Ko je novi Megin biser Petar Kovačević: Igrom podseća na Mačvana, prodaje finte sa basketa, izvukao Srbiju iz B divizije
Vreme čitanja: 6min | uto. 21.02.23. | 08:10
Odlične partije u Kupu Radivoja Koraća mogle bi da budu inicijalna kapisla za veliki uzlet forme i više minuta u ABA ligi
Razvoj mladih košarkaša u Srbiji postao je tema o kojoj se sve glasnije govori. Gde se, pre svega, izgube mnogi talentovani klinci na prelazu iz juniorske u seniorsku kategoriju, da li su nove generacije razmaženije od nekih starijih i zašto neki očekuju da im se šansa pokloni, a ne zasluži, odnosno da li se dovoljno pažnje daje mladima i kada je pravi trenutak da dobiju pravu šansu?
Pitanja uvek ima, odgovora možda i ne u pravoj meri. Ipak, košarkaška javnost pokazala je veliko interesovanje za status mladih igrača, kao i trenera za koje se neretko bez ključnih dokaza kaže da nisu spremni za, narodski rečeno, krvavi rad i brigu o deci koja bi trebalo da nastave kontinuitet u zemlji koja živi za košarku.
Izabrane vesti
Na Kupu Radivoja Koraća u Nišu Srbija je imala priliku da vidi četvoricu perspektivnih stručnjaka na delu. Nenad Stefanović u FMP, Marko Barać u Megi, Miloš Isakov Kovačević iz Vojvodine i Branislav Ratkovica iz Metalca bili su kontrateža Željku Obradoviću, Dušku Ivanoviću, Dejanu Mijatoviću i Željku Lukajiću. Nisu samo četvorica pomenutih stručnjaka ono čime Srbija može da se pohvali kada su u pitanju oni pred kojima je budućnost, lista je poduža... Na parketu niške hale takođe su se košarkaškoj publici predstavili i neki novi klinci, poput Sava Drezgića i Viktora Mikića iz Partizan Mozzart Beta, Dušan Beslać je nešto stariji, ali je pokazao da je spreman za sledeći nivo, dok je verovatno najveću pažnju svojim igrama privukao Petar Kovačević.
Još tokom polufinalne utakmice sa FMP Železnikom na tribinama Čaira mnogi su se zapitali ko je novi Megin biser. Za one sa većim košarkaškim znanjem, odnosno koji temeljnije prate košarku znaju da je Megino dete, prošao je sve mlađe kategorije i bio prvak Srbije u svim nivoima, kao i šampion juniorske ABA lige. Takođe je i deo sistema košarkaške reprezentacije naše zemlje. Ali, krenimo redom...
Kovačević je bio inicijator spektakularnog preokreta protiv FMP u polufinalu kupa, sa četiri trojke bez promašaja naneo je težak udarac Panterima, da bi posao dovršili kapiten Luka Cerovina i Aleksa Uskoković. Tada je odigrao najbolju rolu u dresu Mege za koju do tog polufinala nije igrao previše. Meč je završio sa impresivnih 20 poena uz 7/8 iz igre i već pomenutih 4/4 van linije 6,75 metara. Tokom drugog poluvremena ubacio je 18 poena, zajedno sa Dankom Brankovićem razmrdao je Megu i doveo je do rezultatskog poravnanja, pokrenuo je i kišu trojki za koju FMP nije imao odgovor.
Na potpuno iznenađenje šireg auditorijuma, momak za koga se malo znalo ispao je apsolutni heroj pobede za finale u kojem se Kovačević takođe pokazao u najboljem svetlu. I sve ono što je uradio na dva meča Kupa Radivoja Koraća jasno je navelo mnoge u internet pretraživaču “izguglaju“ njegov portfolio.
Momak rođen u Podgorici igra na poziciji krilnog centra. Ljudi sa kojima sarađuje kažu da je sjajan i vredan momak, a pre svega da je svaki dan u teretani i radi mnogo, čime želi da nadomesti činjenicu da visinom od 203 centimetara nije po parametrima ostalih "četvorki". Igrom pomalo podseća na nekadašnjeg kapitena Srbije Milana Mačvana, pre svega leđnom tehnikom i snagom, pošto je jako snalažljiv u zoni reketa. U tome mu dosta pomaže činjenica da je godinama vreme provodio na terenima za basket koji izuzetno voli, gde je pokupio razne trikove i finte koje sada prodaje na košarkaškim utakmicama. I to se videlo tokom Kupa.
U finalu je bio među najboljim pojedincima Mege sa 13 poena i maksimalnih 5/5 iz igre. Nije se odlučivao na šut za tri, već je pokušao da na druge načine pomogne ekipi. Dopisao je dva skoka i jednu asistenciju, za indeks korisnosti 19. Ono što su primetili ljudi iz košarke jeste to kako se Kovačević nosi u direktnim okršajima sa protivnicima evroligaškog kalibra, imao je nekoliko zanimljivih duela sa Stefanom Lazarevićem kada je stena udarila o stenu. Poznato je da Lazarević važi za izuzetno čvrstog igrača i da ga je teško pomeriti kada se “ukopa“ ili zaustaviti ako igra leđima. Protiv Kovačevića je našao ravnopravnog takmaca.
Karijera 20-godišnjeg krilnog centra ima progresivan rast. Ove sezone, na primer, nije igrao u Megi previše. Tek deset utakmica, uz prosečno osam minuta i prosek od 2,2 poena. Nije bio povređen, već jednostavno nije uspevao da se izbori za priliku koju je, eto, dobio u gradu na Nišavi. Tamo gde je, zanimljivo, 2017. bio među ključnim igračima u Meginom pohodu na Mini kup Srbije, a onda šest godina kasnije eksplodirao kao prvotimac. Iako je na premijeri sezone zaigrao ABA ligu, prve takmičarske mečeve u Megi odigrao je kroz plej-of Superlige. Od Slobode iz Užica, preko Borca Mozzart, do susreta sa Crvenom zvezdom u finalu gde je prvi put osetio kako je to igrati protiv člana elitnog takmičenja.
Kup bi mogla da bude inicijalna kapisla za Petra Kovačevića, zalog za budućnost u obliku veće uloge i minutaže. Tako je, uostalom, bilo i tokom njegovog boravka u OKK Beogradu na dvojnoj registraciji u periodu od 2020. do 2022. godine. Kod Branislava Ratkovice dobio je šansu da se probije i navikne na prilike seniorske košarke, da bi na kraju takmičarske 2020/21 kao junior Mege dominantno osvojio titulu regionalnog prvaka uz prosek od 19 poena, te po 7,6 skokova i asistencija. Nikola Jović i Nikola Đurišić bili su lideri te ekipe, a odmah za njima stajao je Petar Kovačević.
Tada je najavio ono što se dogodilo u narednoj sezoni, a to je potpuna dominacija u Košarkaškoj ligi Srbije kod trenera Vasilija Budimića. Tokom 29 utakmica Kovačević je zabeležio čak 11 dabl-dablova, te bio pri vrhu u svim najvažnijim statističkim kategorijama. Sa indeksnim prosekom od 20,17 bio je među šest igrača KLS, s tim da je jedino Dušan Kutlešić iz Zlatibora odigrao više utakmica od njega, četvrti strelac takmičenja sa 18,2 poena, šesti sa 8,2 uhvaćene lopte... Najbolje izdanje pružio je protiv Slodesa kada je uz 33 poena (10/17 za dva, 3/4 za tri) upisao 11 skokova i tri asistencije, a preko 20 poena beležio je u 12 utakmica.
Dominantne role u dresu Klonfera bile su mu ulaznica za prvi tim Mege, gde je prvo prošao ozbiljan dril kod Marka Baraća, posle čega dolazimo do sadašnjeg momenta.
Iako rođen u Podgorici, Petar Kovačević je dosad nosio dres Srbije. Igrao je za reprezentacije do 19 godina na Svetskom kupu u Letoniji gde su Orlići bili četvrti uz učinak od 3,7 poena i 1,9 skokova, te na čuvenom Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina u Tbilisiju, gde je pod komandom Vladimira Jovanovića osvojeno zlato i tako izboren povratak u elitni rang. Tokom sedam utakmica zabeležio je 11,1 poen, 1,9 uhvaćenih i 1,1 podeljenu loptu, bio među liderima ekipe kraj Mihaila Boškovića, Luke Paunovića, Alekse Kovačevića i svog dugogodišnjeg saigrača Mihaila Mušikića.
Portal Serbia Hoop koji se bavi skautingom mladih srpskih košarkaša je u analizi naglasio da je Kovačević veliki takmičar koji se ne boji kontakta, što je pokazao na Kupu, da je prisutan na skoku, te da je nesebičan. Takođe, kao jedna od mana naveden je slab procenat šuta, što ga prati kroz dosadašnju karijeru gde se nije proslavio, ali je u Nišu pogađao kada je Megi bilo najpotrebnije.
Ljudi koji prate njegov rast kažu da iskače iz šablona po pitanju stvari koje radi na parketu, nepredvidiv je igrač što ga je dosad vodilo na oba kraja skale uspeha. No, kao mlad košarkaš dobio je mogućnost da uči na svojim greškama i traži svoju idealnu zonu iz koje može da pruži najviše. Tako je, uostalom, potpuno niotkuda iskočio sa trojkama protiv Mege, pa i kroz ceo turnir gde su se možda čekala dobra izdanja nekih drugih pojedinaca.
On je to iskoristio da sebe izbaci u prvi plan i postavio sebi visok standard koji sada treba da se održava i dalje nadograđuje. U Megi ima savršenu priliku za to.