Radomir – misli, život i fudbal

Maniri engleskog sera. I francuska rečitost. Erudicija fudbalskog kneza... Tako kažu oni što su imali čast da im posveti komadić svog života. Čovek za frak, cilindar i najmanje bistu ispred jednog stadiona kog više nema.

Radomir Antić. Mister. A to “mister” retko kome pristajalo je kao njemu...

Dakle, kako je govorio, mislio i radio Mister Radomir. Da, biće i onog njegovog prepoznatljivog, u trećem licu. Ako je nekome i smetalo, sad paše. Paše kao nikad pre.

Zabeležio Mile Kos:
“Nedavno se Miljanić, vraćajući se sa nekog seminara za trenere u Južnoj Americi gde je držao predavanje, zadržao u Madridu dva dana. U gradu koji je nekada njega slavio, Miljan je bio zbunjen onim što vidi i čuje...

- Veoma je popularan Željko Obradović ovde, trener Realovih košarkaša, ali Antić je sve bacio u zasenak. Koliko čujem, čak i Johana Krojfa. Potvrdio se kao trener koji stvar zvezde. Znanjem i intuicijom bira igrače, ne juri za glasovitim imenima, nego uzima one za koje proceni da su pravi, da su mu potrebni. Antarino ime, kako ga zovu u Beogradu, odzvanja u celoj Španiji kao da je fudbalski mesija. Bilo je prijatno slušati te reči priznanja i divljenja”.

► Poštenje. Čestitost. Autonomija u radu. Stručnost pre svega

► Antićevi klinci: Gleda fudbal na nekoliko ekrana i dva lap topa, žena mu iz kuhinje prenosi šta se dešava…

I Antara “otpozdravlja” Miljanu...
“Za mene ovde kažu da sam trener i čovek sa čudnim osobinama, potpuno različit od drugih. A ja sam uvek isti. U Beogradu, Ovijedu, Saragosi ili Madridu. Verujem u ono što radim. Iz Engleske sam pokupio sve vezano za moderan fudbal. Uzeo sam i sve ono što vredi iz latinskog fudbala, pa sve to provukao kroz sopstveni, jugoslovenski filter. Oplemenio sam racionalan, moderan i efikasan fudbal. To je ono što ja radim. Sve ostalo je mašta novinara”...

***

“Čudo sa Atletikom? Ne! Pa nije pala Atletikova zgrada. Samo se slomila velika greda i krov je počeo da se uginje. Ja sam sve to zamenio. Nema nikakvog čuda. U fudbalu za sve postoji objašnjenje. U ovoj igri dva i dva nisu uvek četiri. Kad su tu uspesi trener i navijači su “in amore”; u porazima je sve obrnuto”.

Punih 20 godina Radomir Antić bio je najbolji i najcenjeniji srpski (jugoslovenski stručnjak). Najpopularniji baš sredinom devedesetih, kada je sa Atletiko Madridom uzeo jedinu duplu krunu u klupskoj istoriji. Kako ga je samo unesrećena Srbija volela tih godina... I maštala da će sa Antarom na Mundijal. A posle Mundijala u Francuskoj “ruku davala”, poneki maštar i ludu glavu, da bismo igrali makar finale da je Radomir bio na klupi.

Nikome nije bilo jasno zašto neće... Zašto, pobogu?! Malo ga u očaju posle svakog neuspeha koji će sve češće dolaziti mrzeli, pa onda opet voleli. Još više.

A čika Radomir u retkim trenucima kad bi mu neko našao žicu govorio o Plavima. U jednom starom razgovoru za SQ ovako je bilo:
“Slažem se – veliki je to izazov i priznanje. Ali smetaju mi neke stvari u našem fudbalu. Kao što je, recimo, zviždanje himni. To me boli. Srećniji sam ako mogu da ne učestvujem u tome i na izvestan način budem saučesnik u nečemu što ne prihvatam ni kao čovek, ni kao stručnjak, ni kao Jugosloven. Dobro sam proučio situaciju i stojim iza svoje odluke. Zahvalan sam ljudima iz FSS-a što su me se setili i ponudili mi mesto selektora. I da zaključimo, pod jedan: reprezentacija treba da bude zajednički interes svih struktura, a nisam se uverio da je to tako; pod dva: ukupna politička situacija u našoj zemlji nije dobra; pod tri: rad na svaka dva-tri meseca u ovom periodu karijere ne odgovara mi”.

A neki od naših velikih klubova, nikada?
“Upravo tako! Mislim da bi bilo mnogo sudara kad bi neko sa ovoliko godina koliko ja imam pokušao nešto da menja. Nešto što je 'naše' i što je mnogo teško promeniti. U mlađim danima sam imao ambiciju da pokušam nešto da promenim u našem fudbalu. Čak sam se izborio za nekakav status, ali po cenu mnogo sudaranja. Preostaje mi ipak da se sve to ovako završi".

► Antićev Atletiko, priča koja se nikad neće zaboraviti

► Testament veličine: Antićev Drim tim

► Realova istorijska nepravda: Kako je Mendoza smenio Antića i poklonio titulu Barseloni

U istom intervjuu Radomir Antić na pomalo filozofski način pokušao je objasni šta nedostaje našem nacionalnom timu da napravi iskorak...
“Znate kako, u fudbalu i privatnom životu volim lepo da se obučem, da imam čarape i kravatu. Dve kravate mi ništa ne znače ukoliko nemam čarape“.

A onda se višedecenijska želja Srba ispunila: uslovi su se stekli i Radomir Antić postao je selektor. Više nismo bili Jugosloveni, naučili smo novu-staru himnu (pomalo izmenjenu), stadion ju je pevao i bio pun. Ukratko: mister je učinio da narod ponovo zavoli reprezentaciju.
“Šta želim i kakva mi je ideja? Da se vratimo sebi, da ne kopiramo nikoga i da zaboravimo na slogan 'Ovo je Srbija' koji nam služi kao opravdanje za sve gluposti. I da svako krene od sebe, da prvo počisti u svom dvorištu. 'Ovo je Srbija', tu je sve dozvoljeno. Kad neko to kaže, kao da sleže ramenima. Moja generacija je sve gluposti opravdavala činjenicom da smo bili 500 godina pod Turcima i da smo zato zatupeli“, govorio je Antić u jednom davnom intervjuu za Nedeljnik.

“Treba izabrati način igre koji je u skladu sa kulturom navijača koje reprezentuješ. Moja najveća pobeda u Atletiku bila je što sam njihovoj srednjoj klasi dao mogućnost da se ne oseća inferiorno. To je otprilike moje sadašnje opredeljenje, kada je srpski fudbal u pitanju. Jer Srbija ne treba da bude inferiorna ni prema kome“.

Posle šta je bilo svi znamo. Luda euforija, deca i idoli, po parkićima širom Srbije Lane, Krasa, Vida, Deki... Ko nekad Piksi, Dejo, Mijat... Zamislite, navijalo se za reprezentaciju?! Pa Južna Afrika... Glupost je kad dobiješ Nemačku, a ispadneš zbog Australije, ali projekat nije smeo da stane.

Znao je Mister o čemu govori. Neke stvari (ljude) bilo je nemoguće promeniti.

I opet se sve raspalo. Rusija? Zalepljena igračka.

I opet je muka. A novog Mistera nema.

► RADOMIR - ŽIVOT I FUDBAL

Trenerski počeci...
“Uvek sam govorio kako je na mene najveći uticaj imalo to što sam igrao u Engleskoj. Sazreo sam kao ličnost. I naučio sam da kao mlad trener mojim igračima govorim koliko je važan dom. Nikada neću zaboraviti kada sam s porodicom prvi put ušao u novu kuću u Londonu. Krečili smo sami, uređivali vrt... Zbog takvih stvari osećate se ispunjenije kao osoba. U Lutonu smo uvek igrali subotom posle podne. Nakon utakmice menadžer dođe i kaže mi da imam slobodan dan sutra. Tako sam svaku nedelju provodio sa porodicom. Sada i ja to radim”.

Učitelj...
"Bio sam u Saragosi gde je Vujadin Boškov radio kao trener. Naučio me je mnogo toga, od aspekata igre, do stvari vezanih za porodicu. Posavetovao me je da pošaljem decu u britansku školu, na primer. Uvek smo pričali o tome koliko je bitna edukacija u kreiranju celovite ličnosti. Kada bi on pričao, svi mi bismo slušali. Naučio sam od njega da ne čine dobar tim dobri igrači. Već dobra atmosfera. Deceniju kasnije, Saragosa me je zvala za trenera. Prva stvar koju sam uradio – otišao sam u Sloveniju gde je Boškov živeo. Pitao sam ga šta mi je potrebno da bih radio u španskoj ligi. Nikada nisam dobio takve zahteve. Sve mi je rekao. Čak je legao na zemlju i radio trbušnjake. Pokazao mi je kako da ih radim sa loptom, takođe. Sve. U tom smislu, Boškov mi je bio kao otac. Dao mi je toliko toga važnog i u životu i u fudbalu. Velika škola.

O taktici...
"Kretanja su izuzetno važna, posebno u savremenom fudbalu i na vrhunskom nivou. Nikako se ne smeju završiti posle pasa, mora se nastaviti. Isto tako kada se izgubi lopta... Odbrana ne sme da se završi na mestu gde je lopta izgubljena, već je potrebno vratiti se nekoliko metara unazad. Dakle, kretnja je najvažnija. Dešava se i meni neobična stvar, a to je da se sve manje pažnje poklanjam prekidima. Ne vidim uigranost, nema osmišljene akcije ni kada se ekipe brane ni prilikom napada"...

O Italijanima...
“Oni hoće da izmisle igru bez lopte. U prevodu - daj loptu protivniku i odatle počinje pozicija presinga. Sve se svodi na grešku protivnika i onda se takva igra opravdava rezultatom. Mnogo sam toga morao da 'počistim' iza Ariga Sakija. Pa onda i iza Ranijerija. Morao sam igračima da pokažem - loptu! Nisu je hteli. Znajući filozofiju Atletika - ko osvaja prvenstvo? Italijani! Otišao sam. I onda su s takvom igrom oterali ljude sa stadiona. Uništili su sve što sam ja stvorio”.

O biranju igrača...
"Trener mora da ima viziju igre, jer fudbal je vizija, a ne trenutak. Mogućnost ponavljanja mora biti ispred uspeha ili neuspeha jedne akcije ili jednog rezultata. Talenat mora da ima kontinuitet. Ja imam viziju prema kojoj biram igrače sa karakteristikama da je ispune".

O ritualima...
"Moj najveći ritual je popodnevna sijesta, španski termin za mali dremež posle ručka. Na dan utakmice obavezno malo odspavam. Ako me pitate kako mogu da spavam pred važan meč, reći ću vam da mogu ako sam siguran da sam sa svoje strane učinio sve da posao odradimo kako treba. Ako ništa nije propušteno ili prepušteno slučaju, miran sam i mogu da odspavam".

O samouverenosti...
"Jesam samouveren i ne vidim ništa loše u tome. Mnogo sam uložio u sebe, radio sam na sebi kao treneru i kao čoveku i smatram da imam neophodnu sportsku kulturu na nivou zahteva posla kojim se bavim. Sebi sam uvek zadavao teške zadatke, naročito u kriznim situacijama u kojima se najviše stiče samopouzdanje. Moja samouverenost proizlazi iz moje posvećenosti poslu".

O rezultatu...
“Rezultat jeste primaran, ali i kao igrač i sad kao trener sve gledam na svoj način. Obožavam fudbal, za mene je on mnogo više od igre. Jednostavno, nekad mi je bitnija interakcija koju imam sa igračima i izvan terena. Razumem navijače i njihova opredeljenja, ali ja funkcionišem po drugim principima”.

O sebi...
„Radomir Antić privatno voli da gleda televiziju, voli fotografiju, ne čita jer ga je napisano slagalo u životu, borac je za neku identifikaciju našeg, domaćeg, i svakako čovek koji pre donošenja bili kakve odluke dugo skuplja informacije mimo onih koje ima u ruci. Dakle, čovek za koga jedni kažu da je težak, drugi da je prijatan, ali koji svakako ume da brani svoje stavove i kriterijume. U sportu i van njega“.

Životni stav?
„Biti aktuelan podrazumeva pogledati i mimo svog prozora. To, međutim, nikako ne znači izgubiti identitet. I tuđe iskustvo dobro dođe”.