Kori Bruer - Zvezda sa deponije
Vreme čitanja: 6min | sub. 19.04.14. | 13:23
Kada igrač ubaci 51 poen na utakmici najjače lige sveta, neminovno ulazi u žižu NBA poklonika širom planete. Ipak, priča o Koriju Brueru, asu Timbervulvsa koji je eksplodirao protiv Hjustona, bila je zanimljiva još otkako je sa velikim uspehom igrao za Univerzitet Florida
Krilni igrač Minesote Kori Bruer (28 godina) u svom klubu ima status igrača koji mnogo voli da „priča smeće“ (bukvalni prevod izraza trash talk, kako Amerikanci nazivaju verbalno provociranje protivnika u sportu). Ali ono što mnogi ne znaju jeste da je u bukvalnom smislu smeće (da, da, pravi pravcati otpad!) učinilo da se nekada žgoljavi klinac razvije u NBA košarkaša sa zavidnom reputacijom i čoveka koji je prošle nedelje ubacio neverovatan 51 poen u pobedi Timbervulvsa nad Hjustonom - 112:110.
Evo i objašnjenja…
Izabrane vesti
Bruer je kao dečak – kada je ustajao petkom ili subotom ujutro na porodičnoj farmi u Portlandu – imao određene porodične obaveze. One su se sastojale u tome da je svakog jutra pratio oca na putu ka obližnjoj deponiji.
"Nismo živeli u centru grada, već u jednom naselju na obodu. U tom naselju nije bilo prostora za odlaganje smeća. Moj otac je bio zadužen baš za to – za odlaganje smeća za sve u kraju", objašnjava Kori Bruer.
I kako to obično ide, njegov otac je svoje obaveze uglavnom „delegirao“ na sina. Srećom po Korija, postojala je jedna jedina stvar koja je mogla da ga izvuče od neprijatnog zadatka – sport.
"Ukoliko sam imao košarkašku utakmicu ili ukoliko sam igrao bejzbol ili fudbal, nisam morao da idem da nosim smeće. Naravno, kada sam već morao da biram između sporta i smeća, uvek sam radije birao sport", priča kroz osmeh Kori Bruer.
Gledajući unazad, sa sigurnošću se može reći da je ovo bilo važan motivacioni faktor za Bruera da dogura tu gde je sada – sedma NBA sezona, druga u dresu Minesote, u „drugom mandate“ u klubu.
UVEK OMILJENI SAIGRAČ
Kao klinac Kori je bio talentovan za više sportova, a kako je rastao, postavljalo se pitanje za koji će se definitivno opredeliti. Odgovor na to pitanje nije znao, ali je on nekako došao sam po sebi. Naime, po završetku osnovne škole, pa do druge godine gimnazije, Bruer je porastao neverovatnih 30 centimetara. Visina ga je usmerila ka košarci i ubrzo je svoj srednjoškolski tim Portland Panterse predvodio do njihovog prvog učešća na državnom košarkaškom turniru. Skautima je zapao za oko i usledio je poziv i stipendija Unverziteta Florida.
Tokom boravka u Gejnsvilu Kori Bruer je delio svlačionicu s nekoliko budućih NBA igrača. To su pre svih bili Žoakim Noa i Al Horford, a ovaj sastav Gejtorsa je u velikom stilu osvojio dve vezane titule u NCAA ligi – 2006. i 2007. Dobre igre u dresu „aligatora“ Brueru su 2007. donele visoku sedmu poziciju na draftu, a uzela ga je Minesota, klub u koji se vratio pred start tekuće sezone.
U „prvom mandatu“ je doneo Timbervulvsima veliku energiju zahvaljujući brzini i agresivnosti, a na sve je dodao i solidan šut za tri poena. Uz to Bruer je odmah skrenuo pažnju na sebe vrhunskom igrom u odbrani, mada ga je od univerzitetskih dana pratila reputacija odličnog defanzivca s širokim rasponom ruku. Dobar statistički učinak na startu NBA karijere bio je samo deo Bruerovog potencijala, neki se nisu videli golim okom.
Ono što mnogi ne znaju, ali što je jednako važno ako ne i važnije, jeste da je ovaj momak omiljeni saigrač u svakom klubu u kojem je do sada igrao.
"Njegova pozitivna energija je ogromna. Entuzijazam i životna filozofija jesu ono što ovog momka čine zaista posebnim. Upravo je on zadužen je za dobru atmosferu u našoj svlačionici. Kori je jedan od onih ljudi koji uvek učine da se bolje osećate posle razgovora, jer poseduje onu „život je lep“ harizmu. To je nešto što mnogi igrači i ljudi nemaju. Sjajan je momak, poštuje to što radi i što ga „hrani hlebom“, a to je danas zaista retkost. Ovo je vreme igrača sa prevelikim egom", objašnjava Džordž Karl, bivši trener Denver Nagetsa, kluba u kojem je Bruer proveo prošlu sezonu.
Iskustvo koje je sakupio u mladosti, izbacujući smeće i radeći na poljima duvana kod svoje bake, pomogle su Koriju da zadrži pozitivan stav. U današnje turobno i prebrzo vreme, kada je osmeh postao retkost, lice ovog momka uvek je nasmejano od uva do uva.
"Ponekad dođem na trening ili utakmicu i ne osećam se kako treba. Svi imamo takve dane, one kada smo smoreni bez povoda. Međutim, onda se niotkuda pojavi Kori sav nasmejan. Jednom sam ga upitao: „Je li, majke ti, zašto se ti toliko smeješ?“ Rekao je: „Nemam pojma.“ Tada sam ukapirao da čovek prosto voli život", priča plejmejker Denvera Taj Loson.
TATIN SIN
Ono što je sigurno, i kako sam Kori tvrdi, blistav pogled na svet i ogroman optimizam poneo je iz kuće. U takvoj atmosferi je rastao, tako je i vaspitan. Međutim, i geni su čudo, pa je verovatno u DNK kodu ovog igrača ostalo urezano da mora da bude pozitivan, budući da je i njegov otac Elis Bruer, poznat u Portlandu po nadimku Pi Dži, uvek bio vedrog duha.
"Bio je baš žgoljav kad je bio mlad. Otuda vuče taj nadimak Pi Dži. Otkako znam za sebe, tako su ga zvali, pa je to i za mene ostao", priča Bruer.
Pi Dži je čovek koji je uvek radio kako bi zaštitio svoju porodicu i učinio najbolje za svoju decu. Radio je, kada je trebalo, do sitnih sati. Kao čovek odrastao na selu, Bruer senior je bio okupiran radom na farmi, za njega nije bila retkost da ceo dan ostane na poljima kukuruza ili u fabrici kože, često je propuštao i večeru zbog radova u klanici... Tek kasnije, Bruer senior je preuzeo posao na odnošenju smeća iz naselja.
Međutim, srčani problemi usporili su Bruera seniora u svom poslu. Godine su donele i nove nevolje, Pi Dži je potom oboleo od teškog oblika dijabetesa i upravo je šećer bio taj koji je primorao doktore da amputiraju nogu Korijevom ocu, u vreme dok je on branio boje Univerziteta Florida.
"Kada su mu odsekli jednu nogu, za vreme raspusta, nas dvojica smo i dalje išli da odnosimo smeće. Nikada nije govorio nikome od dvojice momaka koji su mu pomagali gde da idu. Voleo je sam da uradi svoj posao. Poznavao je svaku kuću u naselju, sve je imao u glavi", kaže Kori Bruer.
Međutim, Pi Dži nije mogao da dobije bitku sa opakom bolešću. Korijev otac je ubrzo izgubio i drugu nogu, a februara 2012. objavljeno je da će NBA as pauzirati sedam dana zbog smrtnog slučaja u porodici.
"Ne prođe dan da ne razmišljam o njemu. Uvek ga tražim negde gore... Voleo je da me gleda kako igram. Sada bi bio srećan da je tu", kaže Kori koji svaki put pred početak utakmice pokaže prstom u pravcu neba kako bi poslao poruku svom starom.
Pi Dži je za života imao zbog čega da se ponosi – sin je osvojio dve titule u dresu Floride, potom NBA šampionski prsten sa Dalasom 2011. Na svet je doneo posebnog momka.
VUKOVI BEZ PLEJ-OFA
Bruerovi i Pekovićevi Timbervulvsi ipak nisu uspeli da se domognu plej-ofa, pošto su u jakoj konkurenciji na Zapadu ostali na 10 poziciji, sa blizu 50 odsto uspešnosti. Podsećamo, u doigravanje koje startuje ovog vikenda iz Zapadne konferencije plasirali su se San Antonio, Oklahoma, LA Klipers, Hjuston, Portland, Golden Stejt, Dalas i Memfis. Sa Istoka do plej-ofa su stigli Indijana, Majami, Toronto, Čikago, Bruklin, Vašington, Šarlot i Atlanta.
Prva runda plej-ofa igra se na četiri pobede, po sistemu 2-2-1-1-1.
Piše: Matija Ninković
Novi broj magazina MOZZART Sport u prodaji je od petka 18. aprila i možete ga nabaviti po ceni od samo 50 dinara u svim objektima kladionice MOZZART u Srbiji i Republici Srpskoj, ili ga čitati na našoj stranici na Novinarnici.
(foto: Action Images)