reprezentacije poneli su Dejan Bodiroga, Petar Popović, Đuro Ostojić, Vlada Radmanović, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Vule Avdalović, Predrag Drobnjak, Nenad Krstić, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Saša Pavlović.
"Ja­sno je da je re­zul­tat ve­li­ko ne­ga­tiv­no iz­ne­na­đe­nje za sve nas jer smo svi ima­li že­lju da tur­nir od­i­gra­mo do­bro. Zna­li smo da to ne­će bi­ti la­ko, ali smo ta­ko­đe zna­li da mo­že­mo da igra­mo sa svi­ma i to se na kra­ju kra­je­va ov­de po­ka­za­lo. Naj­ža­li­je mi je što smo ve­li­ki deo tur­ni­ra od­i­gra­li do­bro pro­tiv ri­va­la ko­ji za­slu­žu­ju po­što­va­nje. Ni­smo ni­ko­ga pot­ce­nji­va­li. Kao tre­ne­ru, pr­vi put mi se de­ša­va­lo da eki­pa igra do­bro, ali da u svih pet utak­mi­ca za­vr­šni­ca bu­de ka­ta­stro­fal­no lo­ša. Za­što je to ta­ko, još po­ku­ša­vam da ana­li­zi­ram, da vi­dim šta je i da iz­vu­čem po­u­ke", isticao je Obradović.

Uprkos takvom defektu, Plavi su se odlično pokazali na Dajmond Bolu u Beogradskoj Areni, gde su rutinski savladani Kina (92:78), Australija (79:61) i Litvanija (93:80). Ali, onda su i Ameri na čelu sa Timom Dankanom i Lebronom Džejmsom naterali Plave da u krcatoj Areni padnu na kolena. Razlozi svih kasnijih negativnih dešavanja iz Atine i strašni debakl ostali su nedovoljno razjašnjeni. Mada se stalno potenciralo na tome da su odnosi u timu bili odlični i danije postojalo ni najmanje negativne stavke u međuljudsim relacijama, bilo je priča da su loš odabir perioda za start priprema (27. jun), te nedovoljno jaka rotacija na klupi uticali da praktično Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević i Miloš Vujanić drže celu igru na svojim leđima. 

To se, naravno, brzo obilo o glavu svima. 
"Posle Duška Vujoševića i Švedske došao je Željko Obradović, koji je već tada bio ogromno ime u košarci. Bila su velika očekivanja da mi kao generacija vratimo stvari na staro, kao što su nekad bile. Međutim, šta znam... Prvi deo, odnosno te same pripreme za Olimpijske igre prošle su u najboljem redu. Ali, onda...", započeo je Vule Avdalović razgovor za MOZZART Sport, na trenutak zastao, a onda nastavio:

"Desila se ta utakmica sa Argentinom. Mada je sama po sebi bila jako dobra utakmica, mi smo dobijeni meč izgubili košem Manua Đinobilija u poslednjoj sekundi. Iskreno smatram da je taj detalj dosta uticao na ekipu, to se i ispostavilo u narednim utakmicama. Dosta nas je poremetilo, a imali smo dobru atmosferu. Argentina je imala izuzetno moćan tim, protiv kojeg smo igrali egal do poslednje sekunde. Slobodno mogu da kažem da je taj detalj jedan od ključnih bio za nas na tim olimpijskim igrama, koji je negativno uticao na nas".

Kao zla kob uvukla se misao na taj koš Manua Đinobilija, koji je iz temelja protresao tim Srbije i Crne Gore. 
"Desilo mi se mnogo puta u karijeri da sam prisustvovao takvim koševima. Vi tu praktično ništa ne možete da promenite. Takvi poeni loše utiču na tim, na igrače, a taj Manuov koš jako je loše psihički uticao na nas".

"Prethodnih godina se videlo da je Argentina izuzetno moćna reprezentacija, a svoj vrhunac dostigli su baš u Atini. Ali, moram da kažem da smo i mi tada bili jak tim. Iskreno, ja sam verovao i imao utisak da ćemo mi mnogo, mnogo bolje da prođemo u Atini nego što jesmo. "

Tim Željka Obradovića na pravi kolosek nije mogao da vrati ni tesni trijumf nad Italijom (74:72). Jer, nisu mogli ni da se nadaju da će lekciju u borbenosti dobiti od Novog Zelanda (87:90), a posebno Kirka Penija i Pera Kamerona, koji su samo sipali so na tek otvorenu ranu zajedničke države. 

Umesto sigurne pobede Plavi su ušli u triler završnicu u kojoj ni Dejan Bodiroga, ni Miloš Vujanić nisu mogli mnogo toga da promene. Visoki crni su izrešetali koš Srbije i Crne Gore, ali događaj koji je potpuno poremetio sve tokove našeg tima viđen je na tačno 20 sekundi pre poslednjeg zvuka sirene. Plavi su vodili rezultatom 87:86 i imali pravo da organizuju napad. Vujanić se našao u zagrljaju Marka Dikela, a dok je pokušavao da se iščupa, upao je u zamku iz koje je arbitar doneo skandaloznu odluku i dosudio faul u napadu. Uprkos zapaljivom besu Željka Obradovića, ni najveći trenerski um evropske košarke nije mogao mnogo toga da izmeni. Situacija nikako nije išla na ruku Plavima, a završilo se tako što je Šon Marks monstruozno zakucao loptu nakon neopreznosti protivničke odbrane. Time i obezbedio pobedu Novom Zelandu. 
"Protiv Italije smo bili dobri, igrali smo kvalitetno. Onda je došao Novi Zeland i još jedna neizvesna završnica, a oni su nas tada pobedili. Potom nas je pobedila i Španija, zbog čega smo došli bili u situaciju da nam je sledeći meč sa Kinom bio od izuzetne važnosti za prolaz dalje".

Uprkos svim prethodnim udarima, atmosfera u timu ostala je zdrava i svi su se nadali da bi meč sa Kinom mogao da promeni stvari. Međutim, Kinezi vođeni Jao Mingom zadali su fatalni udarac (66:67) i državu koja je dotad predstavljala sinonim za košarkašku velesilu bacili u crnu rupu. Srbija i Crna Gora je već i pre te utakmice faktički bila na kolenima, a uprkos dobroj situaciji na tri minuta pre kraja meča i vođstvu Plavih rezultatom 6nisu uspeli da upute šut ka košu u toku vremenskog perioda predviđenog za akciju (24 sekunde). 
"Mi smo tada bili mnogo bolji tim od njih, ali smo tada odigrali jednu od naših najlošijih utakmica na turniru. To nas je koštalo plasmana u drugi krug. Utakmica koju je bilo jako teško izgubiti, ali eto, dogodilo se i to, nažalost. Tu Kinu smo u Beogradu dobili rutinski. Doveli smo sebe bili da nam plasman zavisi od te utakmice i eto šta se desilo", jasan je Avdalović.

Bio je to događaj koji je zauvek promenio istorijske tokove kraljice igara u tadašnjoj zajednici Srbije i Crne Gore, nekadašnje Jugoslavije. Šok od kojeg se nismo oporavili dugo i pretposlednji čin tragedije jedne ponosne košarkaške nacije. Poslednji je, naravno, došao na Evropskom prvenstvu u Srbiji i Crnoj Gori godinu dana kasnije.
"Znam da je taj naš neuspeh u Atini jako teško pao svima u zemlji. Ljudi nisu ni tada bili svesni da je ipak najteže bilo - nama. Mi taj neuspeh nismo mogli da prihvatimo i zaista nam je bilo jako teško. To je sport od kojeg živimo i nama je najveća sreća bila da predstavljamo svoju zemlju, da igramo za reprezentaciju. Kada me ljudi pitaju kako smo se osećali tada, ja samo kažem: 'Kako je ljudima u Srbiji i Crnoj Gori to tada bila katastrofa, e nama je bilo deset puta teže'. To je tako i to je nažalost osećaj koji sve nas i danas prati".

Košarka na Olimpijskim igrama u Atini više nikoga nije zanimala na prostoru Srbije i Crne Gore. Jer, jedna sasvim solidna generacija uspela je da padne na samo dno i ukalja ugled zemlje, a susret sa Angolom bio je više protokolarnog tipa. Niko nije mogao da pomisli da bi Plavi mogli da budu poslednji. Na kraju je i izbegnuta potpuna bruka, ali su usledile godine patnje koje su iznedrile najmračniji period u istoriji jugoslovenske i srpske košarke. 
"Svaki igrač se iz karijere seća onih najlepših trenutaka, kada se osvoji titula ili medalja. Ali, neuspesi zauvek ostaju, kao rana na srcu. Zato se mi te 2004. godine uvek sećamo i to je jedna od mojih najvećih rana u životu. Zauvek ću imati to sećanje. Mi u tom trenutku nismo razmišljali o tome da bi mogao da usledi period kakav je usledio narednih godina. S ove distance kada gledam na sve - generacije koje su osvajale medalje tih godina pre nas bile su izuzetne. Došao je pad jer nije bilo igrača koji su na tom nivou, na kom su bili ti asovi pre nas. Svi ti evropski asovi bili su na zalascima karijera, a novi igrači, među kojima sam i ja, nismo uspeli da ih zamenimo na pravi način. Mi smo kao država jako dugo imali ogromne uspehe, ali ljudi su tek tih godinama kada smo ostajali bez medalja zapravo shvatili kolike su uspehe pravile generacije ranijih godina", završio je razgovor za naš portal Vule Avdalović.

(FOTO: MN Press)